„Елеонора” () је приповетка америчког писца Едгара Алана Поа, први пут објављена 1842. у филаделфијском годишњаку -{The Gift}-. Често се сматра донекле аутобиографском причом и има релативно „срећан” крај.

Радња Прича прати неименованог приповедача који са својим рођаком и тетком живи у „Долини вишебојне траве”, идиличном рају пуном мирисног цвећа, фантастичног дрвећа и „Реке тишине”. Долина остаје неугажена траговима странаца и тако живе изоловани, али срећни.

Пошто су живели тако петнаест година, „љубав је ушла” у срца приповедача и његове рођаке Елеоноре. Долина је одражавала лепоту њихове младе љубави:

Елеонора је, међутим, била болесна — „стасала у савршену љупкост само да би умрла”. Она се не плаши смрти, али се плаши да ће приповедач после њене смрти напустити долину и своју љубав пренети на неку другу. Приповедач јој се свечано заклиње, са „Свемогућим господаром свемира“ као сведоком, да никада неће ступити у брак „ни са једном кћери људског рода”.

Међутим, након Елеонорине смрти, Долина вишебојне траве почиње да губи сјај и топлину. Приповедач одлучује да оде у неименовани „необични град”. Тамо упознаје жену по имену Ерменгарда и, без осећаја кривице, жени се њоме. Елеонора ускоро посећује приповедача из гроба и даје свој благослов брачном пару. „Ослобођен си”, каже она, „из разлога које ћеш спознати на Небесима”.

Историја објављивања Прича је први пут објављена 1842. године у годишњаку -{The Gift}-. Касније је поново објављена у издању новина -{Broadway Journal}- од 24. маја 1845. године. Исте године, По је додао уводни епиграф, цитат Рамона Љуља који се преводи као „Очување одређеног облика спасава душу”.Fisher, Benjamin Franklin. "'Eleonora': Poe and Madness" collected in . У оригиналној публикацији приповедач се названа Пирос.

Анализа Многи биографи сматрају „Елеонору” аутобиографском причом коју је По написао да би ублажио сопствено осећање кривице због чежње за другим женама. У време објављивања ове приповетке, његова супруга Вирџинија је тек почела да показује знаке болести, иако неће умрети још пет година. Приповедач је, дакле, сам По, који живи са својом младом рођаком (ускоро женом) и тетком.

Изненадни крај, са новом љубављу приповедача која је именована само у трећем пасусу пред крај, помало је неуверљив ако је ово Поов покушај да оправда своја осећања. По је сматрао да се прича „није завршила тако добро како је могла бити”. Можда је то у недоречености разлога за дозволу да прекрши свој завет, који ће се открити само на Небесима. Чак и тако, у поређењу са завршецима других Пооових прича у којима се мртви љубавник враћа из гроба, ово је „срећан” крај, без антагонизма, кривице или озлојеђености.Kennedy, J. Gerald. "Poe, 'Ligeia,' and the Problem of Dying Women" as collected in New Essays on Poe's Major Tales, edited by Kenneth Silverman. Cambridge University Press, 1993. p. 126 У „Морели”, на пример, мртва жена се реинкарнира у сопствену ћерку, само да би умрла. У „Лигеји”, прва жена се враћа из мртвих и уништава нову приповедачеву љубав. На крају, порука у „Елеонори” је да је мушкарцу дозвољено да се венча без осећаја кривице након смрти своје прве љубави.

Приповедач спремно признаје лудило на почетку приче, иако верује да није утврђено да ли је лудило заправо најузвишенији облик интелигенције.Ruffner, Courtney J. and Jeff Grieneisen. collected in Bloom's BioCritiques: Edgar Allan Poe, Harold Bloom, ed. Philadelphia: Chelsea House Publishers. Ово је можда написано у шали, али такође може објаснити претерано рајски опис долинеRuffner, Courtney J. and Jeff Grieneisen. collected in Bloom's BioCritiques: Edgar Allan Poe, Harold Bloom, ed. Philadelphia: Chelsea House Publishers. и како се она мења са њиховом љубављу, а касније и са Елеонорином смрћу. Његово признање лудила га, међутим, оправдава од увођења тако фантастичних елемената.Fisher, Benjamin Franklin. "'Eleonora': Poe and Madness" collected in . Нејасно је зашто је трио живео у изолацији у долини.

У причи има и сексуалних тема. Име приповедача, Пирос, имплицира ватру и страст. Како он и Елеонора расту, њихов невини однос се претвара у љубав са описима променљивог пејзажа који су еротски или сексуални − животињски и биљни свет који ничу и множе се. Елеонорина смрт служи као симболичан крај идеалне романтичне љубави која је убрзо замењена мање страсном брачном љубављу према Ерменгарди.Benton, Richard P. "Friends and Enemies: Women in the Life of Edgar Allan Poe" collected in Елеонора оличава многе типичне црте у Поовим женским ликовима: млада је, пасивна и потпуно посвећена својој љубави.Weekes, Karen. "Poe's feminine ideal," collected in .

Израз „Долина вишебојне траве” инспирисан је „Адонисом” Персија Биша Шелија.. 1992: 129. .

Главне теме Жена која се враћа из гроба да посети своју бившу љубав је мотив који По често користи. Он је често писао и о смрти лепих жена, коју је сматрао најпоетичнијом темом у књижевности.

Пријем Поов пријатељ Томас Холи Чиверс похвалио је „Елеонору” као скоро песму у прози. Њену оригиналност и извршење упоредио је са Осијановим делима.Chivers, Thomas Holley. Chivers' Life of Poe, edited by Richard Beale Davis. New York: E. P. Dutton & Co., Inc., 1952. p. 79. Поов биограф Артур Хобсон Квин назвао ју је „једном од његових најбољих прича”.

Референце

Литература

Спољашње везе Publication history of "Eleonora" at the Edgar Allan Poe Society online

The Gift: A Christmas and New Year's Present for 1842, original 1841 publication online.

Категорија:Приповетке Категорија:Едгар Алан По