Аспасија Манос (грч. Ασπασία Μάνου; 4. септембар 1896 — 7. август 1972) или Принцеза Аспасија од Грчке и Данске, је била грчка аристократкиња и краљица по удаји за Александра Грчког. Због контроверзи око њеног брака, називана је госпођом Ману уместо „краљицом Аспасијом“, све док није призната као принцеза Аспасија од Грчке и Данске након Александрове смрти и поновне владавице краља Константина I, 10. септембра 1922. године.
Након развода њених родитеља, послата је на студије у Француску и Швајцарску. Вратила се у Грчку 1915. године и упознала принца Александра са којим се тајно верила због очекиваног одбијања краљевске породице да призна везу Александра са женом која није припадала некој од европских владајућих династија.
У међувремену, унутрашњу ситуацију у Грчкој закомпликовао је Први светски рат. Краљ Константин I је абдицирао 1917. и Александар је изабран за суверена. Одвојен од породице и потчињен премијеру Елефтериосу Венизелосу, нови владар је нашао утеху у Аспасији. Упркос противљењу његових родитеља (прогнаних у Швајцарску) и венизелиста (који су желели да се краљ ожени британском принцезом), краљ Александар тајно се оженио Аспасијом 17. новембра 1919. Јавно откривање венчања убрзо је изазвало велики скандал и Аспасија је привремено напустила Грчку. Међутим, поново се ујединила са својим мужем након неколико месеци раздвојености и тада јој је дозвољено да се врати у Грчку без добијања титуле краљице Грчке. Затруднела је, али је Александар умро 25. октобра 1920, мање од годину дана након њиховог брака.
Истовремено, ситуација у Грчкој се поново погоршавала: земља је била усред крвавог сукоба са Отоманским царством, Константин I је враћен на престо 1920. године да би поново био свргнут септембра 1922. у корист Ђорђа II. Првобитно искључена из краљевске породице, Аспасија је постепено интегрисана након рођења своје ћерке Александре 25. марта 1921. и касније јој је призната титула принцезе Александра од Грчке и Данске након декрета који је издао њен свекар. Ипак, њена ситуација је остала несигурна због несклоности Елизабет из Румуније и политичке нестабилности земље. Као једини чланови краљевске породице којима је дозвољено да остану у Грчкој након проглашења Републике 25. марта 1924. године, Аспасија и њена ћерка су одлучиле да се настани у Фиренци, код краљице Софије. Ту су остале до 1927. године, а затим су биле на релацији Уједињеног Краљевства и Венеције.
Обнова грчке монархије 1935. није променила њен живот. Заштићена грчком краљевском породицом, венецијанску вилу Рајски врт учинила је својом главном резиденцијом, све до избијања грчко-италијанског рата 1940. Након кратког повратка у своју земљу, где је радила за Црвени крст, принцеза је провела Други светски рат у Енглеској. Њена ћерка се 1944. године удала за прогнаног југословенског краља Петра II, а Аспасија је постала бака рођењем Александра, престолонаследника Југославије 1945. Када је успостављен мир, Аспасија се вратила да живи у Венецији. Њене последње дане обележиле су економске потешкоће, болест и посебно брига за ћерку, која је неколико пута покушала да се убије. Аспасија је умрла 1972. године, али су њени остаци тек 1993. пренети у краљевску некрополу Татои.
Биографија Аспасија је рођена у Атини, 4. септембра 1896. као најстарија ћерка пуковника Петроса Маноса и његове прве жене Марије Аргиропулос. Названа по својој баки по мајци, Аспасији Анаргиру Петракис, ћерки Анаргироса Петракиса (1793-1876), првог модерног градоначелника Атине, имала је једну млађу сестру, Роксану, каснију жену спортисте и индустријалца Христоса Залокостаса. Из другог брака свог оца са Софијом Томбазис имала је полусестру Ралу (1915–1988), кореографкињу, модерну играчицу и учитељицу плеса, која је била удата за истакнутог грчког архитекту Павлоса Милонаса.http://www.ghyka.com/Familles/Mano/Mano_01.pdf Након развода родитеља, Аспасија је напустила Атину да би завршила студије у Француској и Швајцарској. Вративши се у Грчку 1915. године, дошла је да живи са својом мајком. Убрзо након тога, упознала је свог пријатеља из детињства, принца Александра од Грчке, на забави коју је приредио господар дворске штале Теодорос Ипсилантис. Многи њени савременици су је описали као веома лепу жену па је Аспасија одмах привукла пажњу принца. мини|лево|Грб породице Маносмини|десно|250px|Петрос Манос, отац Аспасије Манос У почетку, Аспасија је била веома невољна да прихвати принчево удварање. Познат по својим бројним удварањима, Александар јој се чинио неповерљивим, такође и због тога што су њихове друштвене разлике спречавале сваку озбиљну везу. Међутим, упорност грчког принца, који је у лето 1915. отпутовао у Спецес у лето 1915. године само да њу види, се исплатила. Заљубљени једно у друго, верили су се, али је њихов брачни пројекат остао тајна. Александрови родитељи, посебно краљица Софија, била је веома везана за друштвене конвенције, због чега је било незамисливо да њена деца могу да се венчају за особе које не припадају европској краљевској породици.
Током Првог светског рата, краљ Константин I (који је ступио на престо 1913. након убиства свог оца, краља Ђорђа I) држао је Грчку у политици неутралности према Немачком царству и другим силама Тројног пакта. Грчког суверена, савезници су оптужили да је пронемачки настројен јер је део своје војне обуке провео у Пруској. Ова ситуација је довела до раскида између суверена и његовог премијера Елефтериоса Венизелоса, који је био убеђен у потребу подршке земљама Тројне Антанте да се грчке мањине Отоманског царства и Балкана повежу са Хеленским краљевством. На крају, краљ Константин је свргнут 1917. и замењен је његовим другим сином, принцом Александром, којег је Антанта сматрала "савитљивијим" од свог старијег брата престолонаследника Ђорђа.
На дан ступања на престо, 10. јуна 1917. године, Александар I је открио оцу своју везу са Аспасијом и затражио од њега дозволу да се ожени њоме. Веома невољан да одобри оно што је сматрао морганатским браком, Константин је замолио свог сина да сачека крај рата да би се оженио. Заузврат, свргнути краљ је обећао да ће бити сведок свог сина на дан његовог венчања. У овим околностима, Александар је пристао да одложи свој пројектовани брак до поновног успостављања мира. Два дана касније, Константин и његови рођаци стигли су у малу луку Оропос и отишли у изгнанство; то је био последњи пут да је Александар био у контакту са својом породицом.
Када је његова породица отишла у изгнанство, Александар I се нашао потпуно изолован од стране Елефтериоса Венизелоса и његових присталица. Цело особље краљевске породице постепено су заменили непријатељи Константина I, а његов син је био приморан да отпусти своје пријатеље док нису били ухапшени. Чак су и портрети династије уклоњени из палата, а понекад су га нови министри називали, у његовом присуству, „сином издајника“.
Затвореник у свом краљевству, млади монарх је веома лоше поднео одвајање од своје породице. Редовно је писао писма родитељима, али их је влада пресрела и његова породица их није примила. У овим условима, једина утеха Александра била је Аспасија и он је одлучио да се ожени њоме упркос препоруци свог оца и противљењу председника владе. Заиста, Елефтериос Венизелос, иако је претходно био пријатељ Петроса Маноса (Аспасијиног оца), плашио се да је користила своје породичне везе да посредује између Александра и његових родитеља. Изнад свега, премијер би више волео да се монарх ожени принцезом Мери од Хервуда, како би ојачао везе између Грчке и Антанте.
Међутим, однос Александра и Аспасије није имао толико много непријатеља као што је то био случај у самој краљевској породици. Грчка краљевска династија је заиста била немачког порекла и да би им пронашли византијске претке морали су да се "врате" у средњи век. У овим околностима, унија монарха и његове веренице би ефективно хеленизовала династију, што не би требало да буде негативно за краљевску породицу. Британској амбасади, претпоставка овог брака је била позитивно виђена. Утицај Аспасије на владара је био позитиван јер му је она дала снагу да остане на престолу. Званична посета принца Артура, војводе од Кона и Стратерна, Атини у марту 1918. такође је потврдила подршку Уједињеног Краљевства овом браку. Син краљице Викторије је у ствари затражио да упозна Аспасију, а затим је рекао Александру да би и он, да је био млађи, покушао да је ожени.
мини|Аспасија са краљем Александром I
Уз потпуно противљење и владе и краљевске породице, Александар и Аспасија су одлучили да се тајно венчају. Уз помоћ Аспасијиног зета Христоса Залокостаса, после три покушаја, пар је успео да венча архимандрит Захариста увече 17. новембра 1919. године. После обреда, архимандрит се заклео да ће о томе ћутати, али је брзо прекршио обећање и целу ствар исповедио митрополиту атинском Мелетију III. Према грчком уставу, чланови краљевске породице нису само обавезни да добију дозволу суверена за венчање, већ и поглавара Грчке цркве. Оженивши се са Аспасијом без пристанка митрополита, Александар није поштовао закон, што је изазвало огроман скандал у земљи. Иако је брак младог пара ретроактивно признат као легалан (али нединастичан) након Александрове смрти, Аспасија никада није имала право да буде позната као „Краљица Грчке“; уместо тога је названа „Мадам Манос“.
Упркос свом бесу због овог брака, Елефтериос Венизелос је у почетку дозволио да се Аспасија и њена мајка преселе у Краљевски двор, уз услов да се брак не објављује. Међутим, тајна је убрзо откривена и Аспасија је била принуђена да напусти Грчку како би побегла од скандала. Прогнана, настанила се прво у Риму, а потом у Паризу. Александру I је дозвољено да јој се придружи у француској престоници шест месеци касније. Званично, монарх је био у државној посети савезничким шефовима држава окупљених на Мировној конференцији. У стварности, боравак је био нешто попут меденог месеца за њих двоје. Аспасија и њен муж су добили дозволу од владе да се поново окупе у Грчкој током лета 1920. У главном граду Грчке, „Мадам Манос“ је прво била у кући своје сестре пре него што се преселила у палату Татои. У том периоду је затруднела, догађај који је изазвао велику радост краљевског пара.