Расизам се у Русији углавном јавља у облику негативних ставова према неетничким руским грађанима, имигрантима или туристима и негативним акцијама неких Руса према њима. Традиционално, руски расизам укључује антисемитизам и татарофобију, као и непријатељство према различитим народима Кавказа, средње Азије, источне Азије и Африке.
Према подацима Уједињених нација, руска имигрантска популација је трећа по величини у свету и броји преко 11,6 милиона. Због опадања становништва у земљи, ниске стопе наталитета и високе стопе смртности етничких Руса, руска влада је покушала да повећа имиграцију у земљу у последњој деценији; што је довело до прилива милиона миграната у Русију из углавном постсовјетских држава, од којих су многи илегални и остају без докумената.
Под озбиљним притиском полиције, број расистичких аката је почео да опада у Русији од 2009. године. У 2016. је објављено да је Русија забележила „импресиван“ пад злочина из мржње.
Ксенофобија
Крајем 19. века, посебно након националистичких побуна у Пољској, влада је изразила ксенофобију у свом непријатељству према етничким мањинама које нису говориле руски . Влада је одлучила да смањи употребу других језика и инсистирала је да мањине које не говоре руски треба да буду русификоване.
До почетка 20. века већина европских Јевреја живела је у такозваној палети насељености, западној граници Руске империје коју су углавном чиниле модерне земље Пољске, Литваније, Белорусије и суседних региона. Многи погроми су пратили револуцију 1917. и грађански рат који је уследио, процењује се да је 70.000 до 250.000 јеврејских цивила убијено у зверствима која су почињена широм бившег Руског царства ; број јеврејске сирочади премашио је 300.000..
Током 2000-их, десетине хиљада људи придружиле су се неонацистичким групама унутар Русије. Расизам према грађанима Русије ( народи Кавказа, аутохтони народи Сибира и руског Далеког истока, итд.) и неруских држављана Африканаца, Централне Азије, Источне Азије (Вијетнамци, Кинези, итд.) и Европљана (Украјинци, итд.) представља значајан проблем.
Радио Слободна Европа/Радио Слобода је 2016. известио да су „истраживачи који прате ксенофобију у Русији забележили „импресиван“ пад злочина из мржње јер су власти, чини се, појачале притисак на екстремно десничарске групе“.
Користећи информације које су прикупљене током истраживања спроведених 1996, 2004. и 2012. године, Хана С. Чапман извештава о сталном порасту негативних ставова Руса према седам спољних група. Московљани су посебно постали ксенофобичнији.
Јавна осећања и политика +Број жртава расистичких напада према Центру СОВА Година Преминуле особе Повреде 2004 46 208 2005 47 461 2006 62 564 2007 85 605 2008 109 486 2009 84 434 2010 38 377 2011 20 130 2012 18 171 2013 20 173 2014 19 103 2015. 9 68 2016. 7 69 2017. 4 64 2018. 4 52 Укупно 572 3965 4537 лево|мини| Анкета Левада центра у којој се учесници питају да ли се слажу са фразом „ Русија за Русе “. Амнести интернешенел је 2006. известио да је расизам у Русији „ван контроле“. Русија такође има једну од највиших стопа имиграције у источној Европи .
Између 2004. и 2008. било је више од 350 расистичких убистава, а Верховски, лидер антирасистичке организације СОВА, проценио је да око 50% Руса сматра да етничке мањине треба да буду протеране из њиховог региона. Владимир Путин је у међувремену био дубоко критичан према ставу да Русија треба да буде „за етничке Русе“, наводећи потребу да се одржи хармонија у мултиетничкој федерацији. Западни коментатори су приметили да су током овог периода расистичке и ултранационалистичке групе можда биле најзначајнија десничарска опозиција Путиновој влади.
Дана 20. априла 2011, Константин Полторанин, портпарол Федералне миграционе службе, отпуштен је након што је рекао да је „опстанак беле расе у питању“.
Дана 24. октобра 2013., говорећи током програма Поединок на телевизијском каналу Россиа 1, лидер руске екстремно националистичке Либерално-демократске партије Русије Владимир Жириновски, познат по својим испадима који хватају насловнице, позвао је на наметање ограничења наталитета у Регион Северног Кавказа у Русији у којем доминирају муслимани и ограничавање кретања људи из тог региона широм земље. Ови испади су се десили убрзо након терористичког напада у Волгограду, у којем је погинуло неколико Руса. Жириновски се касније извинио због својих речи.The Moscow Times: Chechen LDPR Breaks With National Organization Over Zhirinovsky Comments Током програма, спроведено је испитивање становништва уживо путем текстуалних порука и интернета. Жириновски је победио на том народном гласању, а за њега је гласало преко 140 хиљада Руса.Lenta.ru: Митрохин обвинил Жириновского в экстремизме Lenta.ru Mitrohin accuses Zhirinovsky of extremism Неки руски националисти верују да је најбољи начин да се заустави пораст муслиманске миграције коришћењем опресивне тактике за „заустављање плиме“. 2006. године, у граду Кондопога, у Републици Карелији, туча у кафићу у којој су учествовали чеченски мигранти и локални Руси претворила се у масовне нереде који су трајали неколико дана .
Издавачи и периодика Књижевност неопаганске, расистичке, антисемитске и антихришћанске природе објављује московска издавачка кућа Руска Правда, званично регистрована 1994. године, коју је основао неопагански публициста Александар Аратов (Огневед). Издавачка кућа има за циљ „објављивање и дистрибуцију литературе о аријевско -словенско-руским питањима“. Углавном, издаје новине Рускаиа Правда . Издавачи Руске Правде рекламирали су Алексеја Доброволског (Доброслава), једног од оснивача руског неопаганизма .
Године 1997., Валериј Јемељанов, један од оснивача руског неопаганизма, заједно са малим бројем следбеника, придружио се Аратовљевом малом покрету и постао главни уредник листа Руска Правда. Од 1997. године, издавачка кућа Рускаја Правда, коју представља Аратов, чини, заједно са Калушком словенском заједницом и другим групама, језгро великог неопаганског удружења ССО СРВ . У јесен 2001. неки бивши лидери Народне националне партије и Руског националног јединства, као и уредници листа Руска правда, ујединили су се да би створили Партију националне моћи Русије. Историчар Виктор Шнирелман издавачку кућу и лист Руска правда карактерише као антисемитске.
Издавачка кућа Белие Алви објављује расистичку литературу. У Санкт Петербургу књиге издавачке куће Бели алви дистрибуирао је лист За руско дело . Активисти за људска права из Санкт Петербурга Руслан Линков и Јуриј Вдовин више пута су апеловали на власти са захтевом да провере чињенице о објављивању „свих врста нацистичке литературе“ издавачке куће Белие Алви .
Владимир Авдејев (творац доктрине „ракологије” о супериорности нордијске расе ) је 1999. године покренуо серију књига под називом „Библиотека расне мисли” издавачке куће Белие Алви, под насловом које је објавио радови руских расних теоретичара и класика западне расне теорије; посебно је поново објавио познате расистичке списе с почетка 20. века, као што су Политичка антропологија Лудвига Волтмана и дела Ханса Ф.К. Гинтера, пропагандисте расне антропологије током нацистичког периода.
Оснивач бенда ДК, Сергеј Жариков, писао је о безусловној паганској природи рок културе и подржавао националну идеју и месијанизам. Позивајући се на радове академика Бориса Рибакова, он је тврдио да је паганска идеологија најпогоднија за борбу за независност руске земље. Жариков је постао издавач неонацистичког часописа Аттацк, који велику пажњу посвећује неопаганским идејама.
Током година су излазиле фашистичке новине Руски реванш, неонацистичке новине Земсхцхина и расистички часопис Наслеђе предака . Издавачка кућа Книжњи мир шири расне идеје.
Циљане групе
Африканци Званични ставови према афричком народу били су номинално неутрални током Совјетског Савеза, због његове интернационалистичке агенде. Као део своје подршке деколонизацији Африке, Совјетски Савез је понудио бесплатно образовање за одабране грађане афричких држава. Међутим, једном у Совјетском Савезу, ови студенти су искусили свакодневни расизам који су им упућивали из свих слојева друштва. Москва је 1963. године била место спонтаних протеста на којима су афрички студенти протестовали због убиства црнца, којег је убила породица Рускиње са којом је излазио.
Неки студенти на размени су 2006. године тврдили да су „мајмунске“ увреде биле толико честе да су студенти престали да их пријављују.Jackson, Patrick. (24 February 2006). "Living with race hate in Russia". BBC News. Accessed 15 February 2010.
2010. Жан Сагбо је постао први црнац у Русији који је изабран у владу. Он је општински одборник у селу Новозавидово, северно од Москве.
Чланица Думе Ирина Роднина је 2013. на Твитеру јавно објавила слику на којој се види Обама са бананом.
Супермаркет у Татарстану у власништву Татара продавао је календаре са сликама америчког председника Обаме који је приказан као мајмун и у почетку је одбио да се извини због продаје календара. Они су тада били приморани да се касније извине.
Средином 2016. године, након пораста тензија између САД и Русије, фабрика сладоледа у Татарстану производила је сладолед „Обамка“ (мали Обама) са амбалажом на којој се види црно дете са минђушом; овај потез је виђен као илустрација како антиамериканизма у Русији, тако и трајног расизма из совјетског доба у земљи. Компанија, која је изјавила да сладолед није био политички намењен, зауставила је производњу линије убрзо након што је избила контроверза.Russian Company Halts 'Little Obama' Ice Cream Production, Moscow Times (11 May 2016).
Кримски Татари Татарофобија према кримским Татарима је била наметнута од стране државе током совјетске ере кроз расно заснован систем специјалних насеља, који је депортовану нацију кримских Татара ограничио на мале периметре унутар Централне Азије и Марије АССР и лишио их разних грађанских слобода које други народи имао. Иако више није званично институција под мандатом државе, предрасуде и негативни ставови према кримским Татарима и даље су присутни у влади и друштву; значајан пример је када је руски конзул Владимир Андрејев захтевао да нико од позваних руских држављана не присуствује дебију Хајтарме, филма о кримскотатарском двапут хероју Совјетског Савеза Амет-кану Султану, тврдећи да филм никако не може бити тачан јер је режирао кримски Татар.
Народи Кавказа У Русији, реч "кавкаски" је збирни израз који се односи на свакога ко потиче из домородачких етничких група на Кавказу . У руском жаргону народи Кавказа се зову црнци ; ово прозивање долази од њихових релативно тамнијих особина. Иако реч црнац сама по себи није расистичка, расистички синоним за њу је „черножопи“ (черножопиј, транс. блацк асс ). (Ова реч се такође користи против црних афричких народа) Од распада Совјетског Савеза, пораста муслиманског становништва у Русији и Другог чеченског рата, многи руски радикални националисти повезују ислам и муслимане са тероризмом и домаћим злочинима . Јулиа Иофе је 2010. написала да је ово слично стереотипима са којима су се суочавали Италијани Американци у историјским епохама.
Дана 21. априла 2001. на пијаци у московском округу Јасенево дошло је до погрома над трговцима са Кавказа. Етнички мотивисани напади на Јермене у Русији постали су толико чести да је председник Јерменије Роберт Кочарјан покренуо то питање пред високим руским званичницима. У септембру 2006. године у Кондопоги су се десиле велике етничке тензије између Руса и Кавказаца. Криза у односима Грузије и Русије је 2006. године резултирала депортацијом Грузијаца из Русије . Руска страна је процес објаснила као спровођење закона према илегалним имигрантима, док је грузијска влада оптужила Русију за етничко чишћење . Европски суд за људска права закључио је да је притвор и колективно протеривање грузијских држављана 2006. прекршио Европску конвенцију о људским правима и 2019. пресудио је да Русија мора да плати 10 милиона евра одштете.