мини|200пиксел| Успенска црква у улици Покровка у Москви је значајан пример барокне архитектуре Наришкина или Московског барока. Црква више не постоји, пошто је срушена 1936. године. Московски барок или Наришкински барок, посебан је стил барокне архитектуре и декорације који је био актуелан у Москви од касног 17. до раног 18. века.

У касном 17. веку, западноевропски барокни стил архитектуре у комбинацији са традиционалном руском архитектуром формирао је овај јединствени стил. Назива се московски барок јер се првобитно налазио само у Москви и околини. Чешће се назива Наришкинов барок, јер је прва црква пројектована у овом стилу саграђена на једном од имања породице Наришкин.

Историја Прва црква изграђена у стилу московског барока била је црква Покрова Пресвете Богородице у селу Фили, која је подигнута на имању породице Наришкин, московских бојара. Члан ове породице која је највише повезана са овим стилом архитектуре је Лав Кирилович Наришкин, стриц Петра Великог. Лав Наришкин је подигао ову прву цркву уз помоћ архитекте, за кога се претпоставља да је Јаков Бухвостов. Црква је постала главни елемент Наришкиновог барокног стила и инспирисала је изградњу других цркава у овом стилу у Москви.

Московски барок је био у супротности са петровским бароком, који је фаворизовао Петар Велики и који је био широко коришћен у Санкт Петербургу. Контраст ова два стила видљив је кроз употребу различитих боја, облика, размера и коришћенох материјала за изградњу. Црква Светих Петра и Павла у Санкт Петербургу и Меншиковска кула у Москви су значајни примери петровског барокног стила.

Стил Цркве пројектоване у стилу московског барока често су грађене од црвене цигле, по чему су се разликовале од других грађевина тог времена. Такође су биле детаљно украшене детаљима од белог кречњака. Структура зграде је такође била другачија од било чега другог што се градило у Русији у то време. Архитектонски стил је класификован као "испод звона" (ру. под звоном). Цркве које су „испод звона“ имале су звоник постављен на врх главног волумена, уместо поред зграде цркве као што је било уобичајено у 17. веку.

мини| Донски манастир у Москви Стил се непрестано ширио, чак и на архитектуру која није била религиозна. Многи манастири су преуредили своје зидове и зграде у овом стилу, јер је то тада било актуелно. Најзначајнији примери манастира који су били реконструисани у овом периоду били су Новодевички манастир и Донски манастир у Москви. Постоје и примери ван Москве; Крутици и манастир Солотча близу Рјазања.

Нерелигиозна архитектура је такође усвојила стил, што се могло видети на примеру Сухарјевске куле у Москви.

Тридесетих година 17. века московски барокни стил је престао и еволуирао је у елизабетански барокни стил.

Значајни архитекти Најзначајнији архитекти који су радили у стилу барока Наришкина били су Јаков Бухвостов

Јаков Бухвостов Јаков Григоријевич Бухвостов рођен је средином 17. века, као кмет Михаила Татишчова. Породица Татишчов је била утицајни бојарска породица у Николском. Мало се зна о раном животу Бухвостова, само је познато да је добио слободу 1690-их, када је био признат као велики архитекта.

Најистакнутији пример његовог рада као архитекте је Црква Спаса у Уборију.

Пјотр Потапов

Ништа се не зна о његовом животу, нити да ли је уопште био права особа. Његово име је познато искључиво по натпису на Успенском храму који гласи „Лето 7204. (1699.) 25. октобар је дело људских руку, дело Пјотра Потапова“ (). Из овог натписа није јасно да ли је он био архитекта или каменорезац, али се сматра да је он био архитекта.

Примери Наслов Датум Архитекта Фотографија Напомене Црква Покрова Пресвете Богородице у Филима () 1690–1693 Јаков Бухвостов (претпоставља се)244x244пЦрква Спаса у Убори () 1690–1697 Јаков Бухвостовалт=|200x200пСаратовска катедрала Свете Тројице () 1689–1695 Непознаталт=|217x217пЦрква знака Пресвете Богородице на Шереметјевском дворишту () 1691. (?)335x335пЦрква Светих апостола Петра и Павла у Петровско-Разумовском () 1691. (?)254x254п Црква Петра и Павла је срушена 1934. године због изградње железничке пруге. Црква Богородице Владимирске код Владимирских врата () 1691–1694 (?)266x266п Црква је срушена 1934. године приликом рушења зидина града. Црква Свете Тројице у Троицком-Ликову () 1694–1697 Јаков Бухвостов273x273п Датуми када је ова црква подигнута такође су наведени као 1690-1695 и 1698-1703. Саборна црква Богојављења (Крштење Господње) ( 1693–1696 (?)301x301п Црква Успења Пресвете Богородице на Покровки ( ) 1696–1699 Пјотр Потапов259x259пиксел|19th-century postcard of Pokrovka Street in Moscow Црква Успења Пресвете Богородице срушена је 1936. године под изговором да се тротоар проширује. Сухарев кула ( ) 1692–1701 Михаил Чоглоков300x300пиксел|Suharev Tower in Moscow. Postcard, 1927 Сухарјева кула је срушена 1934. године по налогу Лазара Кагановича, секретара Московског градског комитета. Срушена је током реконструкције града, по налогу Јосифа Стаљина. Наведено је да је торањ блокирао саобраћај.

Види још Сибирски барок Руска архитектура

Референце

Додатна литература

Вилијам Крафт Брумфилд. Историја руске архитектуре (Cambridge University Press, 1993) (Види седмо поглавље: „Седамнаести век: од орнаментализма до новог доба“)

Спољашње везе Наришкин-Строганов барок

Категорија:Архитектура Русије Категорија:Архитектонски стилови Категорија:Барокна архитектура