мини|Председник Русије Владимир Путин и премијер Индије Нарендра Моди на 21. Индијско-руском годишњем самиту у Њу Делхију 2021.
Индијско-руски односи (рус. Россијско-индијские отношениа; хинди : भारत-रस समबनध) су билатерални односи и свеукупна међународна политика између Републике Индије и Руске Федерације. Током Хладног рата, Индија и Совјетски Савез (СССР) су формирали јаке и стратешке односе; ово дипломатско јединство је додатно ојачано заједничким војним идеалима обе нације, као и њиховом укупном економском политиком. Након распада Совјетског Савеза, Русија је задржала исте блиске везе са Индијом; у међународном смислу, обе нације деле посебан однос. И Русија и Индија сматрају да је њихов заједнички афинитет „посебно и привилеговано стратешко партнерство“. Индија и Русија заједно су ускладиле интерес стварања мултиполарног светског поретка, од којих би сваки био један пол уместо биполарног света са падом униполарног светског поретка предвођеног Американцима.
Традиционално, индо-руско стратешко партнерство је изграђено на пет главних компоненти: политика, одбрана, цивилна нуклеарна енергија, антитерористичка сарадња, као и унапређење и истраживање путовања у свемир. Ових пет главних компоненти истакнуто је у говору бившег министра иностраних послова Индије Рањана Матаија у Русији.
ИРИГЦ (Индијско-руска међувладина комисија) је главно тело које води послове на нивоу владе између обе земље. Обе земље су чланице међународних тела укључујући УН, БРИКС, Г20 и ШОС. Русија је изјавила да подржава да Индија добије стално место у Савету безбедности Уједињених нација. Поред тога, Русија је изразила интересовање да се придружи СААРЦ- у са статусом посматрача у којем је Индија оснивач.
Индија је друго највеће тржиште за руску одбрамбену индустрију. У 2017, око 68% индијског војног увоза хардвера долазило је из Русије, што Русију чини главним добављачем одбрамбене опреме. Индија има амбасаду у Москви и два генерална конзулата (у Санкт Петербургу и Владивостоку). Русија има амбасаду у Њу Делхију и шест генералних конзулата (у Ченају, Гои, Хајдерабаду, Калкути, Мумбају и Тривандруму).
Према анкети ББЦ ворлд сервис из 2014, око 85% Руса позитивно гледа на Индију, а само 9% изражава негативно. Слично томе, истраживање јавног мњења 2017. московског невладиног истраживачког центра Левада-Центар наводи да су Руси Индију идентификовали као једног од својих пет најбољих „пријатеља“, док су остале Белорусија, Кина, Казахстан и Сирија. Анкете показују да 60% људи подржава вођење индијске владе у руско-украјинском рату, док се 50% сложило са санкцијама које су друге нације увеле Русији, наводи ЛоцалЦирцлес, платформа друштвених медија заједнице. Анкета спроведена у лето 2022. показује да су Индијци најчешће именовали Русију својим партнером од највећег поверења, при чему је 43% њих именовало Русију као такву у поређењу са 27% оних који су именовали САД.
Историја Роба откривена на археолошком налазишту као што је Пазирик указује на то да су номади који су насељавали ову област водили трговинске активности са Индијом током 4.-3. века пре нове ере. Године 1468. руски путник Афанаси Никитин започео је своје путовање у Индију. Између 1468. и 1472. путовао је кроз Персију, Индију и Отоманско царство. Документација о његовим искуствима током овог путовања састављена је у књизи Путовање иза три мора (Кхоженије за три морја ).
У 18. веку руске градове Астрахањ, Москву и Санкт Петербург често су посећивали индијски трговци. Русија и Иран су коришћени као транзитна трговина између западне Европе и Индије, посебно након што је Петар Велики од Могулског цара Аурангзеба затражио почетак трговинских односа 1696. Деценијама касније, руски цар је лично дао индијској трговачкој компанији Анбу-Рам Мулина право да решава питања имовинских права у Астрахану, дозвољавајући тако Индијцима да довозе караване са својим ланеним тканинама, памуком, свилом и индијском, персијском и узбекистанском тканином. Астраханском гувернеру је наређено да покаже „љубазност и добронамерност“ према индијским трговцима у Русији, који су ценили своју верску слободу и посебне трговинске привилегије које никада нису имали у другим источним земљама; до средине 18. века чланови заједнице плаћали су само 12 рубаља годишње као закуп за радњу у индијском трговачком комплексу, а руске власти су их ослобађале пореза и дажбина. Вредност робе коју су извезли из Астрахана у унутрашње градове Русије 1724. године премашила је 104.000 рубаља, што је износило скоро четвртину целокупне трговине Астрахана, све док британска окупација није потпуно зауставила независну индијску трговину са Русијом.
Године 1801, цар Павле је наредио да се направе планови за инвазију 22.000 Козака на Британску Индију, што се никада није догодило због лошег руковања припремама. Намера је била да Русија склопи савез са Француском и да нападне Британско царство и његову слабу тачку користећи француски корпус од 35.000 људи и руски корпус од 25.000 пешака и 10.000 козака. Неки козаци су се приближили Оренбургу када је цар убијен. Његов наследник Александар И одмах је отказао планове.
Индија и Совјетски Савез
мини| Совјетски амбасадор Кирил Новиков стиже у Њу Делхи 1947. да успостави формалне дипломатске односе са Индијом Стаљин је негативно гледао на Гандија и Конгресну партију, као и на Нехруа, као оруђе британског и монополистичког капитализма. Пре његове смрти 1953. односи су били хладни..
Русија је желела да ојача комерцијалне, културне и књижевне везе са Индијом, и желела је да отвори дипломатску канцеларију у Индији најмање од 1860, али тадашња британска влада у Индији била је против тога. Први конзулат Русије отворен је у Мумбају у новембру 1900. године. Мумбај је у то време такође био удобна станица за хаџ ходочаснике из азијских република под руском влашћу. 1910. године, конзулат је премештен у Калкуту. 12. априла 1947. Русија је отворила своју амбасаду у Њу Делхију.
Срдачан однос започео је 1955. године и представљао је најуспешнији од совјетских покушаја да негује ближе односе са земљама Трећег света. Однос је почео посетом премијера Џавахарлала Нехруа Совјетском Савезу у јуну 1955. и повратком првог секретара Комунистичке партије Никите Хрушчова у Индију у јесен 1955. године. Док је био у Индији, Хрушчов је објавио да Совјетски Савез подржава индијски суверенитет над спорном територијом региона Кашмира и над португалским обалним енклавама као што је Гоа.
Снажни односи Совјетског Савеза са Индијом имали су негативан утицај и на совјетске односе са Народном Републиком Кином и на односе Индије са НР Кином, током Хрушчовљевог периода. Совјетски Савез је прогласио своју неутралност током граничног спора 1959. и кинеско-индијског рата у октобру 1962, иако су се Кинези оштро противили. Совјетски Савез је Индији пружио значајну економску и војну помоћ током Хрушчовљевог периода, а до 1960. Индија је добила више совјетске помоћи него Кина. Овај диспаритет је постао још једна тачка спора у кинеско-совјетским односима. Совјетски Савез је 1962. пристао да пренесе технологију за ко-производњу млазног ловца Микојан-Гуревич МиГ-21 у Индији, што је Совјетски Савез раније одбио Кини.
Године 1965, Совјетски Савез је успешно служио као посредник у миру између Индије и Пакистана након Индо-пакистанског рата 1965. године. Совјетски председавајући Савета министара, буквално премијер Совјетског Савеза, Алексеј Косигин, састао се са представницима Индије и Пакистана и помогао им у преговорима о окончању војног сукоба око Кашмира.
Године 1971. бивши регион Источног Пакистана покренуо је напоре да се отцепи од своје политичке уније са Западним Пакистаном. Индија је подржала сецесију и САД су сматрале могућим уласком Кине како би даље дестабилизовали Индију у преузимању моралног вођства у тој области. Међутим, Кина након кинеско-индијског рата није хтела да уђе у надметање Сједињених Држава за злочине Јахја Кана у данашњем Бангладешу. У међувремену, односи Индије са Совјетским Савезом су стратешки порасли и резултирали Индо-совјетским Уговором о пријатељству и сарадњи, августа 1971. У децембру је помогла Индији да заустави амерички авантуризам користећи војну моћ и окончала сукоб који је обезбедио победу сецесиониста у успостављању нове државе Бангладеш.
Током 1980-их, упркос атентату 1984. од стране сикхских сепаратиста на премијерку Индиру Ганди, сто је био ослонац срдачних индијско-совјетских односа, Индија је одржавала блиске односе са Совјетским Савезом. Указујући на висок приоритет односа са Совјетским Савезом у индијској спољној политици, нови индијски премијер, Раџив Ганди, посетио је Совјетски Савез у својој првој државној посети иностранству у мају 1985. године и потписао два дугорочна економска споразума са Совјетским Савезом. Према Рејаулу Кариму Ласкару, научнику индијске спољне политике, током ове посете, Раџив Ганди је развио лични однос са совјетским генералним секретаром Михаилом Горбачовим. Заузврат, Горбачовљева прва посета држави Трећег света био је његов сусрет са Раџивом Гандијем у Њу Делхију крајем 1986. Генерални секретар Горбачов је безуспешно позвао Раџива Гандија да помогне Совјетском Савезу да успостави азијски систем колективне безбедности. Горбачовљево заговарање овог предлога, који је такође изнео Леонид Брежњев, био је показатељ континуираног совјетског интереса да користи блиске односе са Индијом као средство за обуздавање Кине. Са побољшањем кинеско-совјетских односа касних 1980-их, обуздавање Кине имало је мањи приоритет, али су блиски односи са Индијом остали важни као пример Горбачовљеве нове политике Трећег света.
Савремени политички односи лево|мини| Бивши премијер Атал Бихари Вајпаиее са руским председником Владимиром Путином у октобру 2000. мини| Премијер Индије Манмохан Синг састао се са председником Руске Федерације, Владимиром Путином, у Њу Делхију 24. децембра 2012. године. Прва велика политичка иницијатива, од распада Совјетског Савеза, између Индије и Русије започела је Стратешким партнерством које су две земље потписале 2000. године. Председник Владимир Путин изјавио је у чланку који је написао на Хинду : „Декларација о стратешком партнерству између Индије и Русије потписана у октобру 2000. године постала је истински историјски корак“. Бивши премијер Манмохан Синг се такође сложио са својим колегом рекавши у говору током посете председника Путина Индији 2012. године: „Председник Путин је цењени пријатељ Индије и оригинални архитекта индијско-руског стратешког партнерства“. Обе земље блиско сарађују на питањима од заједничког националног интереса, укључујући УН, БРИКС, Г20 и ШОС. Русија такође подржава да Индија добије стално место у Савету безбедности Уједињених нација. Поред тога, Русија је гласно подржала придруживање Индије НСГ и АПЕЦ-у. Штавише, такође је изразио интересовање да се придружи СААРЦ- у са статусом посматрача у којем је Индија један од оснивача.
Русија је тренутно једна од само две земље на свету (друга је Јапан) која има механизам за годишње ревизије одбране на министарском нивоу са Индијом. Индо-руска међувладина комисија (ИРИГЦ) је један од највећих и најсвеобухватнијих владиних механизама које је Индија имала са било којом државом на међународном нивоу. Скоро свако одељење Владе Индије присуствује томе.
У новембру 2022. индијски министар спољних послова С. Јаисханкар похвалио је Русију као „изузетно стабилног” и „временски тестираног” партнера.
У јануару 2023, портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова подржала је Индију у њеном спору са британским националним емитером Би-Би-Си око документарца који критикује премијера Нарендре Модија, наводећи да је то део „информационог рата“ против „глобалних центара моћи који воде независну политику ”.