Сигнал који светлост генерише у фоторецепторима простире се кроз мрежњачу и активира ганглијске ћелије. Главно наредно место куда стижу сигнали из мрежњаче налази се у центру који се назива таламус, а одатле сигнали стижу из окципиталног (потиљачног) кортекса. Нервни пут којим сигнали стижу од мрежњаче до таламуса чине оптички нерв и оптички тракт, а пут којим сигнал стиже од таламуса до кортекса назива се оптичка радијација. Осим овог главног пута, информација из мрежњаче стиже на још нека места у мозгу. Нервна влакна чији сноп чини оптички нерв су аксони ганглијских ћелија. Сваки од два оптичка нерва садржи и до милион влакана.
Оптичка хијазма је структура где се два оптичка нерва укрштају. У хијазми, два снопа влакана не спајају се физички, већ пролазе једни мимо других. Код људи и других сисара је укрштање комбиновано, односно један део нервних влакана се простире контралатерално, а други ипсилатерално. Начин простирања нервних влакана зависи од које половине мрењаче потичу.
Супкортикални визуелни центри После хијазме, оптички нерви се не називају нервима, већ оптички трактуси или тракти. Аксони ганглијских ћелија стижу из ока у неколико субкортикалних центара у левој и десној можданој хемисфери. Највећи део влакана одлази главним путем и стиже у таламус, и то у његов део који се зове бочна коленаста тела, односно латерални геникулатни нуклеуси (ЛГН). Постоје два ЛГН-а, један у левој, а други у десној половини мозга. Назив овог центра потиче од тога што се тај део налази са бочне стране таламуса, а слојеви од којих се састоји нису равни већ повијени, па подсећају на мало колено. Мањи део влакана одлази у центре под именом горње квржице, подручја која контролишу мишиће који покрећу очи. Преостали део влакана одлази у друга подручја мозга која играју улогу у визуелном опажању. На пример, један део влакана носи информацију о количини светлости која пада на мрежњачу, чини део рефлексног лука којим се контролише величина отвора зенице.
Бочна коленаста тела Информација са мрежњаче је у сваком слоју ЛГН-а представљена по принципу ретинотопске репрезентације. Наиме, активност блиских стимулуса на мрежњачи изазива активност блиских ганглијских ћелија, која се преноси блиским нервним влакнима, које изазивају активност блиских ћелија у ЛГН-у. Мрежњача је пресликана на ЛГН, у смислу да на ЛГН-у остаје очуван просторни распоред активација на мрежњачи.
ЛГН има шест уочљивих слојева, као и тање међуслојеве, у које се расподељују сигнали из слоја ганглијских ћелија мрежњаче и преносе на ћелије ЛГН-а. У ЛГН-у постоје три типа ћелија:
магноцелуларне парвоцелуларне кониоцелуларне
Ганглијске ћелије остварују специфичне синаптичке контакте са ЛГН ћелијама:
аксони ганглијских М-ћелија (односно Y ћелија) активирају магноцелуларне ћелије ЛГН-а аксони ганглијских П-ћелија (односно X ћелија) активирају парвоцелуларне ћелије ЛГН-а аксони ганглијских К-ћелија (односно W ћелија) активирају кониоцелуларне ћелије ЛГН-а
Ганглијске ћелије и њима одговарајуће ЛГН ћелије имају сличне особине. На пример, М ћелије и магноцелуларне су крупније, брже спроводе сигнале, имају већа рецептивна поља итд. Структура рецептивних поља код ћелија ЛГН-а испитује се на исти начин као и код ганглијских ћелија, светлом тачком стимулише се мрежњача на разним местима и прати се фреквенца паљења испитиване ћелије ЛГН-а. Добијају се врло слични резултати као код ганглијских ћелија, тј. рецептивна поља имају концентрично-антагонистичку структуру и постоје он и оф ћелије.
Од мрежњаче до ЛГН-а Из левих половина очију левог и десног ока стижу сигнали у леви ЛГН, а из десних половина левог и десног ока у десни ЛГН. Расподела аксона у слојеве ЛГН зависи од врсте ћелија до којих стижу сигнали. У оквиру магно пута сигнали из М-ћелија у мрежњачи стижу до магноцелуларних ћелија у ЛГН-у, у слојеве 1 и 2. У леви ЛГН у слој 1 стижу сигнали из леве (назалне) половине десног ока, а у слој 2 из леве (темпоралне) половине левог ока. У десни ЛГН у слој 1 стижу сигнали из десне (назалне) половине левог ока, а у слој 2 из десне (темпоралне) половине десног ока.
Другим речима, у оба ЛГН-а у слој 1 стижу сигнали из назалне половине контралатералног ока, а у слој 2 из темпоралне половине ипсилатералног ока. У оквиру парво пута сигнали из П-ћелија у мрежњачи стижу до парвоцелуларних ћелија у ЛГН-у, у слојеве 3, 4, 5 и 6. У леви ЛГН у слојеве 4 и 6 стижу сигнали из леве (назалне) половине десног ока, а у слојеве 3 и 5 из леве (темпоралне) половине левог ока. У десни ЛГН у слојеве 4 и 6 стижу сигнали из десне (назалне) половине левог ока, а у слојеве 3 и 5 из десне (темпоралне) половине десног ока. Другим речима, у оба ЛГН-а у слој 4 и 6 стижу сигнали из назалне половине контралатералног ока, а у слој 3 и 5 из темпоралне ипсилатералног ока. Заједно узевши и магно и парво пут, из назалних половина контралатралних очију сигнали стижу у први, четврти и шести слој ЛГН-а, а из темпоралних половина ипсилатералних очију аксони стижу у други, трећи и пети слој ЛГН-а. Бројећи слојеве од 1 до 6, латералност ока из кога стижу сигнали у ЛГН је контра, ипси (то су два магно слоја), па затим ипси, контра, ипси, контра (то су четири парво слоја)
Од таламуса до кортекса Из ЛГН-а нервна влакна одлазе оптичким радијацијама у кортекс, и то из левог ЛГН-а у леви кортикални визуелни центар, а из десног ЛГН-а у десни.
Ток визуелне информације Просторна шема стизања информација из визуелног поља у визуелни кортекс може се описати на следећи начин. Приликом пројекције визуелног поља на очи долази до оптичког укрштања. Наиме, лева половина визуелног поља пројектује на десне половине две мрежњаче, а десна половина поља на леве половине мрежњача. Приликом слања сигнала из очију у два ЛГН-а долази до неуралног укрштања. Наиме, влакна из левих половина мрежњача стижу у леви ЛГН, а влакна из десних половина мрежњача у десни o приликом слања сигнала из ЛГНа у кортекс не збива се никакво укрштање. Наиме, из левог ЛГН-а сигнали стижу у визуелни центар у левом окципиталном кортексу, а из десног ЛГН-а у десни окципитални кортекс. Коначна последица ове сложене структуре простирања оптичких сигнала и неуралних веза је да информација из леве половине визуелног поља стиже у десну мождану хемисферу, а из десне у леву.
Референце
Литература
Категорија:Чуло вида