мини|200п|Насловна страна од јуна 1840. са домаћим вестима из Србије и Турске и иностраним из Русије и Кине. Српске новине (у некадашњој транскрипцији Новине србске и Србске новине) су биле прве новине у Кнежевини Србији.Урош Џонић: Библиографија српских листова у 1912. години. - У: Просветни гласник, 1. април 1913. Појавиле су се 5. јануара (по новом календару 17. јануара 1834. године), под уредништвом Димитрија Давидовића у Крагујевцу, а наставиле у Београду, у време када је Србија почела да се изграђује као грађанско друштво. Новине су биле пре свега службени лист Кнежевине Србије (1834–1882), а потом и Краљевине Србије (1882–1918). Након Првог светског рата утопиле су се у Службене новине Краљевине Југославије.
Новине мини|десно|200п|Димитрије Давидовић 1834. године, уље на платну, рад Уроша Кнежевића. Појава штампе у Кнежевини Србији у тесној је вези са издвајањем грађанства као самосталне друштвене класе. Релативно миран развитак Србије после Другог српског устанка условио је бржи развој привреде - трговине и занатства - што је довело до формирања прве буржоазије. Настао је још један друштвени слој - чиновништво. И тако се, од трговаца, занатлија и чиновника, формирало градско становништво које се постепено али видно истицало својим економским, политичким, а нарочито културним интересима. мини|десно|200п|Српске новине - објава краљевског венчања од 23. јула односно 5. августа 1900. године мини|десно|200п|Српске новине штампане на Крфу током Првог светског рата; Сакупио Лука Лазић за Библиотеку Лазић; Налазе се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат у Београду. Новине су покренуте с циљем да шире просвету и културу, оне су по свом садржају биле, пре свега политички лист. Новине нису, по начину уређивања и техничком изгледу, заостајале за најбољим страним листовима оног времена. Излазиле су једном седмично, суботом, на два листа, а годишња претплата износила је два талира. Претплата се обављала у окружним судовима и новине су одатле слате претплатницима. Њихов уредник Димитрије Давидовић имао је вишегодишње новинарско искуство, и то у Бечу, европском центру; то је омогућило Давидовићу да испољи све своје новинарске и уредничке квалитете; Државна штампарија у којој су новине штампане, располагале је добром техником и имала је веште мајсторе, доведене из иностранства. Највише претплатника било је 1834. и 1835. године, до лета прве године излажења било је 600, касније се број претплатника повећавао.
Од 1835. године новине су излазиле у Београду. Године 1845. промениле су име у Србске новине, а 1869. у Српске новине. Првобитно недељник, новине су у периоду 1843—1849. излазиле два пута седмично, потом до краја 1872. три пута седмично, да би од 1873. постале дневник, осим у периоду Првог светског рата, када је било великих нередовности у излажењу. Осим у Крагујевцу и Београду, новине су штампане у Нишу (1914–1915), а затим на Крфу (1916–1918). Последњи број новина је изашао 15. фебруара 1919. године, тада су се утопиле у Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.Архив Српских И Југословенских Службених Гласила
Службене новине Кнежевине и Краљевине Србије
Назив новинеГодине излажењаМесто излажењаДетаљиНовине србске1834.КрагујевацНовине србске с височайшимъ дозоленемъ правителства1835–1843.БеоградСрбске новине1844–1869.Београддо 20. априла 1868. по старом правопису, а од 22. априла 1868. по новом правописуСрпске новинејануар 1870. – 31. децембар 1894.БеоградСрпске новине. Службени дневник Краљевине Србијејануар 1895. – 13. јул 1914. Београдјул 1914. – 14. октобар 1915.Нишаприл 1916. – 13. новембар 1918.Крфјануар 1919. – 15. фебр. 1919.Београдсамо осам бројева
Крфски забавник
Током 1917. и 1918. године, као додатак Српских новина, на Крфу је излазио Крфски забавник. Уређивао га је Бранко Лазаревић, а редовни сарадници били су Тодор Манојловић, Драгољуб Филиповић и Светислав Стефановић.
Уредници Српских новина
Димитрије Давидовић, 1834—1835. Димитрије Исаиловић, 1835—1837. Владислав Стојадиновић, 1837—1841. Павле А. Поповић, 1841—1843. Милош Поповић, 1843—1860. Владимир Јовановић, 1860. Стојан Бошковић, 1860. Милован Глишић Лука Лазаревић, 1900.
Види још Новине Читалишта београдског Новине сербске Референце
Литература
Спољашње везе Дигитална библиотека НБС: Српске новине (1834—1918) О Народној банци Србије | Архив и библиотека | Дигитални архив Српске новине (1834—1919) Историјска читанка: Прве новине у Србији Архива српских и југословенских службених издања 1813-1944
Категорија:Новине у Србији Категорија:Медији у Београду Категорија:Србија у 1834.