Ивелићи () су руска грофовска породица.
Потичу из Рисна у Боки Которској (данас у Црној Гори), где су њихови преци још у 14. веку били обласни поглавари. Користили су грофовску титулу из 16. века.
Род грофова Ивелићи уврштен је у пети део родословне књиге Владимирске губерније.
Опис грба Штит је пресечен сребрним појасом оптерећеним у средини скерлетним крином између две скерлетне четворолисне руже са четири зелена листа. У горњем делу у скерлетном пољу је златни двоглави крунисани орао. У дну, у зеленом пољу, сребрни полумесец навише.
Изнад штита је грофска круна са три грофовска шлема, од којих је средњи крунисан, а спољни су украшени скерлетно сребрним ободом. Грбови: средњи шлем - златни двоглави крунисани орао; екстремне - шкрлатне руже са четири листа са четири зелена листа. Ознаке: средњег шлема - скерлет са златом; екстремни шлемови – скерлет са сребром. Држачи штита: два златна лава са главама окренутим уназад, гримизним очима и језицима. (Грбовник, тринаести том, 11).
Значајни чланови рода
Ивелић, Марко Константиновић, "Ивелић Први" (1740-1825) - гроф, генерал-потпуковник, сенатор Русије. Његова ћерка Ивелић, Екатерина Марковна (1795-1838), грофица, песникиња, ауторка епиграма. Ивелић, Симеон Константиновић, "Ивелић Други" (? - после 1797) - гроф, витез од Светог Ђорђа (1794), пуковник (1797). Ивелић, Иван Константиновић, "Ивелић Трећи" (? - после 1810) - гроф, генерал- мајор. Његов син Ивелић, Петар Ивановић, "Ивелић Четврти" (1772 - после 1850) - гроф, генерал-мајор.
Бројеви иза презимена означавају надимке по којима су представници овог рода били познати у Русији.
Литература
Ивеличи // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907. Графы Ивеличи на русской службе // Новое русское слово. — Нью-Йорк, 1965. — 28 марта (№ 19011). — С. 7.
Категорија:Племићке породице српског порекла у служби Руског царства