Амфотерност у хемији представља особину оних супстанци које могу реаговати и као киселине и као базе.
Многи метали као што је цинк, калај, олово, алуминијум и берилијум и многи металоиди имају амфотерне оксиде или хидроксиде.
Друга класа амфотерних супстанци су амфипротични молекули који могу и донирати и прихватити протон. Примјери таквих супстанци су аминокиселине и протеини, који имају амино и карбоксилне групе, као и самојонозирајућа једињења као што је вода и амонијак.
Амфолити су молекули који истовремено садрже и киселе и базне групе и углавном постоје као цвитерјони при одређеном опсегу -{pH}- вриједности. -{pH}- вриједност при којој је просјечно наелектрисање нула се зове изоелектрична тачка молекула. Амфолити се користе како би се успоставио стабилни -{pH}- градијент при употреби у изоелектричном фокусирању.
Амфотерни оксиди и хидроксиди Цинк-оксид реагује различито у зависности од -{pH}- вриједности раствора: У киселинама: -{ZnO + 2H+ → Zn2+ + H2O}- У базама: -{ZnO + H2O + 2OH- → [Zn(OH)4]2-}- Овај ефекат се може користити да се раздвоје различити катјони као што је цинк од мангана.
Алуминијум-хидроксид се такође понаша слично: Понаша се као база (неутрализује се у киселини): -{Al(OH)3 + 3HCl → AlCl3 + 3H2O}- Понаша се као киселина (неутрализује се у бази): -{Al(OH)3 + NaOH → Na[Al(OH)4]}-
Други примјери укључују: Берилијум-хидроксид: Са киселином: -{Be(OH)2 + 2HCl → BeCl2 + 2H2O}- Са базом: -{Be(OH)2 + 2NaOH → Na2Be(OH)4}- Алуминијум-оксид: Са киселином: -{Al2O3 + 3 H2O + 6 H3O+(aq) → 2 [Al(H2O)6]3+(aq)}- Са базом: -{Al2O3 + 3 H2O + 2 OH-(aq) → 2 [Al(OH)4]-(aq)}- Олово-оксид: Са киселином: -{PbO + 2HCl → PbCl2 + H2O}- Са базом: -{PbO + Ca(OH)2 +H2O → Ca2+[Pb(OH)4]2-}-
Елементи који такође формирају амфотерне оксиде су: -{Si, Ti, V, Fe, Co, Ge, Zr, Ag, Sn, Au.}--{CHEMIX School & Lab - Software for Chemistry Learning, by Arne Standnes (program download required)}-
Амфипротични молекули Према Бренстед-Лауријевој теорији киселина и база киселине су донори протона а базе су акцептори протона. Амфипротични молекул или јон може или донирати или прихватити протон то јест понаша се и као киселина и као база. Вода, аминокиселине, јони бикарбоната и јони хидроген сулфата су чести примјери амфипротичних врста. Пошто могу донирати протон амфипротичне киселине садрже атом водоника. Пошто се могу понашати и као киселине и као базе оне се амфотерне.
Примјери Чести примјер амфипротичне супстанце је јон хидроген карбоната који се може понашати као база -{HCO3- + H3O+ → H2CO3 + H2O}- или као киселина: -{HCO3- + OH- → CO32- + H2O}- Стога, ефективно може прихватити или донирати протон. Вода је најчешћи примјер која се понаша као база када реагује са са киселином као што је хлороводонична киселина: -{H2O + HCl → H3O+ + Cl-}-,, и која се понаша као киселина када реагује са базом као што је амонијак: -{H2O + NH3 → NH4+ + OH-}-.
Референце
Литература
Категорија:Хемијске особине Категорија:Хемија киселина и база