Румуни у Мађарској (, ) су мањинуа у Мађарској. Према последњем мађарском попису из 2011. године (на основу самоопредељења), укупан број становника Мађаске који су се изјаснили Румунима је било 35.641 или 0,3% укупне популације, што је значајно повећање у односу на 8.482 или 0,1% из 2001. године. Заједница је концентрисана у градовима и селима у близини до румунске границе, као што су Батања, Елек, Кетеђхаза, Пустаотлака и Мехкерек, и у граду Ђула. Румуни такође живе и у главном граду Мађарске Будимпешти. Од 2011. Румуни представљају једну од највећих мањинских заједница у Мађарској.
Историја thumb|right|Румуни у Мађарској према попису из 1890. године Историјски гледано, значајан део данашње Румуније био је део Краљевине Мађарске. И најстарији сачувани документи из Трансилваније помињу Влахе. Без обзира на тему румунског присуства/неприсуства у Трансилванији пре мађарског освајања (види Порекло Румуна), први писани извори о румунским насељима потичу из 13. века, запис о селу Олахтелук у округу Бихар писан је из 1283. године.György Fejér, Codex diplomaticus Hungariae ecclesiasticus ac civilis, Volume 7, typis typogr. Regiae Vniversitatis Vngaricae, 1831 'Земља Румуна',Terram Blacorum (1222,1280)Tamás Kis, Magyar nyelvjárások, Volumes 18-21, Nyelvtudományi Intézet, Kossuth Lajos Tudományegyetem (University of Kossuth Lajos). Magyar Nyelvtudományi Tanszék, 1972, p. 83 Dennis P. Hupchick, Conflict and chaos in Eastern Europe, Palgrave Macmillan, 1995 p. 58 István Vásáry, Cumans and Tatars: Oriental military in the pre-Ottoman Balkans, 1185-1365, Cambridge University Press, 2005, p. 28 Heinz Stoob, Die Mittelalterliche Städtebildung im südöstlichen Europa, Böhlau, 1977, p. 204 појавила се у Фогарашу и ова област се помиње под другим именом олахи (Olachi) 1285. Прво појављивање наводног румунског имена 'Ола' у Мађарској потиче из повеље (1258). Били су значајно становништво у Трансилванији, Банату, Марамарошу (Марамуреш) и Партијуму.
Године 1881. насеља са румунском већином пројектована на данашњу територију Мађарске била су: Беде, Ченгерујфалу, Кетеђхаза, Кересакал, Мађарчанад, Мехкерек, Мезепетерд, Пустаотлака и Векерд. Важне заједнице живеле су у Батоњи, Елеку, Керешсегапати, Летавертешу, Њирадоњу, Почају, Шаркадкерестуру и Жаки. Након Тријанонског споразума из 1920. године, Мађарска се приближила етничкој хомогености, са само 10,4% мањина, од којих су 6,9% били Немци, а Румуни су чинили око 0,3%.
Број Румуна у Мађарској се накратко повећао са почетком Другог светског рата када је Мађарска анектирала делове Чехословачке, Румуније и Југославије. Ове анексије су потврђене Минхенским споразумом (1938), две Бечке арбитраже (прва 1938. и друга 1940). Конкретно, становништво северне Трансилваније, према мађарском попису из 1941. године, чинило је 53,5% Мађара и 39,1% Румуна.Károly Kocsis, Eszter Kocsisné Hodosi, Ethnic Geography of the Hungarian Minorities in the Carpathian Basin, Simon Publications LLC, 1998, p. 116-153
Године 1950. у Ђули је основана Фоја Романеска („Румунски лист“, тада познат под другим именом). Биле су то прве новине румунске мањине у модерној Мађарској и тренутно су оне са најдужим и најширим тиражом у земљи.
Референце
Литература
Закон Nr. LXXVII din 1993 Каталог актуелних проблема Румуна у Мађарској Попис становништва 2001. и резултати избора
Спољашње везе Хроника Румунски новине Румуни у Мађарској Изузетне личности у историји и култури Румуна у Мађарској (Secolul XIX) Блог Културне заједнице Румуна из Мађарске Св. Манциулеа – Румуни са Тиске равнице Gabriel Moisa, Историографија Румуна у Мађарској о историјској прошлости заједнице (1920- 2010)
Категорија:Румуни у Мађарској Категорија:Етничке групе Мађарске