мини|285x285пиксел| Деца избеглице Банту из Сомалије на опроштајној забави на Флориди пре него што су пресељена на друга места у Сједињеним Државама Скоро половина свих избеглица су деца, а скоро свако треће дете које живи ван земље рођења је избеглица.Emily Garin, Jan Beise, Lucia Hug, and Danzhen You. 2016. “Uprooted: The Growing Crisis for Refugee and Migrant Children.” UNICEF. https://www.unicef.org/videoaudio/PDFs/Uprooted.pdf . Овим бројевима обухваћена су деца којима је статус избеглице формално потврђен, као и деца у избегличкој ситуацији.
Осим што се суочавају са директном претњом насиља као последица сукоба, присилно расељена деца се суочавају и са разним здравственим ризицима, укључујући: епидемије болести Toole, Michael J., and Ronald J. Waldman. "The public health aspects of complex emergencies and refugee situations.". . и дуготрајне психичке трауме,Kaplan, Ida. неадекватан приступ води и санитарним условима,. храни,Hamilton, Carolyn, Kirsten Anderson, Ruth Barnes, and Kamena Dorling. "Administrative detention of children: a global report." Fondo de las Naciones Unidas para la Infancia, Nueva York (2011). здравственој заштити и редовном распореду вакцинације. Деца избеглице, посебно она без документације и она која путују сама, такође су подложна злостављању и експлоатацији.Vandenhole, Wouter, Ellen Desmet, Didier Reynaert, and Sara Lembrechts, eds. Routledge international handbook of children’s rights studies. Routledge, 2015. Иако су их многе заједнице широм света дочекале, присилно расељена деца и њихове породице често се суочавају са дискриминацијом, сиромаштвом и друштвеном маргинализацијом у својим матичним, транзитним и одредишним земљама.Bush, Kenneth David, and Diana Saltarelli. "The two faces of education in ethnic conflict." (2000). Многим земљама такође недостаје интеркултурална подршка и политике за друштвену интеграцију.Crock, Mary. Seeking asylum alone: A study of Australian law, policy and practice regarding unaccompanied and separated children. Federation Press, 2006. Такве претње безбедности су појачане за децу избеглице са сметњама у развоју.Reilly, Rachael. "Disabilities among refugees and conflict-affected populations." Forced Migration Review 35 (2010): 8. Студије које је урадио Високи комесаријат УН за избеглице показују да само половина све деце избеглица која су основношколског узраста може да приступи школовању. Слично, међу децом средњошколског узраста, само 22 процента деце може приступити школовању. Нажалост, ово кулминира стопом приступа високом образовању од само једног процента међу свим избеглицама. Правна заштита мини|Девојка избеглица из Јужног Судана у избегличком насељу Рино Конвенција о правима детета је најшире ратификовани споразум о људским правима у историји, укључује четири члана који су посебно релевантни за децу која су укључена у или погођена присилним расељавањем:UNICEF. "Convention on the Rights of the Child." Child Labor (1989): 8.
принцип недискриминације (члан 2) најбољи интерес детета (члан 3) право на живот и опстанак и развој (члан 6) право на учешће детета (члан 12)
Државе чланице Конвенције дужне су да поштују наведене чланове, без обзира на миграциони статус детета. Од новембра 2005. године, укупно 192 земље постале су државе потписнице Конвенције. Сомалија и Сједињене Државе су једине две земље које га нису ратификовале.мини| Овај дрворез Јулијуса Шнора фон Каролсфелда из 1860. приказује Исуса као дете избеглице која бежи од масакра невиних
Конвенција Уједињених нација о статусу избеглица из 1951. је свеобухватан и ригидан правни кодекс у вези са правима избеглица на међународном нивоу и такође дефинише под којим условима се лице треба сматрати избеглицом и на тај начин му дати ова права.Steinbock, Daniel J. "The refugee definition as law: issues of interpretation." Refugee Rights and Realities: Evolving International Concepts and Regimes (1999): 13-39. Конвенција пружа заштиту присилно расељеним лицима која су доживела прогон или тортуру у својим матичним земљама.
Друга међународна правна средства за заштиту деце избеглица укључују два протокола који допуњују Конвенцију Уједињених нација против организованог криминала који се односе на миграцију деце:
Протокол за спречавање, сузбијање и кажњавање трговине људима, посебно женама и децом;UN General Assembly. "Protocol to prevent, suppress and punish trafficking in persons, especially women and children, supplementing the United Nations convention against transnational organized crime." GA res 55 (2000): 25. Протокол против кријумчарења миграната копном, морем и ваздухом.UN General Assembly. "Protocol against the Smuggling of Migrants by Land, Sea and Air, Supplementing the United Nations Convention against Transnational Organized Crime." (2000).
Поред тога, Међународна конвенција о заштити права радника миграната и чланова њихових породица покрива права деце радника миграната у редовним и нерегуларним ситуацијама током процеса миграције.
Фазе избегличког искуства мини| Бивша деца војници у источној Демократској Републици Конго Искуства избеглица могу се категорисати у три фазе миграције: искуства матичне земље (пре миграције), искуства транзита (трансмиграција) и искуства земље домаћина (пост-миграција).Meda, Lawrence. 2013. “Refugee Learner Experiences : A Case Study of Zimbabwean Refugee Children.” Thesis. http://researchspace.ukzn.ac.za/handle/10413/12135.Hamilton, Richard J., and Dennis Moore, eds. Educational interventions for refugee children: Theoretical perspectives and implementing best practice. Psychology Press, 2004.Lustig, Stuart L., Maryam Kia-Keating, Wanda Grant Knight, Paul Geltman, Heidi Ellis, J. David Kinzie, Terence Keane, and Glenn N. Saxe. Journal of the American Academy of Child & Adolescent Psychiatry .Bhugra, Dinesh, Susham Gupta, Kamaldeep Bhui, T. O. M. Craig, Nisha Dogra, J. David Ingleby, James Kirkbride et al. World Psychiatry . Међутим, велика већина избеглица не путује у нове земље домаћине, већ остају у фази трансмиграције, живећи у избегличким камповима.
Искуства матичне земље (пре миграције) Фаза пре миграције односи се на искуства матичне земље која су довела до и укључујући одлуку о бекству. Искуства пре миграције укључују изазове и претње са којима се деца суочавају и које их терају да потраже уточиште у другој земљи.Moore, Will H., and Stephen M. Shellman. Comparative Political Studies . Деца избеглице мигрирају, било са својим породицама или без пратње, због страха од прогона на основу припадности одређеној друштвеној групи, или због претње принудним браком, принудним радом или регрутацијом у оружане снаге. Други могу отићи да побегну од глади или како би осигурали сигурност себе и својих породица од разарања рата или унутрашњег сукоба.Achvarina, Vera, and Simon F. Reich. International Security .
Уопштено говорећи, деца такође могу да прелазе границе из економских разлога, као што су бекство од сиромаштва и социјалне депривације, или нека деца то могу учинити да би се придружила другим члановима породице који су већ настањени у другој држави. Али невољна природа одласка избеглица је оно што их разликује од других група миграната које нису биле подвргнуте присилном расељавању.Bemak, Fred, Rita Chi-Ying Chung, and Paul Pedersen. Counseling refugees: A psychosocial approach to innovative multicultural interventions. No. 40. Greenwood Publishing Group, 2003.
Транзитна искуства (трансмиграција) Период трансмиграције карактерише физичко пресељење избеглица. Овај процес укључује путовање између матичне земље и земље домаћина и често укључује време проведено у избегличком кампу.Bhugra, Dinesh, and Peter Jones. Advances in Psychiatric Treatment . Деца могу доживети хапшење, притвор, сексуални напад и мучење током њиховог пресељења у земљу домаћина. Деца, посебно она која путују сама или су одвојена од својих породица, вероватно ће се суочити са неким облицима насиља и експлоатације током периода трансмиграције. Путовања из једне земље у другу је много теже за жене и децу, јер су подложнији нападима и експлоатацији људи на које наилазе на граници иу избегличким камповима.Kira, Ibrahim A., Iris Smith, Linda Lewandowski, and Thomas Templin. Journal of the American Psychiatric Nurses Association .
Трговина људима Док беже из земље порекла, многа деца без пратње путују са трговцима људима који могу да покушају да их искористе као раднике. Укључујући одрасле, трговина радном снагом је чешћа у Европи и Централној Азији, док је трговина радном снагом у источној Азији, јужној Азији и Пацифику.“Global Report on Trafficking in Persons 2016.” Vienna, Austria: United Nations Office on Drugs and Crime, December 2016.
Многа деца без пратње која беже из зона сукоба у Молдавији, Румунији, Украјини, Нигерији, Сијера Леонеу, Кини, Авганистану или Шри Ланки приморана су на сексуалну експлоатацију. Посебно рањиве групе су девојчице из једнородитељских домаћинстава, деца без пратње, деца из домаћинстава чији су носиоци деца, сирочад, девојчице које су биле улични трговци. Док су дечаци избеглице идентификовани као главне жртве експлоатације на тржишту рада, девојчице избеглице старости између 13 и 18 година биле су главне мете сексуалне експлоатације. Конкретно, повећава се број младих нигеријских жена и девојака доведених у Италију ради експлоатације: пријављено је да је 3.529 Нигеријки, међу којима су и малолетне девојчице, које су стигле морем између јануара и јуна 2016. године. Када су стигле у Италију, ове девојке су радиле у условима ропства, у периоду од три до седам година.“Young Invisible Enslaved: The Child Victims at the Heart of Trafficking and Exploitation in Italy.” Save the Children Italia Onlus, November 2016. https://www.savethechildren.net/sites/default/files/libraries/young%20invisible%20enslaved%204%20low.pdf .
Притвор Деца могу бити притворена у затворима, војним објектима, имиграционим центрима, центрима за социјални рад или образовним установама. Док су у притвору, деца мигранти су лишена низа права, као што су право на физичко и ментално здравље, приватност, образовање и слободно време. И многе земље немају законско временско ограничење за притвор, па нека деца остају затворена на неодређено време.Flynn, Michael. An introduction to data construction on immigration-related detention. Graduate Institute of International and Development Studies, 2011. Нека деца су чак притворена заједно са одраслима и подвргнута оштријем третману и режиму заснованом на одраслима.
Документовани случајеви притвора деце доступни су у више од 100 земаља, у распону од земаља са највишим до најнижим приходима. Упркос томе, све већи број земаља, укључујући и Панаму и Мексико, забрањује притвор деце миграната.Mitchell, Grant. "Engaging Governments on Alternatives to Immigration Detention." Global Detention Project (2016). У Сједињеним Државама деца без пратње смештена су у једнонаменска небезбедна „дечја склоништа“ за кршење имиграционих прописа, уместо у објекте за притвор за малолетнике. Међутим, ова промена није у потпуности окончала праксу административног притвора.Fazel, Mina, Unni Karunakara, and Elizabeth A. Newnham. "Detention, denial, and death: migration hazards for refugee children." The Lancet Global Health 2, no. 6 (2014): e313-e314. Иако постоји посвећеност Савета Европе да ради на окончању притвора деце у сврху контроле миграција, деца и породице које траже азил и мигранти често пролазе кроз искуства притвора која су у супротности са међународним обавезама.
Избеглички кампови