Вршачко виногорје се налази на брдовитим теренима око Вршца, на крајњим обронцима Карпата. Оно представља један од највећих виноградарских региона у Србији. У близини је водених токова и Делиблатске пешчаре познате и као европска Сахара.
Географија Поред Гудурице се налази један од најстаријих винограда у Србији. Вршачки предео налази се на 45° северне географске ширине који је идеалан за гајење неких сорти лозе. У погледу виноградарске рејонизације, Вршачко виногорје (Заштићено природно добро Србије - Предео изузетних одлика) се налази у оквиру Банатског рејона и Јужнобанатског виноградарског подрејона. Виногради се простиру дуж јужне и северне стране брда на надморској висини од 90 – 200 m, и осим Вршачког атара, обухвата и атаре околних насеља на подручју Вршачких планина: Марковац, Гудурица, Велико Средиште, Сочица, Месић, Јабланка, Куштиљ и Павлиш. Виногорје не обухвата шумски појас, односно врхове и више падине Вршачког брега. мини|Поглед са Вршачког брега на винограде Вршачко виногорје чине „Вршачки виногради“ који располажу са преко 1.700 хектара винограда, док у целом региону има око 2.100 хектара. Од аутохтоних и старих сорти овде се још гаје жупљанка, смедеревка, шалса, бела, креаца (банатски ризлинг) који представља понос вршачких винограда. Узгаја се 13 сорти грожђа, од којих Италијански Ризлинг прекрива 50% површине. Земљишта су типа смоница, гајњача, делувијална земљишта са живим песком. Клима у Вршачком виногорју је умерено-континентална, са довољно падавина и израженим годишњим добима што одговара развоју винове лозе. Годишњи просек температуре је 12 °C. На овом подручју ветрови дувају из разних праваца, а најчешћи, уједно и најјачи је југоисточни ветар – кошава. Ваздушна струјања чине седам ветрова из различитих праваца који дувају 271 дан у години.
Историја Из записа турског путописца Евлије Челебије сазнаје се да су падине вршачког брега засађене виновом лозом која даје слатко и укусно грожђе. У Банату вино напредује за време велике колонизације под владавином Марије Терезије (1740-1780). На почетку пута за манастир Месић налази се велики подрум „Хелвеција“ који је 1880. саградио и опремио швајцарски трговац вином Бернхард Штауб. У Гудурици се налази и један од највећих винских подрума у Европи, саграђен 1967. године у облику слова “Y”, као симбол Југославије (Yugoslavia), са капацитетом од 34 милиона литара. Колико је виноградарство значајно за овај град, сведоче чињенице да је винова лоза у грбу града од 1804. Крајем 19. века у Вршцу је било више од 10.000 хектара винограда. То је било највеће виногорје у Угарској, по тврдњама неких статиситичара. Протеривањем Турака и досељавањем Немаца из Рајнске области виноградарство остаје главна привредна грана у Гудурици, оближњем селу. После Другог светског рата уместо протераних Немаца у село се насељавају Словенци, Македонци, па колонисти из Босне, Лике, Баније, Кордуна.
Вршачко виногорје спада у старија виноградарска подручја на простору Европе. Почеци виноградарства датирају још из времена Дачана и римске владавине овим крајем. 1875. године забележена је рекордна берба, када је произведено 56 милиона литара вина.
Вински туризам Вински туризам је веома добро развијен у Вршцу. Вршачки виногради производе широк астортиман врхунских вина, као и вина старих аутохтоних сорти. Подрум Вршачких винограда је грађевинско-архитектонска атракција, капацитета 3.400 вагона вина, грађен од 1964. до 1967. године. Један је од три највећа подрума у Европи смештен под једним кровом.
Најпознатија винарија јесте „Винарија Драшковић“. Међу чокотима Вршачког виногорја, на сусрету падина Вршачког брега и непрегледне равнице Баната, створена је Винарија Драшковић. На темељима традиције и виноградарске културе поднебља, уз савремену технологију пропраћену знањем виноградара и винара, исписују се нове странице историје Вршачког виногорја.
Референце
Литература
Belča D. (2008). Vršac za sva vremena, Triton Vršac, Vršac Бранков, J. (2010). Еколошки туризам у заштићеним објектима природе у Банату. Географски институт ‘’Јован Цвијић“ САНУ, Београд Група аутора, (1976). Вршац туристичка монографија са водичем, Туристички савез општине Вршац, Вршац
Спољашње везе
Звании сајт града Вршца Званични сајт туристичке организације града Вршца Сајт "Винарије Драшковић" Туристички водич Србије
Категорија:Географија Вршца Категорија:Виноградарство у Србији