Крот историју је вило више људи и организација који су предвиђали распад Совјетског Савеза пре коначног распада СССР-а 1991. годинеHistorians point to dissolution beginning with the Polish Round Table Agreement in 1989

Валтер Лакуеур напомиње да су се „различити чланци који су се појавили у стручним часописима као што су Problems of Communism и Survey бавили распадом и могућим падом совјетског режима“. Неки Американци, посебно конзервативци, виде Стратешку одбрамбену иницијативу Роналда Регана не само као предвиђање већ и као узрок распада совјетске државе.

Да ли је неко одређено предвиђање било тачно још увек је предмет дебате, јер дају различите разлоге и различите временске оквире за распад Совјетског Савеза.

Одбацивање могућности пропасти СССР

Амерички аналитичари Многи западни стручњаци одбацили су предвиђања о предстојећој пропасти Совјетског Савеза, и имала су мали утицај на мејнстрим совјетологију.  (Review of The Dream That Failed: Reflections on the Soviet Union) На пример, Амалрикова књига била је „добродошла као дело бриљантно дело на Западу“, али „практично нико није тежио да је узме као политичко предвиђање“. До отприлике 1980. године, снагу Совјетског Савеза су критичари навелико прецењивали.

Године 1983, професор Универзитета Принстон Стивен Коен описао је совјетски систем као изузетно стабилан.

Централна обавештајна агенција је такође учестало преценила унутрашњу стабилност Совјетског Савеза и није предвидела брзину распада земље. Бивши DCI Стенсфилд Тарнер је 1991. године написао у америчком часопису Форин Аферс: „Не бисмо требали прећутати величину неуспјеха да предвидимо величину совјетске кризе...Cited on page 108 of

На симпозијуму који је покренут ради рецензије француске књиге Мишела Гардера: L'Agonie du Regime en Russie Sovietique (The Death Struggle of the Regime in Soviet Russia), који је такође предвидео распад СССР-а, професор Универзитета Јејл Фредерик Ц. Баргурн одбацио је тезе Гардерове књиге као „најновије у дугом низу апокалиптичких предвиђања слома комунизма”. Он упозорава да су „велике револуције најређе и да су успешни политички системи жилави и прилагодљиви”. Осим тога, рецензент књиге, Мајкл Тату, није одобравао „апокалиптични карактер“ такве прогнозе и готово се извињавао што се према теми озбиљно односио.

Предвиђања распада или колапса Аналитичари, организације и политичари који су предвиђали да ће Совјетски Савез једног дана престати да постоји били су бројни.

Аустријски економиста Лудвиг фон Мизес је у својој књизи Социјализам: економска и социолошка анализа из 1922. године тврдио да ће совјетски систем на крају престати да постоји. Ова књига је објављена месецима пре него што је Лењин спровео Нову економску политику која је поново увела делимично приватно власништво у пољопривреди. Мизесова анализа била је заснована на проблему економске рачунице, критици централног планирања која је први пут изнета у чланцима објављеним 1920. године. Његов аргумент је био да ће Совјетски Савез бити све више неспособан да постави исправне цене за робу и услуге које производи.

Један од оснивача СССР-а, који је касније протерао Јосиф Стаљин, Лав Троцки је посветио велики део свог времена у егзилу посвећен питању будућности Совјетског Савеза. Временом је дошао до уверења да је нова револуција неопходна да би се збацила номенклатура и поново успоставила владавина радничке класе као први корак ка социјализму.

Године 1941. Адолф Хитлер и нацистичка Немачке одлучили су да нападну Совјетски Савез (операција Барбароса). У јуну 1941. немачки Вермахт и друге војне снаге Осовине напале су Совјетски Савез, а Црвена армија се повукла.

Војни посматрачи широм света су пажљиво посматрали. Чини се да је већина њих делила Хитлерово мишљење, очекујући да ће Немачка победити, уништити совјетски систем и успоставити нацистички нови поредак у Европи. Врло мало америчких стручњака је сматрало да ће Совјетски Савез опстатии као држава. Немачка инвазија је почела 22. јуна 1941. Након тога, Министарство рата Сједињених Америчких Држава је саветовало Френклина Д. Рузвелта да ће немачка војска освојити Совјетски Савез у року од једног до три месеца.. Ltd, London, United Kingdom. У јулу 1941. амерички генералштаб је издао дописе америчкој штампи да се совјетски колапс може очекивати у року од неколико недеља.Bahm, Karl (2001). Berlin 1945: The Final Reckoning, p. 8. Amber Books Ltd. Британски аналитичари су били сличних ставова, верујући да ће Немачка победити у року од три до шест недеља без великих губитака.Reynolds, David. From World War to Cold War: Churchill, Roosevelt and the International History of the 1940s, p. 98. Oxford University Press. Предвиђања очекиваног совјетског пораза имала су важан утицај на председника Рузвелта; док Сједињене Америчке Државе у то време нису биле у рату, Рузвелт је фаворизовао савезнике (које су у то време првенствено представљали Британско царство и Совјетски Савез) и одлучио је да покуша да спречи распад СССР-а тако што је снабдевао муницију путем Закон о зајму и најму као и вршењем притисака на Јапан да не напада док је СССР тако рањив. Црвена армија је држала линију на периферији Москве (децембар 1941) и предвиђања  колапса Совјетског Савеза промењена су у „неизвесно“.

Џорџ Орвел, аутор књиге Животињска фарма и 1984, написао је 1946. да ће се „руски режим или демократизовати или ће пропасти“.Orwell, George. "James Burnham and the Managerial Revolution." London: 1946. Амерички историчар Роберт Конквест сматрао га је једним од првих људи који су дали такво предвиђање. У чланку историчара Конквеста објављеном 1969. године наводи се: „Временом се комунистички свет суочава са фундаменталном кризом. Не можемо са сигурношћу рећи да ће се демократизовати. Али све указује на то да ће се, како је Орвел рекао, или демократизовати или пропасти... Међутим, такође морамо бити спремни да се носимо са катаклизмичним променама..."

Амерички дипломата Џорџ Ф. Кенан је предложио своју чувену теорију задржавања 1946–47, тврдећи да ће се, ако се Совјетском Савезу не дозволи да се прошири, ускородоћи до распада СССР-а. САД би морале да предузму ово обуздавање саме и једнострано, али ако би то могле да ураде без поткопавања сопственог економског благостања и политичке стабилности, совјетска партијска структура би прошла кроз период огромног притиска који би на крају резултирао „или распадом или постепеног ублажавања совјетске власти“.

Кенан је касније пожалио због начина на који је његова теорија прихваћена и спроведена, али је теорија је ипак постала кључни елемент америчке стратегије, која се састојала од изградње низа војних савеза око СССР-а.

Винстон Черчил Винстон Черчил је током своје политичке каријере понављао тврдње о скором паду Совјетског Савеза. Јануара 1920, он је осудио бољшевизам: „ ....Покушај да се те сулуде теорије спроведу у праксу може бити праћен само универзалном конфузијом, корупцијом, нередом и грађанским ратом." Касније је дао слично предвиђање у чланку у часопису 1931. године. После Другог светског рата, говорећи о недавно основаним совјетским сателитским државама у Источној Европи, он је 1954. изјавио: „Снаге људског духа и националног карактера које живе у тим земљама не могу се брзо угасити чак ни великим покретима становништва и масовним образовањем деце“. У епилогу једнотомног издања његових мемоара из Другог светског рата, објављених 1957. године, Черчил је написао: „Природне силе раде са већом слободом и већом могућношћу да оплоде и варирају мисли и моћ појединих мушкараца и жена. Они су далеко већи и савитљивији у огромној структури моћне империје него што је Маркс икада могао да замисли у својој колиби... Људско друштво ће расти у многим облицима које партијска машина не може схватити.“Warren, Spencer. (1999) A Philosophy of International Politics in Churchill's "Iron Curtain" Speech Fifty Years Later, University of Missouri Press, Columbia, MO.

Збигњев Брежински Збигњев Брежински, саветник за националну безбедност америчког председника Џимија Картера, предвидео је распад Совјетског Савеза у неколико наврата. У интервјуу из 2006, Брежински је изјавио да је у својој магистарској тези из 1950. године (која није објављена) тврдио да се „Совјетски Савез претварао да је јединствена држава, али је у ствари био мултинационална империја.“ Као академик на Универзитету Колумбија, Брежински је написао бројне књиге и чланке који су „озбиљно разматрали опцију распада“, укључујући Dilemmas of Change in Soviet Politics (1969) и Between Two Ages: America's Role in the Technetronic Era (1970).

Dilemmas of Change in Soviet Politics садржале су четрнаест чланака који се баве будућношћу Совјетског Савеза. Шест њих, од самог Брежинског, Роберта Конквеста, Мерла Фејнсода, Јуџина Лајонса, Ђорђа Галија и Исака Дон Левина, разматрале су „рапасд као озбиљну могућност, иако не одмах“.

Године 1989, непосредно пре пада Берлинског зида и колапса совјетске власти широм источне Европе, Брежински је објавио The Grand Failure: The Birth and Decay of Communism in the Twentieth Century. У том делу је написао:Марксисзам-лењинизам је ванземаљска доктрина коју је региону наметнула империјална сила чија је владавина културолошки одвратна народима којима доминирају. Као резултат тога, у току је процес органског одбацивања комунизма од стране источноевропских друштава — феномен сличан одбацивању трансплантираног органа од стране људског тела.“Брежински је даље тврдио да комунизам „није успео да узме у обзир основну људску жудњу за индивидуалном слободом“. Он је тврдио да постоји пет могућности за СССР:

Успешна плурализација Дуготрајна криза Обновљена стагнација Државни удар (КГБ, Војск ) Експлицитни слом комунистичког режима

Опција #5 се у ствари догодила три године касније, али у време када је написао да је колапс у овој фази много удаљенија могућност од алтернативе #3: обновљена стагнација. Такође је предвидео да су шансе за постојање неког облика комунизма у Совјетском Савезу 2017. године биле нешто више од 50 одсто. Коначно, када дође крај за још неколико деценија, наводио је Брежински, биће „највероватније турбулентно“.

Ференц Фаркаш де Кисбарнак Ференц Фаркаш де Кисбарнак, мађарски генерал у егзилу и вођа Антибољшевичког блока народа (АБН), предвидео је распад Совјетског Савеза услед националистичких притисака. Од 12. до 14. јуна 1950. године, Конвенција АБН одржана је у Единбургу, Шкотска, под покровитељством Шкотске лиге за европску слободу. На конференцији је Фаркаш одржао говор под насловом „Рат против бољшевизма и војни фактори које представљају потчињени народи“ где је предвидео распад СССР-а по етничким линијама који ће на крају оставити европску Русију изолованом. Предвидио је евентуалну независност Украјине, балтичких држава, Туркестана, република Идел-Урала и Сибира. Трећа резолуција конвенције АБН даље позива на „уништење руског империјализма и гарантовање светског мира цепањем СССР-а и поновном успостављањем на етничким принципима, независних националних држава свих народа који живе под бољшевистичким угњетавањем, између осталог, имајући у виду да су читаве националне групе насилно депортоване и чекају тренутак када би могле да се врате у родну земљу“.National Library of Scotland, Edinburgh. Acc. 10090, Papers of Dr Robert Douglas McIntyre, MB ChB, DPH, Duniv, JP. File 61: Correspondence with or papers received from East European national movements in exile (principally the Anti-Bolshevik Bloc of Nations and the Ukrainian Committee in Great Britain) and from John F Stewart of the Scottish League for European Freedom, 1952–56. Documents "Resolutions of the Convention of the Anti-Bolshevik Block of Nations (ABN) held in Edinburgh on 12, 13 and 14 June 1950, convoked under the auspices of the Scottish League for European Freedom", p. 1, and "The War Against Bolshevism and the Military Factors Represented by the Subjugated Nations", p. 6. Accessed 06 August 2014.

Шарл де Гол