Здравље у Босни и Херцеговини је било погођено Балканским ратом почетком 1990-их, током којег је Босна и Херцеговина прогласила своју независност. Босна се суочила са многим изазовима током рата, укључујући бомбардовања широм земље која су уништила велики дио инфраструктуре. Паралелни режими су преузели Босну и преокренули земљу нагазним минама, мецима и бомбардовањем. Рат је раселио преко 800.000 избеглица и убио преко 100.000 људи."Bosnia-Herzegovina." United States Holocaust Memorial Museum. United States Holocaust Memorial Council, n.d. Web. 09 May 2014. Рат у Босни се такође састојао од етничког "чишћења" босанских Муслимана које су покренули босански Срби, што је укључивало задржавање Бошњака у концентрационим логорима. Рат је завршен укључивањем НАТО-а и Дејтонским споразумом 1995. Дејтонски споразум признаје Босну и Херцеговину као демократску земљу и земља се креће ка основним принципима који то прате, као што су грађанска права и једнакост. Током рата стандарду здравља се посвећивала минимална пажња, а главни проблеми јавног здравља, као што су контрола штеточина, хигијена, дезинфекција и увозни и извозни програми, су прекинути или обустављени.Cain, J. et al. In Cain, J. and Jakubowski, E., eds. Health care systems in transition: Bosnia and Herzegovina. Copenhagen, European Observatory on Health Care Systems, 4(7) (2002). Рат је на много начина утицао на Босну. Ратом разорена земља не само да је изгубила велики део инфраструктуре, већ су погођени и економија и државни систем. Процењује се да још увек има хиљаде људи који живе као избеглице и да велики део становништва и даље спада у категорију избеглица или расељених лица Високог комитета Уједињених нација за избеглице.Cain, J. et al. In Cain, J. and Jakubowski, E., eds. Health care systems in transition: Bosnia and Herzegovina. Copenhagen, European Observatory on Health Care Systems, 4(7) (2002). Недостаци садашњег система здравствене заштите укључују недостатак комуникације између домова здравља, недостатак вјештина и недостатак стандарда који су јединствени у цијелој земљи.
Иницијатива за мјерење људских права сматра да Босна и Херцеговина испуњава 70,1% онога што би требала испунити за право на здравље на основу нивоа својих прихода. Када се посматра право на здравље дјеце, Босна и Херцеговина остварује 99,6% онога што се очекује на основу својих тренутних прихода. У погледу права на здравље одраслог становништва, земља остварује само 95,6% очекиваног на основу нивоа прихода у земљи. Босна и Херцеговина спада у "веома лошу" категорију када се оцјењује право на репродуктивно здравље јер нација испуњава само 15,0% онога што се очекује да нација постигне на основу ресурса (прихода) којима располаже.
Здравствени проблеми Рат је резултирао нижим социо-економским статусом грађана БиХ, изазвао нове здравствене проблеме, изазвао епидемиолошке промјене и промијенио фокус заједнице."Strategic Plan for Health Care Development in The Federation of Bosnia and Herzegovina Between 2008 and 2018." BOSNIA AND HERZEGOVINA FEDERATION OF BOSNIA AND HERZEGOVINA FEDERAL MINISTRY OF HEALTH (2008): n. pag. National Planning Cycles. Web. 9 May 2014. <http://www.nationalplanningcycles.org/sites/default/files/country_docs/Bosnia%20and%20Herzegovina/bosnia_herzegovina_strategic_plan_for_health_care_development_2008-2018.pdf >. Неки од фактора животне средине који су утицали на здравље укључују ограничена места за одлагање смећа, несташицу воде и уништење инфраструктуре.Cain, J. et al. In Cain, J. and Jakubowski, E., eds. Health care systems in transition: Bosnia and Herzegovina. Copenhagen, European Observatory on Health Care Systems, 4(7) (2002). Пушење је велики проблем, као и повећана употреба дрога и алкохола након рата. Посттрауматски стресни поремећај (ПТСП), као и друге психолошке трауме, појавили су се у великом броју након рата.Cain, J. et al. In Cain, J. and Jakubowski, E., eds. Health care systems in transition: Bosnia and Herzegovina. Copenhagen, European Observatory on Health Care Systems, 4(7) (2002). Рат у Босни се разликовао од других савремених ратова у смислу главног узрока смрти. Обично је случај да је водећи узрок смрти цивила избијање заразне болести, али у Босни и Херцеговини је водећи узрок смрти била ратна траума.Kunitz, Stephen. The Making and Breaking of Yugoslavia and Its Impact on Health. Am J Public Health. 2004 November; 94(11): 1894–1904.
У 2015. години процењено је да 12,01% становништва има дијабетес, што кошта око 523 долара по особи годишње. Имала је четврту највећу стопу мушких пушача у Европи - 47%.
Психолошке трауме и поремећаји Рат је резултирао повећаним бројем психичких траума и поремећаја. Ово може довести до тога да се појединац суочи са проблемима у радној снази, као иу личном и породичном животу, па чак може довести и до самоубиства."Health Care in Bosnia and Herzegovina in the Context of the Return of Refugees and Displaced Persons, Sarajevo." UNHCR News. UNHCR Office of the Chief of Mission in Bosnia and Herzegovina, 2001. Web. 09 May 2014. Тренутно у Босни психијатријско и неуролошко одељење су само једно одељење, без разлике између њих. Ово може изазвати проблеме између пацијената, као и недостатак специјализације када је у питању лечење. Посттрауматски стресни поремећај је све већи поремећај у послератној земљи, али постоји врло мало лечења или фокуса на болест. Већина третмана се обавља преко невладиних организација (НВО), које ће на крају напустити Босну и Херцеговину.Kunitz, Stephen. The Making and Breaking of Yugoslavia and Its Impact on Health. Am J Public Health. 2004 November; 94(11): 1894–1904.
Проблеми Нека од питања са којима се Босна тренутно суочава у смислу побољшања свог здравственог система како би се позабавила растућим здравственим проблемима укључују чињеницу да нема довољно техничке инфраструктуре и управљачких капацитета да изазову промјене у кратком року. Такође постоји слаб регулаторни процес, као и недостатак комуникације између локалног и централног нивоа система здравствене заштите. Земља такође још увек прима помоћ из међународних извора којима такође недостаје координација између међународних и локалних служби и неге; два извора не функционишу као један, већ као два одвојена пружаоца неге.Cain, J. et al. In Cain, J. and Jakubowski, E., eds. Health care systems in transition: Bosnia and Herzegovina. Copenhagen, European Observatory on Health Care Systems, 4(7) (2002).
Према неким стручњацима, програми које су покренуле невладине организације, Уједињене нације и НАТО, да споменемо само неке, више су се фокусирали на дугорочне ефекте уместо на дугорочне и краткорочне реформе. На многим местима програми су се фокусирали на академско окружење, ради побољшања медицинског знања и школа, пре него што су људи имали приступ основним потребама јавног здравља, као што је чиста вода.Simunovic, Vladimir J. "Health Care in Bosnia and Herzegovina Before, During, and after 1992–1995 War: A Personal Testimony." Conflict and Health. BioMed, 2007. Web. 09 May 2014.
Реформе и програми Здравствени програм Федерације из 1994. године имплементиран је као дио реформског процеса. Ово је укључило сет предлога Министарства здравља и креирала два нова закона, Закон о здравственој заштити и Закон о здравственом осигурању.Cain, J. et al. In Cain, J. and Jakubowski, E., eds. Health care systems in transition: Bosnia and Herzegovina. Copenhagen, European Observatory on Health Care Systems, 4(7) (2002). Закон о здравственој заштити фокусира се на пружање услуга и модел породичне медицине. Закон о здравственом осигурању осигурава да свако лице добија основни пакет здравствене заштите без обзира на приходе и расположива средства. Програм који је покренуо Национални истраживачки савјет, под називом "Траума и помирење у Босни и Херцеговини", фокусиран је на провођење истраживања уз укључивање међукултуралног искуства за америчке и босанске стручњаке.Nelson, Briana S.(2003) 'Post-War Trauma and Reconciliation in Bosnia-Herzegovina: Observations, Experiences, and Implications for Marriage and Family Therapy', The American Journal of Family Therapy, 31: 4, 305 — 316 Програм је организовао састанке са професионалцима из различитих организација, укључујући невладине организације, дечје домове и женске организације како би стекли локалну перспективу о томе шта треба да се уради да би се помогло у решавању растућих здравствених проблема услед ратних траума. Закључили су да је око 18%-38% становника патило од ПТСП-а током или након рата.Simunovic, Vladimir J. "Health Care in Bosnia and Herzegovina Before, During, and after 1992–1995 War: A Personal Testimony." Conflict and Health. BioMed, 2007. Web. 09 May 2014. Други програми, као што су они које организује Доктор без граница, Харвардски програм трауме за избеглице и Међународни центар за психосоцијалну трауму Универзитета Мисури-Колумбија, покренути су са циљем да помогну у пружању даљег образовања породичним лекарима када су у питању трауме и психолошких проблема.Avdibegović, E., M. Hasanović, Z. Selimbasic, I. Pajevic, and O. Sinanovic. "Result FiMental Health Care of Psychotraumatized Persons in Post-war Bosnia and Herzegovina--experiences from Tuzla Canton." National Center for Biotechnology Information. U.S. National Library of Medicine, 2008. Web. 11 May 2014. Швајцарска агенција за развој и сарадњу (СДЦ) такође је водила програм „Ментално здравље“ како би помогла у решавању проблема трауме са којима би се ова угрожена популација могла суочити."Support for the Mental Health System in Bosnia and Herzegovina: SDC and Four Cantons Sign an Agreement." SDC - Close-up. Federal Department of Foreign Affairs, 2011. Web. 11 May 2014. Овај програм рјешава проблем тако што пружа финансијску подршку за друге пројекте и реформе које се спроводе, пружа додатну обуку за стручњаке и помаже у рјешавању стигме у јавности која је повезана са питањима менталног здравља. Програм "Ментално здравље" обухвата преко 55 општина широм Босне и фокусира се на помоћ у борби против негативне стигме повезане са менталним здрављем и позива људе да потраже помоћ.SDC. "Health Care in Local Community in Compliance with European Standards." SDC Bosnia and Herzegovina - Mental Health. Federal Department of Foreign Affairs, 2009. Web. 11 May 2014.
Референце
„Стратешки план развоја здравствене заштите у Федерацији Босне и Херцеговине у периоду од 2008. до 2018. године“. БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА ФЕДЕРАЦИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ФЕДЕРАЛНО МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА (2008): бр. паг. Циклуси националног планирања. Веб. 9. мај 2014. < хттп: //ввв.натионалпланнингцицлес.орг/ситес/дефаулт/филес/цоунтри_доцс/Босниа%20анд%20Херзеговина/босниа_херзеговина_стратегиц_план_фор_хеалтх_царе_девелопмент_2008-2018.пдф >. Куниц, Стивен. Стварање и разбијање Југославије и њен утицај на здравље. Ам Ј Јавно здравље. 2004. новембар; 94(11): 1894–1904. „Здравствена заштита у Босни и Херцеговини у контексту повратка избјеглица и расељених лица, Сарајево“. UNHCR News. UNHCR Office of the Chief of Mission in Bosnia and Herzegovina, 2001. Веб. 9. маја 2014. Шимуновић, Владимир Ј. "Здравствена заштита у Босни и Херцеговини прије, током и након рата 1992–1995: лично свједочанство." Конфликт и здравље. БиоМед, 2007. Веб. 9. маја 2014. Нелсон, Бриана С. (2003) 'Послератна траума и помирење у Босни и Херцеговини: запажања,
Искуства и импликације за брак и породичну терапију“, Тхе Америцан Јоурнал оф Фамили Тхерапи, 31: 4, 305-316
Авдибеговић, Е., М. Хасановић, З. Селимбашић, И. Пајевић, и О. Синановић. „Резултат ФиМенталне здравствене заштите психотрауматизованих особа у послијератној Босни и Херцеговини – искуства Тузланског кантона.“ Национални центар за биотехнолошке информације. Национална медицинска библиотека САД, 2008. Веб. 11. маја 2014. „Подршка систему менталног здравља у Босни и Херцеговини: СДЦ и четири кантона потписали споразум.“ СДЦ - Крупни план. Савезно министарство иностраних послова, 2011. Веб. 11. маја 2014.