Габријел Леон М’ба His surname is also written as M'Ba and Mba. (9. фебруар 1902 – 28. новембар 1967) "Leon M'Ba, President of Gabon, Dies", Chicago Tribune, 29 November 1967, p2-6 је био габонски политичар који је био и први премијер (1959–1961) и председник (1961–1967) Габона.
Припадник етничке групе Фанг, М’ба је рођен у релативно привилегованој сеоској породици. Након студија богословије, обављао је низ малих послова пре него што је ушао у колонијалну управу као цариник. Његов политички активизам у корист црнаца забринуо је француску администрацију, а као казна за његове активности изречена му је затворска казна након што је починио лакши злочин који би иначе резултирао малом новчаном казном. Године 1924. администрација је М'би дала другу шансу и изабрала га за челника кантона у провинцији Естуар. Након што је оптужен за саучесништво у убиству жене у близини Либрвила, осуђен је 1931. на три године затвора и 10 година изгнанства. Док је био у егзилу у Убанги-Шари, објавио је радове који документују племенско обичајно право народа Фанг. Био је запослен код локалних администратора, а за свој рад је добио похвале од својих претпостављених. Остао је персона нон грата за Габон све док му француска колонијална администрација коначно није дозволила да се врати у своју родну земљу 1946. године.
Године 1946. започео је свој политички успон, и именован је за премијера 21. маја 1957. године. Био је премијер до 21. фебруара 1961. године. Године 1958. покренуо је иницијативу да се Габон укључи у француско-афричку заједницу више него раније. Постао је председник по независности од Француске 17. августа 1960. године. Политички непријатељ Жан Илер Обеим је накратко преузео функцију председника путем државног удара у фебруару 1964. године, али је ред поново успостављен неколико дана касније када су Французи интервенисали. М’ба је поново изабран у марту 1967, али је умро од рака у новембру 1967, а наследио га је његов потпредседник Омар Бонго.
Младост лево|мини| Фанг народ у хришћанској мисији, око 1912. године Припадник етничког племена Фанг, . М’ба је рођен 9. фебруара 1902. у Либрвилу, у Габону. . Његов отац, менаџер малог бизниса и сеоски поглавица, . некада је радио као фризер француско-италијанског истраживача Пјера Саворњона де Бразе. Његова мајка, Луиз Бандом, била је кројачица. Обоје су били образовани . и били су међу првим „еволуираним паровима“ у Либрвилу. . М'бин брат је такође играо важну улогу у колонијалној хијерархији; био је први римокатолички свештеник Габона.
Године 1909. М’ба се придружио богословији . да би стекао основно образовање. Од 1920. био је запослен као управник продавнице, дрвосеча и трговац пре него што је ушао у француску колонијалну администрацију као цариник. . Упркос добром послу, М'бин активизам у помагању црним Габонцима, посебно за припаднике Фанга народа, забринуо је његове претпостављене.
Последице је осетио у децембру 1922. године, када је осуђен на затвор након што је починио лакши злочин дајући колеги фалсификоване документе.
Под колонијалном управом
Шеф кантона 1924. . или 1926. . М’ба се помирио са колонијалним властима и изабран је да наследи преминулог шефа кантона у Либрвиловом кварту Фанг. .
М’ба није имао идеалистичку визију свог посла; видео је то као начин да се обогати. . Са колегом Амбамамијем His first name is unknown. је присиљавао становнике кантона на рад за његове личне потребе. Колонијална администрација је била свесна тога, али је одлучила да га превиди. Међутим, почев од 1929. године, колонијална администрација је почела да истражује његове активности након што је пресрела једно од његових писама упућеном Кујатеу, секретару Лиге за људска права, који је оптужен да је савезник Коминтерне. Упркос томе, француске власти се нису противиле М'бином именовању за главног шефа провинције Естуар од стране његових колега. .
Тих година М’ба, члан Лиге, се удаљио од римокатолицизма, али није потпуно прекинуо са својом вером. Уместо тога, постао је следбеник верске секте Бвити ., за коју су Фанги били посебно пријемчиви. . . Веровао је да ће то помоћи да се ревитализује друштво за које је сматрао да га је колонијална администрација оштетила. Године 1931. секта је оптужена за убиство жене чији су остаци откривени испред пијаце у Либрвилу. Оптужен за саучесништво, иако његова умешаност у злочин није доказана, М’ба је смењен са власти . и осуђен на три године затвора и десет година изгнанства. Званично је то било због проневере пореских прихода и његовог злостављања локалне радне снаге.
Изгнанство у Убанги-Шари десно|мини|250x250пиксел| Мапа Убанги-Шарија, око 1910. Док је био у изгнанству на француској територији Убанги-Шари, прво у градовима Бамбари, а затим Брија, . наставио је да врши утицај међу Фангима преко преписке са својим сународницима у Либревилу. Забринут ситуацијом, генерал-гувернер Антонети наредио је да се 1934. године, на крају затворске казне, М’ба стави под надзор. .
Током година у егзилу, писао је о обичајним правима народа Фанг и објавио у Bulletin de la société des recherches congolaises 1938. . Ово дело је брзо постало главна референца на обичајно право племена Фанг. . До 1939. године, остао је персона нон грата за Габон.
Упркос томе што је био у егзилу, М’ба је био запослен код локалних администратора, као успешан и вредан радник. Захваљујући похвалним извештајима његових претпостављених, поново је виђен као поуздан аутохтони елемент на који се колонијална администрација могла ослонити. . Године 1942. одобрено му је смањење казне. . Након пуштања на слободу, постао је државни службеник у Бразавилу, у Конгу.
Политички успон
Повратак у Габон и локална политика Године 1946. М’ба се вратио у Габон, где су га његови пријатељи одушевљено дочекали. . Није враћен на дужност шефа кантона; уместо тога, добио је важну позицију као менаџер продавнице за енглеску трговачку кућу Џон Холт. . Исте године основао је Габонски мешовити комитет (ЦМГ), политичку странку блиску Афричком демократском скупу (РДА), међуафричкој партији коју је предводио Феликс Уфуе-Боањи. . . Главни циљ странке био је да добије аутономију за своје државе чланице и да се супротстави идеји федерализма сенегалског лидера Леополда Седара Сенгора. М’ба је успео да прикупи подршку народа Фанг и Миене. . Његов циљ је био да освоји домаће административне и судске положаје. .
На основу свог успеха у Либрвилу, М’ба је у једном тренутку тежио да постане шеф региона, међутим колонијалне власти су одбиле да му дају положај. Због својих односа са РДА, која је била повезана са Француском комунистичком партијом, М'Ба је виђен као комуниста и пропагандиста у колонији; за власти, ове сумње су потврђене када је М’ба био укључен у конгрес РДА 1949. у Абиџану. .
1951. ЦМГ је одлучио да раскине своје везе са комунистима, приклонивши се умереној позицији. У исто време, М’ба се, иако је задржао свој "бунтовнички" имиџ, зближио са француском администрацијом. . Међутим, администрација је већ подржавала његовог главног противника, конгресмена Жана Илера Обеима, који је био М'бин штићеник и усвојеник његовог полубрата. . На законодавним изборима 17. јуна 1951. Обеим је лако поново изабран, пошто је М’ба добио само 3.257 гласова, само 11% бирачког тела. . На територијалним изборима у марту 1952. Обеимова Габонска демократска и социјална унија (УДСГ) освојила је 14 од 24 спорна места, против два за ЦМГ; међутим, ЦМГ је добио 57% гласова у Либрвилу.
На власти десно|мини| Застава Аутономне Републике Габон (1959–1960) Првобитно одбијен од стране Територијалне скупштине, М’ба се удружио са француским представницима у скупштини. . Међутим, користећи своје харизматичне особине и своју репутацију „човека из народа“, успео је да освоји место тамо 1952. године .
Напустио је ЦМГ да би се придружио Габонском демократском блоку (БДГ) који је предводио Пол Гонжу 1954. . кога је М’ба намеравао да свргне. . Гонжу, секретар БДГ-а, именовао је М’ба за генералног секретара и формирао дугорочни савез против Обеима. . На парламентарним изборима 2. јануара 1956. М’ба је добио 36% гласова наспрам 47% за Обеима. . Иако није изабран, М’ба је постао вођа аутохтоне територије, а неки од чланова УДСГ-а су почели да се повезују с њим. .
На општинским изборима 1956. године, М’ба је добио подршку француске дрвне индустрије и изабран је за градоначелника Либрвила . са 65,5% гласова. 23. новембра именован је за првог градоначелника главног града. . Ово се наводи као прва значајна победа БДГ-а над УДСГ-ом. .
На територијалним изборима у марту 1957. његова репутација „човека шумара“ радила је против њега; . БДГ је поново завршио на другом месту, освојивши 16 од 40 спорних места, наспрам 18 за УДСГ. . М'бина партија освојила је 21 место у односу на 19 за Обеимову странку након поновног бројања гласова. Међутим, у недостатку апсолутне већине, обе странке су биле обавезне да 21. маја 1957. поднесу листу појединаца за које су се обе сложиле да су погодне за избор у владу. . Убрзо су поделе унутар владе порасле, а Обеим је поднео оставку на своју функцију и поднео захтев за неповерење влади. Предлог је одбијен са 21 за и 19 гласова. . Са М'бином победом, многи изабрани чланови УДСГ-а придружили су се парламентарној већини, дајући странци већину са 29 од 40 места у парламенту. .
На уставном референдуму 28. септембра 1958. године Габон је постао псеудополитички независан, након што је гласао у корист Франко-афричке заједнице, слично као и Британски Комонвелт. У децембру 1958. Скупштина је изгласала успостављање законодавног тела, а затим је прогласила устав Републике Габон 19. фебруара 1959. . М’ба је 27. фебруара именован за премијера. . Након што се М’ба отворено изјаснио за департизацију Габона у новембру 1959, . Жак Фокар, спин-доктор Шарла де Гола за афричку политику, рекао је да је ово решење незамисливо. Pesnot, Patrick (producer) & Billoud, Michel (director) (10 March 2007), 1964, le putsch raté contre Léon M'Ba président du Gabon, France Inter. Retrieved on 7 September 2008. М’ба је тада одлучио да усвоји нову заставу стављајући дизајн националног дрвета преко француске заставе. Поново је Фокар, као одани Француз, то одбио.
Председник Габона
Консолидација власти Дана 19. јуна 1960. организовани су парламентарни избори. Преобликовањем граница округа и изборних јединица, БДГ је произвољно добио 244 места, док је УДСГ добио 77. . У месецу пре него што је 13. августа постигнута пуна политичка независност Габона, М’ба је потписао 15 споразума о сарадњи са Француском, који се односе на националну одбрану, техничку сарадњу, економску подршку, приступ материјалима и националну стабилност. 17. августа проглашена је независност. Међутим, премијер је 12. августа реално изјавио: „Не смемо губити своје шансе замишљајући да са независношћу сада поседујемо моћан фетиш који ће испунити наше жеље. У веровању да са независношћу све постаје лако и могуће, постоји опасност од пада у анархију, неред, сиромаштво, глад.“ .
М’ба је тежио успостављању демократског режима, који је, по његовом мишљењу, био неопходан за развој и привлачење инвестиција у Габон. Покушао је да помири императиве демократије и потребу за снажном и кохерентном владом. . Ипак, у пракси, режим је показао фундаменталну слабост у постизању М'биног циља у којем би он, који је до тада постао познат као „старац“, или „шеф“, имао висок степен ауторитета. Око М'бе се стално развијао култ личности; певале су се песме у његову славу и штампане су марке са његовим ликом. . Његова фотографија била је изложена у продавницама и хотелима широм Габона, у владиним зградама окаченим поред де Голове. .