Руфина Амаја (; 1943 — 6. март 2007) је била салвадорска ауторка.

Биографија Рођена је 1943. године. Током грађанског рата у Салвадору 11. и 12. децембра 1981. је била једина преживела у масакру у Ел Мозотеу. О догађају су извештавала два америчка новинара, али новинарска заједница и влада Сједињених Америчких Држава и Салвадора је сумњала у истинитост њихових тврдњи.Mike Hoyt. "The Mozote Massacre: It was the reporters' word against the government's," Columbia Journalism Review, January/February 1993. Због тога је за евентуалну истрагу Комисије Уједињених нација о истини након завршетка рата било кључно Амајино сведочење о нападима. Истрага је довела до инхумације тела закопаних у новембру 1992. и закључка комисије да је Амајино сведочење тачно.Mark Danner. "The Truth of El Mozote," The New Yorker, 6 December 1993. Retrieved 2008-05-04. Била је очевидац злоставља жена, убијања мушкараца, жена и деце из митраљеза и спаљивања њихових тела од стране владиних војника.From Madness to Hope: The 12-Year War in El Salvador, Part Four ("Cases and patterns of violence"), Chapter Three ("Massacres of peasants by the armed forces") , El Salvador Truth Commission Report, from the United States Institute of Peace. Retrieved 2008-05-04. Скривајући се на дрвету, молила се Богу да ако је пусти да преживи да ће испричати свима шта се тамо догодило што је и урадила. Тада је изгубила супруга Доминга Клароса чије је обезглављивање видела, деветогодишњег сина Кристина који ју је позивао у помоћ и ћерке Марију Долорес, Марију Лилијан и Марију Изабел узраста пет и три године и осам месеци. Једино од њихове деце које није убијено у масакру је била ћерка Фиделија која у то време није била у селу. Након масакра је једно време била избеглица у Хондурасу где се 1985. године удала за Хозеа Нативидада са којим је имала четворо деце.Christian Guevara. "'Aún no puedo dormir por las noches'" ("'Even now I cannot sleep at night'") , El Faro, December 13, 2004 (in Spanish). Retrieved 2008-05-04. Од њега се развела након две године брака. Вратила се у Салвадор 1990. и постала члан римокатоличке цркве. До марта 2000. је живела у близини села Сегундо МонтесScott Wright. "At the foot of the cross: Rufina Amaya -- Presente!", Voices on the Border, March 2007. који су основали репатрирани изгнаници у знак сећања на језуитског свештеника и научника убијеног током рата у масовном атентату од стране владиних снага. Преминула је од можданог удара у болници у Сан Салвадору 6. марта 2007. након дуге болести.Scott Wright. "At the foot of the cross: Rufina Amaya -- Presente!", Voices on the Border, March 2007.

Референце

Литература

Спољашње везе Масакр у Ел Мозотеу Сведочење Руфине Амаје (на шпанском) New York Times, сећање на Руфину Амају, Национални јавни радио 17. март 2007. Галерија фотографија Руфине Амаје

Категорија:Рођени 1943. Категорија:Умрли 2007. Категорија:Избеглице