Ерна Бергер (; Дрезден, 19. октобар 1900 — Есен, 14. јун 1990) била је немачкa оперска певачица (сопран). Била је најпознатија по својој изведби Краљице ноћи и Констанце.
Каријера Рођена у Дрездену у Немачком царству, Бергер је провела неколико година као дете у Индији, Бразилу и Парагвају. У Парагвају је касније радила као службеница и професорка клавира, пре него што је позајмила довољно новца за пут назад у Немачку. Са 26 година, обезбедила је позицију сопрана у Опери Земпер у Дрездену, где је имала свој први успех као Ханелa у опери Пола Гренера заснованoj на драми Герхарта Хауптмана Успење Ханеле. Касније је била првакиња у Бечкој државној опери, Берлинској државној опери (1934–1946) и Немачкој опери у Берлину. Одржала је концерте у Јапану, Сједињеним Државама и Аустралији. Била је на Гебелсовој листи богу милих (Gottbegnadeten) као уметница од великог значаја за нацистичку државу.
Опус Њен опус садржи комплетне снимке Чаробне фруле (као Краљице ноћи, дириговао сер Томас Бичем, 1937–1938), и Риголета, са Јаном Пирсом и Леонардом Вореном, под диригентском палицом Рената Челинија (1950). Бергер се појавила у Метрополитен опери током сезона 1949/50 и 1950/51, у Дер Розенкавалиру (Витез руже) наспрам Еленор Стебер и Рисе Стивенс, под диригентском палицом Фрица Рајнера и у режији Херберта Графа. Појавила се још у Риголету (са Вореном и Енцом Машеринијем), у Чаробној Фрули и Севиљском берберину (са Ђузепеом Валденгом). Такође је певала Воглинду и дала глас шумској птици у Прстену Нибелунга, где се још мењала као Бруннхилда са Кирстен Флагстад и Хелен Траубел.
Певала је улогу Зерлине у опери Дон Ђовани на Салцбуршком фестивалу 1954. године под диригентском палицом Вилхелма Фуртвенглера, коју је снимио Пол Цинер и издао на ДВД формату Дојче Грамофон. Често је наступала са немачким пијанистом Себастијаном Пешком.
Касније године и смрт Упркос годинама, Бергер није изгубила чистоћу, снагу и леп тон свог гласа. Иако се повукла са оперске сцене 1955. године, наставила је да пева на рециталима све до својих 60-их година, дајући свој последњи рецитал песме у Минхену 1968. Године 1980, на прослави свог осамдесетог рођендана уживо је певала на немачкој телевизији Шубертову На заласку сунца са дирљивом преданошћу и финим, топлим квалитетом“.,.
Између 1960. и 1971. Бергер је предавала у Хамбургу и Есену. Њене колеге су је веома поштовале; као што је Фуртвенглер рекао: 'Она је музика, скроз… најбоља'. Умрла је у Есену 1990. године у 89. години живота. Сахрањена је у Средишњем гробљу у Бечу. Године 1992. улица Бестлајнштрасе () у Дрездену је преименована у Ерна-Бергер-штрасе () у њену част.
Изабрана филмографија
Завршни акорд (Schlußakkord, 1936) Аве Марија (Ave Maria, 1936, извођење Травијате) Марија Илона (Maria Ilona, 1939) Оперски бал (Opera Ball, 1939, вокал)Opernball (1939), production details, filmportal.de Фалстаф у Бечу (Falstaff in Vienna, 1940) Шведски славуј (The Swedish Nightingale, 1941, вокал) Кога воле богови (Whom the Gods Love, 1942) Имензе (Immensee, 1943, вокал) Фигарова женидба (The Marriage of Figaro, 1949, вокал као Сузана) Дон Ђовани (1955, режија Паул Цзинер, као Зерлина)
Библиографија
Erna Berger: Die singende Botschafterin [The Singing Ambassadress], by Karla Höcker, Rembrandt Verlag, 1961.
Референце
Спољашње везе
, од Вердијеве Ла Травијата (La traviata), са Бењамином Гиљијем (Beniamino Gigli (из Ава Марије, 1936)) , из Моцартовог Дон Ђованија
Успење Ханеле, фотографије
Категорија:Рођени 1900. Категорија:Умрли 1990. Категорија:Оперски певачи Категорија:Сопрани Категорија:Сахрањени на Средишњем бечком гробљу