thumb|Слика наводног НЛО-а у Њу Џерзију Хипотеза ванземаљаца или екстратерестријална хипотеза (ЕТХ) предлаже да се неки неидентификовани летећи објекти (НЛО) најбоље објасне као физичке свемирске летелице које заузимају ванземаљски животи или ванземаљци, или неокупиране ванземаљске сонде са других планета које посећују Земљу.

Етимологија Порекло термина ванземаљска хипотеза је непознато, али чини се да употреба у штампаном материјалу о НЛО-има датира најмање до друге половине 1960-их. Француски уфолог Жак Вале користио га је у својој књизи Изазов науци из 1966: НЛО енигма. Користио га је у публикацији француски инжењер Ајм Мишел 1967. Џејмс Макдоналд на симпозијуму у марту 1968. и поново Макдоналд и Џејмс Хардер док су сведочили пред Конгресним комитетом за науку и астронаутику, у јула 1968. Скептик Филип Џ. Клас га је користио у својој књизи из 1968. НЛО-и – идентификовани. Године 1969. физичар Едвард Кондон дефинисао је „ванземаљску хипотезу“ или „ЕТХ“ као „идеју да неки НЛО-и могу бити свемирске летелице послате на Земљу из друге цивилизације или свемира који није Земља, или са планете повезане са удаљенијом звездом“, док представљајући налазе Кондоновог извештаја о којем се много расправљало. Неки историчари НЛО-а приписују Кондону популаризацију термина и његове скраћенице „ЕТХ“.

Историја Иако је ванземаљска хипотеза (ЕТХ) као фраза релативно нов концепт, она много дугује наводним виђењима летећих тањира 1940-1960-их, њено порекло се може пратити до бројних ранијих догађаја, као што је сада дискредитовани Марсовски канали и древна марсовска цивилизација коју је промовисао астроном Персивал Лоуел, популарна култура укључујући списе Х. Џ. Велса и колега пионира научне фантастике као што је Едгар Рајс Бароуз, који је такође писао о марсовским цивилизацијама, па чак и о делима личности као што је шведски филозоф, мистик и научник Емануел Сведенборг, који је промовисао низ неконвенционалних погледа који су повезивали друге светове са загробним животом.Swedenborg, Emanuel (1758) Concerning the Earths in Our Solar System

Почетком 20. века, Чарлс Форт је сакупио извештаје о аномалним физичким појавама из новина и научних часописа, укључујући многе извештаје о изузетним ваздушним објектима. Они су објављени 1919. године у књизи Књига уклетих. У овој и две наредне књиге, Нове земље (1923) и Ло! (1931), Форт је наводио да посетиоци из других светова посматрају Земљу. Фортови извештаји о феноменима из ваздуха често су цитирани у америчким новинама када је феномен НЛО-а први пут привукао широку пажњу медија у јуну и јулу 1947. године.

Савремени ЕТХ – конкретно, имплицитно повезивање неидентификованих летелица и светала на небу са ванземаљским животом – заживео је током касних 1940-их, а свој садашњи облик добио је током 1950-их. Ослањао се на псеудонауку, као и на популарну културу. За разлику од ранијих спекулација о ванземаљском животу, интересовање за ЕТХ је такође појачано многим необјашњивим виђењима које су истраживале америчка влада и владе других земаља, као и приватне цивилне групе, као што су Организација за истраживање ваздушних феномена и Национални истражни комитет о ваздушним појавама.

Историјски извештаји о посетама ванземаљаца Рани пример спекулација о ванземаљским посетиоцима може се наћи у француским новинама Le Pays, који су 17. јуна 1864. године објавили причу о двојици америчких геолога који су наводно открили створење налик ванземаљцу, мумифицирано три стопе високо без длаке, хуманоида са додатком налик на труп на челу, унутар шупље структуре у облику јајета.

Херберт Џорџ Велс је у свом класику научне фантастике Рат светова из 1898. популаризовао идеју посета и инвазије Марса. Чак и пре Велса, дошло је до наглог пораста извештаја у „Мистеријским ваздушним бродовима“ у Сједињеним Државама. На пример, Вашингтон Тајмс из 1897. године спекулише да су ваздушни бродови били „извиђачка група са Марса“, а Saint Louis Post-Dispatch је писао: „ово су можда посетиоци са Марса, уплашени, од инвазије на планету коју су тражили." Касније је дошло до више међународног таласа ваздушних бродова од 1909-1912. Пример ванземаљског објашњења у то време било је писмо новозеландским новинама из 1909. у коме се сугерише „свемирски бродови са Марса на атомски погон“.

Од 1920-их, идеја о посети ванземаљаца у свемирским бродовима била је уобичајена у популарним стриповима и радио и филмским серијама, као што су Бак Роџерс и Флеш Гордон. Конкретно, серије о Флешу Гордону говоре о нападу Земље из свемира од стране ванземаљских метеора, енергетских зрака и биолошког оружја. Године 1938, радио емитована верзија Рата светова Орсона Велса, користећи савремено окружење за инвазију Марсоваца, изазвала је панику у јавности у Сједињеним Државама.

Талас летећих тањира из 1947. у Америци Дана 24. јуна 1947. године око 15.00 часова. по локалном времену, пилот Кенет Арнолд је пријавио да је видео девет неидентификованих летелица у облику диска како лете близу планине Реније. Како се није појавио ниједан авион који би објаснио оно што је видео, Арнолд је размотрио могућност да су објекти ванземаљски. Дана 7. јула 1947. изашле су две приче у којима Арнолд покреће тему могућег ванземаљског порекла, како своје мишљење, тако и оне који су му писали. У причи из новина, Арнолд је рекао да је примио много поште од обожавалаца у жељи да помогне у решавању мистерије. Неки од њих су "сугерисали да су дискови посете са друге планете."Associated Press story, July 7, 1947, e.g., Salt Lake City Deseret News, p. 3, "Author of 'Discs' Story To Seek Proof"

Када је талас летећих тањира 1947. погодио Сједињене Државе, у новинама је било много спекулација о томе шта би они могли бити у новинским причама, колумнама, уводницима и писмима уреднику. На пример, 10. јула, амерички сенатор Глен Тејлор из Ајдаха је прокоментарисао: „Скоро бих волео да се летећи тањири испоставе да су свемирски бродови са друге планете“, јер би могућност непријатељства „ујединила људе на Земљи као ништа друго могао." Девит Милер је рекао да су тањири виђени од раног деветнаестог века. Ако садашњи дискови нису тајно војно оружје, он је сугерисао да би то могла бити возила са Марса, или других планета, или можда чак „ствари ван других димензија времена и простора.“ Други чланци су помињали рад Чарлса Форта, који је раније у 20. веку документовао бројне извештаје о неидентификованим летећим објектима који су описивани у новинама и научним часописима.

Чак и ако су људи мислили да су летећи тањири стварни, већина није била вољна да дође до закључка да су они ванземаљског порекла. Различите популарне теорије почеле су брзо да се шире у новинским чланцима, као што су тајни војни пројекти, руски шпијунски уређаји, обмане, оптичке илузије и масовна хистерија. Према новинару Едварду Р. Мароу, ЕТХ као озбиљно објашњење за „летеће тањире“ није привукао широку пажњу све до отприлике 18 месеци након што је Арнолд угледао.

Чини се да се ови ставови одражавају у резултатима прве америчке анкете о перцепцији јавности о НЛО-има коју је објавила компанија Галуп 14. августа 1947. године. Термин „летећи тањир” био је познат 90% испитаника. Што се тиче онога што су људи мислили да их објашњава, анкета је даље показала да већина људи или није имала никакво мишљење или је одбила да одговори на питање (33%), или је генерално веровала да постоји свакодневно објашњење. 29% је мислило да су то оптичке илузије, фатаморгане или машта; 15% америчко тајно оружје; 10% превара; 3% "уређај за прогнозу времена"; 1% совјетског порекла, а 9% је имало „друга објашњења“, укључујући испуњење библијских пророчанстава, тајне комерцијалне авионе или феномене повезане са атомским тестирањем.

Америчка војна истрага и разоткривање Дана 9. јула, обавештајна служба Америчког ратног ваздухопловства започела је тајну студију најбољих извештаја о летећим тањирима, укључујући и Арнолдов. Наставна студија обавештајних и инжењерских одељења Команде ваздушног материјала у Рајт Филду, Охајо, довела је до формирања Пројектног знака америчког ваздухопловства крајем 1947. године, прве званичне америчке војне студије о НЛО.

Године 1948, Пројекат Знак је закључио без потврђивања било каквог јединственог објашњења за све извештаје о НЛО, а ЕТХ је одбио начелник штаба и генерал Хојт Ванденберг, наводећи недостатак физичких доказа. Ванденберг је демонтирао пројекат и са овом званичном политиком на снази, каснији јавни извештаји ваздухопловних снага су закључили да нема довољно доказа који би оправдали даљу истрагу НЛО-а.

Непосредно након великог НЛО таласа 1952. и војног разоткривања радарских и визуелних опажања, плус пресретања млазних авиона изнад Вашингтона у августу, Канцеларија за научне истраге ЦИА-е се посебно заинтересовала за НЛО. Иако је поменут ЕТХ, генерално му се придавало мало пажње. Међутим, други у ЦИА-и, као што је Одбор за психолошку стратегију, били су више забринути због тога како би непријатељска сила као што је Совјетски Савез могла да користи НЛО у сврхе психолошког ратовања, да искористи лаковерност јавности за сензационалне и да зачепи обавештајне канале. Према директиви Савета за националну безбедност да размотри проблем, у јануару 1953, ЦИА је организовала Робертсонов панел, групу научника који су брзо прегледали најбоље доказе Плаве књиге, укључујући филмове и инжењерски извештај који је закључио да карактеристике перформанси биле су ван граница земаљских заната. Након дводневног прегледа, тврдило се да сви случајеви имају конвенционална објашњења. Препоручена је званична политика разоткривања јавности коришћењем масовних медија и ауторитета како би се утицало на јавно мњење и смањио број извештаја о НЛО.

Еволуција јавног мњења Почетком 1950-их је такође приказан велики број филмова који приказују летеће тањире и ванземаљце, укључујући Дан када је Земља стала (1951), Рат светова (1953), Земља против летећих тањира (1956) и Забрањена планета (1956). Упркос томе, чини се да је јавно веровање ЕТХ остало ниско током раних 1950-их, чак и међу онима који су извештавали о НЛО. Анкета објављена у августу 1951. године показала је да је од испитаника који су се сами пријавили као сведоци НЛО-а, 52% веровало да су видели летелицу коју је направио човек, док је само 4% веровало да је видело ванземаљску летелицу. Међутим, додатних 28% је било несигурно, при чему је више од половине њих изјавило да верује да су или вештачки авиони или „посетиоци издалека“. Тако је укупан број сведока НЛО који су сматрали да је ЕТХ одржив био био. приближно 20%. У року од неколико година, веровање у ЕТХ се повећало због активности људи као што је пензионисани официр америчког маринског корпуса мајор Доналд Е. Kејхо, који је водио кампању за подизање свести јавности о феномену НЛО-а. До 1957. године, 25% Американаца је одговорило да или верују, или су вољни да верују у [постојање] ЕТХ, док је 53% одговорило да није (иако је већина ових испитаника навела да мисли да су НЛО стварни, али земаљског порекла). 22% је рекло да нису сигурни.

Током овог времена, заговорници ЕТХ-а су се поделили у различите таборе, од којих је сваки веровао у различите варијације хипотезе. „Контактанти” раних 1950-их су рекли да су „свемирска браћа” које су упознали била мирољубива и доброћудна, али да је средином 1960-их дошло до већег броја наводних отмица ванземаљаца; укључујући Бети и Барнија Хила, као и очигледно сакаћење говеда, бацило је ЕТХ на злокобније изразе.

Истраживања јавног мњења показују да је поверење јавности у ЕТХ наставило да расте од тада. На пример, Галупова анкета јавности из 1997. године показала је да 87% зна за НЛО, 48% верује да су стварни (у односу на 33% који су мислили да су измишљени), а 45% верује да су НЛО посетили Земљу. Слично, Роперова анкета из 2002. показала је да 56% мисли да су НЛО стварни, а 48% мисли да су НЛО посетили Земљу.

Анкете такође показују да јавност још снажније верује да влада потискује доказе о НЛО-има. На пример, и у цитираним анкетама Галупа и Ропера, проценат је око 80%.

Укључивање научника