веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:CCardFront.svg|десно|мини|225x225п|Пример предње странедебитне картице: Дебитна картица је картица коју банка издаје власнику текућег или девизног рачуна како би својим средствима могао располагати независно од радног времена пословнице банке. Дебитном картицом клијент може подизати готовину на банкомату, али и плаћати робе и услуге у трговачко-услужној мрежи, па стога дебитна картица представља и безготовинско средство плаћања. Приликом коришћења дебитне картице банковни рачун се терети за учињени трошак одмах по обављеном плаћању. Покриће на рачуну укључује и износ неискоришћеног допуштеног прекорачења.

Онлајн дебитне картице захтевају електронску ауторизацију сваке трансакције и задужења се одмах рефлектују на кориснички рачун. Трансакција може бити додатно обезбеђена системом за потврду идентитета личним идентификационим бројем.

Већина дебитних картица је пластична, али постоје картице направљене од метала, а ретко од дрвета.

Врсте Тренутно постоје три начина обраде трансакција дебитним картицама: EFTPOS (такође познат као онлајн дебит или PIN дебит), офлајн дебит и систем електронских новчаника. Једна физичка картица може да садржи функције сва три типа, тако да се може користити у различитим околностима. Пет главних мрежа дебитних картица су UnionPay, American Express, Discover, Mastercard и Visa. Остале мреже картица су STAR, JCB, Pulse, итд. Постоји много врста дебитних картица, свака се прихвата само у одређеној земљи или региону; на пример, Switch (од спојења са Maestro) и Solo у Уједињеном Краљевству; Interac у Канади; Carte Bleue у Француској; EC електронска готовина (раније Eurocheque) у Немачкој; Bancomat/PagoBancomat у Италији; UnionPay у Кини; RuPay у Индији; и EFTPOS картице у Аустралији и Новом Зеланду.

Онлајн дебитни систем Онлајн дебитне картице захтевају електронско одобрење сваке трансакције, а задужења се одмах приказују на корисничком рачуну. Трансакција може бити додатно обезбеђена системом за аутентификацију помоћу PIN; неке онлајн картице захтевају такву аутентификацију за сваку трансакцију, у суштини постајући побољшане картице банкомата.

Једна потешкоћа са коришћењем онлајн дебитних картица је потреба за електронским уређајем за ауторизацију на продајном месту, а понекад и засебном PIN тастатуром за унос PIN-а, иако ово постаје уобичајено за све трансакције картицама у многим земљама.

Све у свему, онлајн дебитна картица се генерално сматра супериорнијом од офлајн дебитне картице због свог безбеднијег система аутентификације и статуса уживо, што ублажава проблеме са кашњењем у обради трансакција које могу издавати само онлајн дебитне картице. Неки онлајн дебитни системи користе уобичајене процесе аутентификације интернет банкарства како би обезбедили онлајн дебитне трансакције у реалном времену.

Офлајн дебитни систем Офлајн дебитне картице имају логотипе главних дебитних картица. Ове картице се директно повезују са банковним рачуном особе, али постоји кашњење пре него што се новац подигне.

Систем електронских новчаника са картицама Системи електронских новчаника засновани на паметним картицама користе се широм Европе од средине 1990-их, а најзначајније у Немачкој (Geldkarte), Аустрији (Quick Wertkarte), Холандији (Chipknip), Белгији (Proton), Швајцарској (CASH) и Француској (Moneo, која се обично носи са дебитном картицом). У Аустрији и Немачкој, скоро све тренутне банковне картице сада укључују електронске новчанике, док је електронски новчаник недавно постепено укинут у Холандији.

Референце

Категорија:Финансије Категорија:Новац Категорија:Банкарство