Јадвига Замојска, рођена Ђалињска (Варшава, 4. јула 1831 — Корњик, 4. новембра 1923) била је пољска друштвена активисткиња.

Биографија Била је ћерка Титуса Ђалињског и Гризелде Целестине, рођене Замојски. Прве године живота провела је у Олешицама у Галицији; од 1838. живела је у Корњику, који је поново припојио Пољској њен отац. Школовала се код куће под крилом приватних учитељица, Ванде Жмиховске и Енглескиње Ане Бирт; 1852. удала се (након што је добила папску диспензацију) за брата своје мајке, генерала Владислава Замојског, конзервативног политичара повезаног са хотелом Ламберт. Преселила се у Париз, а свог мужа је пратила на политичким путовањима, укључујући и Турску и Велику Британију. Остала је у Француској након мужевљеве смрти (1868); приближила се ораторијанском реду и, под утицајем њихове идеје о стварању верских удружења без обавезних верских завета, одлучила је да оснује „школу хришћанског живота“.

Године 1881 . вратила се у Корњик и наредне године основала Школу домаћинства за жене. Године 1885. обухваћена тзв. Бизмарковим законима, протерана је из Пруске као француска држављанка. Преселила је школу у Лубовлу, затим у Калварију Зебжидовску, а 1891. у Кузнице у Закопане, које је њен син купио 1889. на аукцији.

Школа Јадвиге Замојске добила је подршку црквених власти и велико интересовање у друштву. Наставни план и програм обухватао је пре свега веронауку и практичну наставу шивења, везења и кувања, али и часове цртања, књижевности, географије, пољске историје и певања. Замојска је објављивала радове на верске и образовне теме, укључујући О васпитању (1903), приредила је и мемоаре свог мужа Јенерал Замојски (у шест томова, а објавила их је Библиотека Корњик 1910–1930). Проводила је доста времена у Паризу. Последње године живота провела је са сином у Корњику, где је умрла и ту је и сахрањена.

Из брака са Владиславом Замојским, осим сина Владислава, имала је и сина Витолда (1855–1874) и две ћерке: Марију (1857–1858), која је прерано умрла у Енглеској, и другу Марију ( 1860–1937).

Процес беатификације У међуратном периоду дељене су слике са ликом Јадвиге Замојске и молитвом за њено заступништво, издате уз сагласност надбискупије у Познању. Њену беатификацију промовисало је Удружење Госпе доброг савета у Кузницама. Митрополитска курија у Познању је 27. новембра 2012. званично покренула процес беатификације Јадвиге Замојске. Од тада је имала право на титулу слушкиње Божије.

Ордење Официрски крст Ордена Полоније Реститута (13. јул 1921) „за заслуге за Републику Пољску у области просветне и филантропске делатности“ – одликована је Орденом Полоније Реститута међу првих 15 особа .

Комеморација Резолуцијом Сејма Републике Пољске 9. мандата на дан 22. јула 2022. године одлучено је да се 2023. година прогласи годином Јадвиге Замојске, рођене Ђалињске.

Референце

Литература

Спољашње везе Јадвига Замојска - дела у библиотеци Полона

Категорија:Рођени 1831. Категорија:Умрли 1923. Категорија:Варшављани Категорија:Пољски активисти