Туркиња ( лат. Leucoagaricus leucothites) је врста гљиве из породице Agaricaceae која се препознаје се по белој капици и белом прстену.
Етимологија Име Leucoagaricus потиче од грчке речи Leucos што значи бело и Agaricus. Дакле, Leucoagaricus сугерише групу белих печурака које су у већини аспеката сличне врстама Agaricus. Специфични епитет leucothites потиче од истог грчког корена leucos што значи бело. Hites долази од грчке речи која означава назив за најнижу класу у друштву. Oпис Клобук: широк 4-10 cm; у почетку звонолико кугласт, на крају раширен и вијугав, беле боје, после сив, прекривен финим љускицама које се затим губе ; на додир постаје жућкастозеленкаст.
Листићи: густи, воденасти, од трусине могу бити црвенкасто напрашени .
Стручак: висок 5-10 cm, бео, најпре пун па шупаљ, на дну задебиљан, влакнаст, венчић редовно закривљен тканинаст и гладак.
Месо : бело, на споју стручка и клобука добија црвенкасти дашак; мирис оштар и прилично неугодан.
Споре : беле, црвенкасте, елиптичне, 7-10 x 5-7 μm.
Јестивост и могућност замене са другим гљивама Туркиња је јестива гљива. Донекле је слична Lepiota cretacea и подсећа на липавку ( Agaricus arvensis)
Екологија и распрострањеност Расте самостално или групно на травнатим површинама или крај путева, култивисане површине. Повремено се појављују у шуми. Појављују се на лето и јесен (али се понекад могу пронаћи и у пролеће)
Прилично честа врста у Британији и Ирској, а налазе се и у већем делу Европе. Ова врста се јавља у многим другим деловима света, укључујући и Северну Америку. Има скоро глобалну дистрибуцију, јавља се првенствено у урбаним, култивисаним подручјима.
Референце
Категорија:Гљиве