Балнеоклиматологија је медицинска дисциплина која се бави проучавањем утицаја природних физичко-хемијских фактора спољашње средине на људски организам и могућностима њене примене у медицинске сврхе. Она спада у једну од најстаријих наука јер испитује методе лечења коришћењем природних лековитих фактора познатих људима вековима. А ти природни фактору су:  минерална вода,  пелоид (лековито блато),  парцијални притисак кисеоника,  угљен диоксид, топлота и хладноћа (углавном као општа процедуре),  хидростатички притисак.T. Jovanović i dr.: Balneoklimatologija, CIBIF – Medicinski fakultet, Beograd, 1996; Због свог састава богатог минералима и ретких нежељених реакција током њихове примене, природни физичко-хемијски фактори се сматрају сигурним и успешним средством у многим областима лекарске праксе.Laguarda V. Salvador (2002): Balneoterapia en Dermatología. Valencia: Dermatólogo del Hospital Casa de Salud de Valencia

Подела Балнеоклиматологија се дели на две области: балнеологију и хуману биоклиматологију.

Балнеологија Балнеологија (лат. balneum: купка + -логија) је грана балнеоклиматологије која се бави изучавањем ефеката и могућностима употребе у медицинске (белнеотерапијиске) сврхе следећих балнеолошких средстава: + Балнеолошка средстава која изучава балнеологија Средства Карактеристике Минералне (лековите) воде Које могу бити различитих карактерисика, минерализације, температуре или радиоактивности. Осим гашења жеђи за човека, вода има и друге благотворне ефекте, на пример за опуштања тела у лековитим купкама, одржавање чистоће - хигијени тела а самим тим и очувању здравља. Одређене врсте воде, односно воде богате минералима, имају и ефекат лека. Пелоида (блато) Може бити различитог порекла — неорганског или органског, са различитим хемијским саставом и физичко  хемијским својствима, Лековити гасови Могу бити различитог састава.

Балнеологија се бави и изучавањем поступака у балнеотерапији, односно како се користе: природне минералне воде у медицинске сврхе као напитак за лечење, купке или средства за инхалацију, гасови попут угљен-диоксида у сувим или воденим купатилима, различити облози од пелоида и биља и климатски фактори.

Специјалисти балнеологије након спроведених балнеолошких истраживања одређују сваком пацијенту индивидуално врсту, редослед и правилну комбинацију процедура узимајући у обзир све индикације и контраиндикације на основу детаљног прегледа и евентуалних додатних тестова.D.Mustur: Balnoklimatologija – nast.tekstovi Med.fakultet-studijski program fizioterapije-Igalo 2020.

Хумана биоклиматологија Хумана биоклиматологија проучава однос између организма и временских стања спољне средине и њихов директни однос са здрављем и болестима. Однос између човековог организма и временски услови спољашње средине,Jevtić, M. i saradnici (2005): Balneoklimatologija za ekonomiste. Kraljevo: Komino trade краткотрајно су дефинисаних као време (метеорологија) и дугорочно су дефинисаниака клима (дуготрајно временско стање атмосфере).

Главни чиниоци и њихови односе које користи и проучава хумана биоклиматологија су; мини|Цастав и пропустљивост ваздуха проучава хумана биоклиматологија температура ваздуха, састав и пропустљивост ваздуха, сунчево зрачење, стање ветрова, атмосферски притисак, електрицитет, влажност ваздуха. У зависности од физичких и хемијских фактора спољашњег света који делују на жива бића хумана биоклиматологија се дели на три области: + Области хумане биоклиматологије Област Предмет изучавања Фитобиоклиматологија Изучава утицај климе на живот биљака и животну средину. Зообиоклиматологија Изучава утицај климе на животињски света и животну средине. Биоклиматологија људи Проучава утицај околне средине на човеков живот, у првом реду климе, а нарочито промене времена које се одражавају на здравље, физичко и психичко стање и радну способност људи. Она изучава и интеракције између биосфере и Земљине атмосфере на временским скалама реда годишњих доба или дуже (за разлику од биометеорологије у којој је прогноза крајњи продукт примене истраживања везаних за медицинску метеорологију и хуману биометеорологију) и однос човека према спољашњој средини. а проучава утицај околне средине на његов живот, у првом реду климе, а нарочито промене времена и његових одступања од уобичајених вредности.

Историја Благотворно дејство природних лековитих фактора (минералних или термалних вода, блата, климе и микроклиме) познато је од давнина. У лечењу кожних болести, балнео климатски чиниоци (минералне воде, пелоиди, сунчева светлост и др.) примењивани су још код старих Римљана, Грка и Египћана. Комбинацију биљних екстраката и излагање сунцу, стари Египћани (525. године п. н. е.) користили су за лечење витилига, а Клеопатра је помоћу глине неговала своју кожу.

Климатотерапија се примењивала у лечењу хроничних болести коже за време Хипократа (500. године п. н. е.), а у старом Риму бање са термалним минералним водама коришћене су за опоравак повређених војника.Ma’or Z., Henis Y., Alon Y., Orlov E., Sørensen KB, Oren A. .

Иако је неко време примена балнеоклиматских чинилаца у лечењу многих болести напуштена, у 16. веку се са њеном применом поново започело, када је нпр. у Верони отворено јавно купатило које се снабдевало водом богатом сумпором. Ово купатило се користило за лечење кожних болести, пре свега шуге.Palmer R. In this our lightye and learned tyme: Italian baths in the era of the Renaissance. Med Hist Suppl 1990; 10: 14‒22

Интензивнија примена балнеотерапије као важног медицинског третмана у лечењу кожних болести започела је поново тек 1800. године, најпре у Европи, а затим у Сједињеним Америчким Државама.

Популарност балнеотерапије је убрзо опала да би доживела препород током протекле четири деценије.Lotti T., Ghersetich I. . Новија истраживања указују да је примена балнеоклиматских чинилаца често де лотворнија у лечењу и очувању здравља коже у односу на примену фармаколошких средстава

Почетак научне етапе балнеологије обележила су проучавања минералних вода и поклапа се са средином 19. века. Већина научних студија које су цењене на међународном нивоу спроведене су крајем 19. и почетком 20. века. Широм света оснивају се Друштва за медицинску хидрологију и климатологију, у оквиру којих се издају бројни часописи и објављују научни радови.

Следи и оснивање Балнеолошки института у којима се у склопу спровожења балнеотерапије уводр експериментална истраживања чији су резултати објављени у бројним часописима.

Иако је крајем 20. века и почетком 21. века балнеоклиматологија у благом опадању, 2020-их година дошло је до оживљавања интересовања за балнеологију, које је материјализовано кроз велики број објављених студија, обнављање бања и њихово укључивање у здравствене и бањски туризама.V. Mihajlović: Fizikalna terapija, Obodsko slovo, Rijeka Crnojevića, 2002. Референце

Литература

Спољашње везе

Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije Бање Србије Römische Badekultur Das Badhaus-Museum in Kulmbach Zur Geschichte des Badezimmers (pdf) Zur japanischen Badekultur Das japanische Haus und sein Ofuro Virtuelles Badekultur-Museum (ital.) Badekultur in der Kunst Badekultur in der Literatur Römerthermen Zülpich - Museum der Badekultur

Категорија:Медицинске специјалности