Контроверзе у вези са Свјетским првенством у фудбалу 2022. настале су након што је за домаћина првенства двадесет и другог Свјетског првенства у фудбалу изабран Катар, који је тако постао прва арапска држава као и прва држава са Средњег истока која је била домаћин Свјетског првенства.
Избор је створио бројне забринутости и контроверзе у погледу подобности Катара као земље домаћина и правичности процеса избора домаћина од стране Фифе. Критике бројних медијских кућа, спортских стручњака и група за људска права истакле су проблеме као што су сиромашна фудбалска историја Катара, висока очекивана цијена, локална клима и стање људских права у Катару. Наведене су и бројне оптужби за подмићивање између катарског комитета за кандидатуру и чланова и руководилаца Фифе. Неколико чланова Фифе од тада је објавило да је одлука да се првенство додијели Катару била грешка, укључујући Теа Цванцигера и бившег предсједника те организације Сепа Блатера.
Позадина
Катар је поднио кандидатуру за првенство 2022. са циљем да постане прва арапска држава, као и прва држава са Средњег истока која ће бити домаћин Свјетског првенства. Претходне кандидатуре арапских држава су биле неуспјешне: Мароко се кандидовао за првенства 1994, 1998, 2006. и 2010, док су се за првенство 2010. такође заједнички кандидовали Либија и Тунис, чија кандидатура је одбијена, као и Египат који није добио ниједан глас. Шеик Мохамед бин Хамад бин Калифа ел Тани, син бившег емира Катара, именован је за предсједника комисије за кандидатуру. Истакли су да им је циљ да промовишу кандидатуру као јединство Арапа и надали су се да ће добити подршку цијелог арапског свијета, а такође су кандидатуру користили као прилику да приближе разлике између арапског и западног свијета. У новембру 2009. покренули су рекламну кампању широм државе.
На гласању 2. децембра, Катар је изабран за домаћина првенства, након чега су почели да граде инфраструктуру и суочили су се са бројним оптужбама за кршење људских права, за куповину гласова, као и са проблемима са великим врућинама током љета, а Тони Манфред је за -{Yahoo}- написао 14 разлога због којих ће првенство у Катару да буде катастрофа.
Питања људских права
thumb|лево|Тамим ибн Хамад ел Тани, емир Катара од 2013. под чијом влашћу су изнесене бројне оптужбе за кршење људских права.
Током година, о стању људских права у Катару извјештавало је неколико невладиних организација, као што је -{Human Rights Watch}-, која је 2012. године објавила да стотине хиљада радника миграната, углавном из Јужне Азије, који раде на грађевинарству, ризикује озбиљну експлоатацију и злостављање, које понекад укључује и присилни рад. Свијест о стању људских права порасла је на међународном нивоу након што је Катар изабран да организује Свјетско првенство 2022. и од тада су се догодиле неке реформе, укључујући двије велике промјене — да се дозволи радницима мигрантима да промијене посао без дозволе послодавца, као и одређивања веће минималне плате за све раднике, без обзира на националност.
Домаће службенице, које су често сиромашне жене из земаља југоисточне Азије, имају мало права и могу да постану жртве трговине људима, а понекад бивају присиљене на проституцију. Такође, постоје ограничења индивидуалних права, као што је слобода говора, а постоје и закони о содомији, како би кажњавали хомосексуалне мушкарце. Правни систем Катара је мјешавина грађанског и исламског права. Бичевање се примјењује као казна, а смртна казна, која је ријетка у новије вријеме, извршена је 2020. године, први пут након 17 година.
Радници мигранти, оптужбе за ропство и смрти
Једно од најчешћих питања око Свјетског првенства у Катару било је поступање према радницима ангажованим на изградњи инфраструктуре. Организација -{Human Rights Watch}- и Међународна конфедерација синдиката (-{ITUC}-), навели су да систем Кафала оставља раднике мигранте подложним систематском злостављању. Радници нису могли да промијене посао или чак да напусте земљу без дозволе свог послодавца. У новембру 2013. организација -{Amnesty International}- је објавила да се у Катару догађа „озбиљна експлоатација“, укључујући раднике који су морали да потпишу лажне изјаве да су примили плату да би повратили своје пасоше. Након посјете радном кампу, Шаран Бароу из организације -{ITUC}-, изјавила је да ако двије године након додјеле Свјетског првенства влада Катара није урадила основе, она није посвећена људским правима. Комитет Катара 2022. објавио је: „наша посвећеност је да промијенимо услове рада како бисмо обезбиједили трајно насљеђе побољшаног благостања радника. Свјесни смо да се то не може урадити преко ноћи. Али Свјетско првенство у фудбалу 2022. дјелује као катализатор за побољшања у овој области.
У септембру 2013. часопис -{The Guardian}- је објавио да су радници били суочени са лошим условима јер су компаније које су се бавиле изградњом инфраструктуре за првенство, присиљавале раднике да остану одбијајући да им дају обећане плате и ускраћујући им неопходне дозволе за радну личну карту, што их чини илегалним странцима. У извјештају је наведено да постоје докази који сугеришу да се радници суочавају са експлоатацијом и злоупотребама које доводе до модерног ропства, како их је дефинисала Међународна организација рада (-{ILO}-), током градње која утире пут за 2022. Видео који је приказан групи за радничка права, приказује мушкарце како живе у радним логорима у нехигијенским и оронулим условима. Након што је -{The Guardian}- објавио да су 44 радника из Непала умрла због незгода на раду и срчаних проблема, јер су радили на температурама до 50 °C, секретар синдиката радника Непала, изјавио је: „једине жалопојке којима се у Катару даје пажња јесу тешки климатски услови под којима ће на Свјетском првенству наступити играчи. Нико се, међутим, не бави тиме да су на изградњи стадиона многи имигранти радили у смјенама које трају осам пута више од самог трајања утакмице.”
thumb|десно|upright|Сеп Блатер, предсједник ФИФА у тренутку избора Катара за домаћина, од кога је тражено да им одузме домаћинство због кршења људских права.
У мају 2014. Катар је најавио планове за укидање система Кафала, али је примјена одложена до 2016. године, додајући да су чак и обећане реформе спроведене, послодавци би и даље имали значајну моћ над радницима, јер предложени захтјев да се плате морају исплаћивати на одређени банковни рачун не би могао да се примјењује на раднике које плаћају у готовини.
Године 2015. екипа од четири новинара мреже -{BBC}- је ухапшена и задржана два дана након што су покушали да извјештавају о стању радника у земљи. Они су изјавили да су претходно добили позив да посјете земљу као гости Владе Катара.
У марту 2016. -{Amnesty International}- је оптужила Катар да користи принудни рад, присиљава запослене да живе у лошим условима и ускраћује им плате и пасоше. Такође је оптужила ФИФА да није спријечила изградњу стадиона на „злоупотреби људских права“. Радници мигранти говорили су људима из организације о вербалном злостављању и пријетњама које су добили након што су се жалили да нису примали плате неколико мјесеци. Непалским радницима је било и ускраћено да посјете породице након земљотреса у Непалу 2015.
У октобру 2017. године, -{ITUC}- је објавио да је Катар потписао споразум о побољшању ситуације за више од два милиона радника миграната у земљи. Према њима, споразум је предвиђао успостављање суштинских реформи у систему рада, укључујући укидање система Кафала и позитивно би утицао на општу ситуацију радника, посебно оних који раде на инфраструктурним пројектима за Свјетско првенство. Према реформама, радницима више неће бити потребна дозвола послодавца да напусте земљу или промијене посао. У новембру 2017. -{ITUC}- је започео трогодишњи програм техничке сарадње са Катаром ради побољшања услова рада и права радника. Катар је увео нове законе о раду како би заштитио права радника миграната: Закон бр. 15 из 2017. године увео је клаузуле о максималном радном времену и уставним правима на годишњи одмор; закон бр. 13 из 2018. укинуо је излазне визе за око 95% радника миграната. На дан 30. априла 2018. -{ILO}- је отворио пројектну канцеларију у Катару за праћење и подршку примјењивања нових закона о раду.
У фебруару 2019. -{Amnesty International}- је објавила да Катар не испуњава обећане реформе рада прије почетка првенства, што је став који је ФИФА подржала. Они су такође истакли да се злоупотребе и даље дешавају. У мају 2019. истрага британског часописа -{Daily Mirror}-, открила је да су неки од 28.000 радника на стадионима били плаћени 750 катарских ријала мјесечно, што је еквивалентно 190 фунти мјесечно или 99 пенија на сат за типичну 48-часовну седмицу. У октобру 2019. године, -{ILO}- је објавио да је Катар предузео кораке напријед у очувању права радника миграната.
У априлу 2020. влада Катара је обезбиједила 824 милиона долара за исплату плата радника миграната који су били у карантину или на лијечењу од ковида 19.
У августу 2020. катарска влада је објавила да ће нова мјесечна минимална плата за све раднике бити 1.000 ријала, односно 275 америчких долара, што је повећање у односу на претходну минималну плату. Нови закони ступили су на снагу у марту 2021. године. -{ILO}- је објавио да је „Катар прва земља у региону која је увела недискриминаторну минималну плату, што је дио низа историјских реформи закона о раду у земљи“, али је група за кампању — Мигрантска права, објавила да је нова минимална плата прениска да би задовољила потребе радника миграната са високим трошковима живота у Катару. Такође, послодавци су били обавезни да плате 300 ријала за храну и 500 ријала за смјештај, ако то запосленима не обезбиједе директно. Потврда без приговора је уклоњена како би запослени могли да мијењају посао без сагласности садашњег послодавца. Такође је формирана Комисија за минималну плату да провјери примјењивање закона.
thumb|Фатма Самура, генерални секретар ФИФА, истицала је да ради на побољшању услова рада у Катару.
У фебруару 2021. -{The Guardian}- је објавио извјештај користећи податке из амбасада и националних страних бироа за запошљавање да би процијенио број мртвих радника миграната од када је организација Свјетског првенства додијељена Катару. Бројке које је користио -{The Guardian}- не укључују занимање или мјесто рада, тако да смртни случајеви не могу да се повежу са програмом изградње инфраструктуре за Свјетско првенство, уз напомену да је „веома значајан дио радника миграната који су умрли од 2011. био само у земљи јер је Катар освојио право да буде домаћин првенства.“
У марту 2021. -{Hendriks Graszoden}-, добављач травњака за Свјетско првенство 2006. и за Европска првенство 2008. и 2016. године, одбио је да снабдијева Катар травњацима за Свјетско првенство. Према ријечима портпарола компаније -{Gerdien Vloet}-, један од разлога за ову одлуку биле су оптужбе за кршење људских права.
У извјештају из септембра 2021. -{Amnesty International}- је критиковао Катар због тога што није истражио смрт радника миграната.
У интервјуу за телевизију -{Al Jazeera}- из децембра 2021. генерална секретарка ФИФА — Фатма Самура, изјавила је да је ФИФА развила општи оквир за структурирање и усмјеравање имплементације својих одговорности и посвећености људским правима, објављен 2017. године, а Катар је примијенио те препоруке.
У фебруару 2022. године, мексичка економисткиња која је радила за организациони комитет Катара за Свјетско првенство — Паола Шитекат, изјавила је да је морала да побјегне из Катара како би избјегла могућу затворску казну за ванбрачни секс, након што је пријавила катарским властима да је нападнута, а они су јој тражили да уради тест на невиност. У априлу 2022. Катар је одустао од кривичног поступка против ње, што је поздравила организација -{Human Rights Watch}- и случај против ње је затворен.