Звери (, „месоједи”) је ред плаценталних сисара и монофилетска крунска група унутар кладуса Carnivoraformes. Овај ред сисара обухвата подредове Caniformia и Feliformia. Стручни назив за чланове овог реда сисара је карнивори.
Етимологија назива Ред: Поријекло назива од: Значење назива:Carnivora латинске речи каро (), која значи месо и латинске речи воро (), која значи гутати или ждератимесоједи
У српском језику, као и у осталим словенским језицима, назив овог реда сисара води порекло од старословенске и прасловенске речи зверь (звер), што значи дивља животиња.zver - amarilisonline.comzvijer (značenje i definicija) - jezikoslovac.com
Опис
Данас на Земљи живи око 280 врста звери (око 160 врста псоликих звери и око 120 врста мачколиких звери), које се могу пронаћи на свим континентима света у свим могућим стаништима (од хладних подручја на северном и јужном поларном кругу, до сушних пустињски крајева као што је Сахара). У поређењу са другим групама сисара, ред звери заузима пето место по заступљености броја живих врста унутар своје групе.
Звери су, као ред сисара, веома разноврсне у погледу физичке величине, од женки мале ласице (које могу да теже од 29 до 117 g, и достижу дужину од 11,4 до 20,4 cm), па до мужјака поларног медведа (који могу да теже од 350 до 700 kg, и достижу дужину од 2,4 до 3 m) и мужјака јужног морског слона (који могу да теже од 2200 до 4000 kg, и достижу дужину од 4,2 до 5,8 m).
Глава, лобања и зуби Зуби су у већине звери хетеродонтни по природи (тј. различитих су облика, као у већине сисара), оштри и шиљасти, и служе за убијање плена. Међутим, неке врсте и групе звери немају хетеродонтне зубе као на примјер: код хијенског вука су зуби веома смањени, а зуби на делу образа су специјализовани за исхрану базирану на инсектима; код перајара су зуби хомодонтни (тј. истог су облика), јер су прилагођени хватању риба (неки врста перајара уопште не поседују зубе на делу образа). Очњаци код звери су углавном дуги и дебели, конусног су облика, веома су уочљиви и отпорни су јако на притисак. Све врсте копнени звери поседују по три пара секутића у горњем и доњем реду зуба, сем морске видре која посједује два пара сјекутића у доњем реду зуба. Кутњаци су бунодонтног типа са оштрим грбицама, и служе за кидање и млевење меса. Трећи пар горњи кутњака (M3) у вилицама сви звери није присутан, док је доњи пар кутњака (m3) присутан само код поједини подгрупа псолики звери. Први доњи кутњаци (m1) и четврти горњи преткутњаци (P4) су модификовани у такозване карнасалне зубе (тј. зубе дераче), који имају крунице у облику ножа и њих користе да би кидали месо, па чак и да би секли хрскавицу и кост.Калезић М. (2000) "Хордати (ауторизована скрипта)." Биолошки факултет: Београд. Код медведа и ракуна су ови зуби секундарно редуковани.
Чула код звери су добро развијена, посебно вид, слух и мирис, што указује на свестраност њиховог лова. Лобање код звери су јаче грађе са јаком јагодичним (зигоматским) луком. Вилице код звери су снажне. Сагитална креста је често присутна на лобањама звери и понекад се може лако уочити код врста гдје је присутан полни диморфизам, као на примјер морски лав и фоке крзнаши. Код неки врста мали звери је ова креста веома редукована. Неурокранијум је увећан, а чеона кост је позиционирана испред. У већине звери су очи поставите испред лица, омогућавајући им бинокуларни вид. Псолике звери имају дугу њушку и у устима имају много зуба, док мачколике звери имају кратку њушку и мало зуба у устима.
Остатак тела мини|350px|десно|илустрација костура мачке
Већина звери су брзе, окретне и јаке животиње. Све врсте поседују по четири мишићаве ноге са по пет прстију на предњим шапама и по четири прста на задњим шапама. Код копнени звери шапе поседују меке јастучиће и оштре, кукасто повијене канџе. Копнене звери се могу кретати плантиградно (медведи, ракуни, мунгоси, куне, амерички творови и вивериди) или дигитиградно (пси, мачке и хијене).Маркон Е, Монђини М. (2000) "Све животиње света." ИКП Евро, Београд.
Код перајара су ноге модификоване у пераје, те се за разлику од други морски сисара као што су то китови и морске краве који се кроз воду крећу помоћу свог репа, они се крећу са својим перајама (праве фоке користе задње пераје, ушате фоке предње, а моржеви све четири). Овај начин кретања код перајара је резултовао да они имају кратак реп и хидродинамичну грађу тела.
Поред перајара, и друге групе звери поседују свој препознатљив изгледе. Пси су углавном сисари прилагођени трчању, имају витку грађу тела и често се ослањају на своје зубе како би ухватили свој плен. Медведи су много већи од паса и они се ослањају на своју физичку снагу да би дошли до хране. Мачке, у поређењу са псима и медведима, могу да увлаче своје канџе и такође поседују предње ноге које су много дуже и јаче од задњих ногу, како би са њима свладале свој плен. Хијене по свом изгледу наликују псима и имају нагнута леђа, јер су им предње ноге дуже од задњих. Црвена панда и ракуни по свом изгледу наликују на медведе, али су зато много мањи од њих и имају дуг реп. Друге мале звери (куне, амерички творови, мунгоси, мадагаскарски мунгоси, вивериди, афричка палмина цибетка и азијски линсанзи) су грађене слично као њихови изумрли сродници из кладуса Carnivoramorpha, иако неке врсте и групе поседују робусну грађу тела (ждеравац и јазавци).
Зависно од станишта у коме живе, дужина и густина крзна код звери варира. Код врста које живе на подручјима са топлом климом, крзно је често кратко и ретко. Супротно томе, код врста које живе на подручјима са хладном климом крзно је дуго, густо и често масно због масне супстанце која им омогућава да задрже телесну температуру. Боја крзна код звери варира и често укључује црну, белу, наранџасту, жуту и црвену боју, као и многе нијансе сиве и смеђе боје. На крзну код звери су присутне и разни узорци: пругасти, пегави, прстенасти, умрљани или подебљане шаре. Такође, постоји и повезаност између станишта у коме врста живи и узорка и боје крзна, као што су на пример, мрље или прстенасти узорци код врста које обитавају у шумовитом окружењу. Неке врсте звери су полиморфне врсте, тј. да унутар популације неке врсте постоје индивидуе са другачијом бојом крзна од остатка популације (као на пример вук). Неке врсте звери у току године мењају боју, дужину и густину крзна, као што су то велика ласица и поларна лисица. Ове врсте у току лета имају смеђе и ретко крзно, а у току зиме бело и густо крзно. Перајари, морске видре и поларни медведи поседују дебели слој масног ткива који има улогу топлотне изолације.
Велики број врста има добро развијене аналне жлезде које имају значај при обележавању територије мирисом. Женке рађају више младунаца и број млечних жлезда им се креће од 3 до 7 пари.
Исхрана Представници овог реда сисара се одликују пре свега месоједи по исхрани, те им је телесна грађа прилагођена лову. Звери имају зубе и канџе прилагођене за хватање и конзумирање других животиња. Многи врсте лове у чопорима и друштвене су животиње, што им даје предност над већим пленом. Неки звери (као што су то поларни медвед, мачке и перајари) се у потпуности хране само са месом. Друге звери, као што су то ракуни и медведи, су у већој мери сваштоједи (у зависности од станишта конзумирају храну животињског или биљног порекла). Џиновска панда је углавном биљојед, али се такође понекад храни и храном животињског порекла.
Еволуција Заједнички преци звери су се развили од представника унутар кладуса Carnivoraformes пре 43,22 милиона година, који су се поделиле у двије групе: мачколике звери и псолике звери. Ови преци су по свом изгледу наликовали на куне, мунгосе и цибетке, и били су мали месоједи и сваштоједи по исхрани.
Систематика Историја класификације 1758. године је шведски ботаничар Карл фон Лине све врсте живући звери које су тада биле знане науци уврстио у ред Ferae у десетом издању своје књиге Systema Naturae. Ова група је била дефинисана као: сисари који обично имају по шест чуњастих предњих зуба у свакој вилици, дуже кљове, зубе за дробљење са чуњастим избочинама, стопала са шиљатим канџама и хране се труповима и пленом других животиња. Звери су биле подељене у шест родова: Canis - чине га пси и хијене, Felis - чине га мачке, Mustela - чине га скоро све врсте куна (притом не рачунајући јазавце и ждеравца), Phoca - чине га перајари, Viverra - чине га вивериди, мунгоси и амерички творови, Ursus - чине га медведи, ракуни, јазавци и ждеравац.
Ова класификација звери је вредела све до 1821. године када је британски писац Томас Едвард Бовдич дао нови назив за ову групу сисара, који је касније признат од стране научне заједнице. Касније су звери добиле нову класификацију, где су биле подељене у два подреда: Fissipedia и Pinnipedia. Након тога, каснија генетска и палеонтолошка истраживања су показала да је ова класификација неважећа и према данашњој класификацији су звери подељене на два подреда: Feliformia и Caniformia. Једно време су изумрле породице сисара Miacidae (данас неважећа група) и Viverravidae биле уврстене у ред звери, но касније су препознате као блиски сродници овог реда. Представници некадашњег реда Creodonta (данас редова Hyaenodonta и Oxyaenodonta) су раније сматрани прецима звери јер и они такође поседују карнасалне зубе. Касније је утврђено да су ови сисари само у блиском сродству са зверима, и да су њихови карнасални зуби другачији по грађи од зуба звери. Такође је утврђено да су љускавци најближи живући сродници звери.
Класификација {|class="wikitable" ! Ранија класификација: !! Савремена класификација: |- style="vertical-align:top;" |
Ред: Carnivora (звери) Подред: Fissipedia (копнене звери) Натпородица: Canoidea (псолике звери) Породица: Canidae (пси и медведолики пси) Породица: Mustelidae (куне и америчке творови) Породица: Procyonidae (ракуни и црвена панда) Породица: Ursidae (медведи) Натпородица: Feloidea (мачколике звери) Породица: Felidae (мачке, лажне сабљозубе мачке и род Hyainailouros) Породица: Hyaenidae (хијене) Породица: Viverridae (цибетке, мунгоси, азијски линсанзи и афричка палмина цибетка) Натпородица: †Miacoidea (празвери) Породица: †Miacidae (празвери) Подред: Pinnipedia (перајари) Породица: Odobenidae (моржеви) Породица: Otariidae (ушате фоке) Породица: Phocidae (праве фоке) Подред: †Creodonta (лажне звери) Натпородица: †Arctocyonoidea Породица: †Arctocyonidae Натпородица: †Mesonychoidea Породица: †Mesonychidae Натпородица: †Oxyaenoidea Породица: †Oxyaenidae Породица: †Hyaenodontidae |
Ред: Carnivora (звери) Подред: Caniformia (псолике звери) Натпородица: †Amphicyonoidea (медведолики пси) Породица: †Amphicyonidae (медведолики пси) Incertae sedis: Род: †Lonchocyon Род: †Lycophocyon Кладус: Canoidea (псолике звери) Ифраред: Cynoidea (пси) Породица: Canidae (пси) Ифраред: Arctoidea (медведолике звери) Род: †Amphicticeps Парворед: Ursida (медведи) Род: †Adracon Натпородица: Ursoidea (медведи) Породица: Ursidae (медведи) Породица: Subparictidae Натпородица: Musteloidea Породица: Ailuridae Породица: Mephitidae (амерички творови) Породица: Mustelidae (куне) Породица: Procyonidae (ракуни) Род: †Plesiogale Incertae sedis: Род: †Peignictis Кладус: Pinnipedimorpha (перајолики сисари) Род: †Kolponomos Род: †Pinnarctidion Породица: †Enaliarctidae <−−−[парафилетска породица] Род: †Enaliarctos <−−−[парафилетски род] Породица: †Semantoridae Кладус: Pinnipediformes Род: †Pacificotaria Род: †Pteronarctos Кладус: Pinnipedia (перајари) Натпородица: Otarioidea Породица: Odobenidae (моржеви) Кладус: Pan-Otariidae Род: †Eotaria Породица: Otariidae (ушате фоке) Натпородица: Phocoidea Породица: Phocidae (праве фоке) Породица: †Desmatophocidae Подред: Feliformia (мачколике звери) Род: †Chailicyon Род: †Eosictis Породица: †Palaeogalidae Натпородица: †Nimravoidea (лажне сабљозубе мачке) Породица: †Nimravidae (лажне сабљозубе мачке) Кладус: Aeluroidea Род: †Alagtsavbaatar Род: †Anictis Род: †Asiavorator Род: †Shandgolictis Натпородица: Nandinioidea Породица: Nandiniidae