Бајка о попу и његовом помоћнику Балди () бајка је Александра Пушкина написана 13. септембра 1830. године у Болдином, а објављена постхумно 1840. године. Као основа за стварање ове бајке послужила му је руска народна баојка коју је записао у Михајловском.Bondi, S., Bajka o popu i o njegovu pomoćniku Baldi, Sabrana djela u 10 tomova, ur. D. Blagoj, GIHL, 1959., Ruska virtualna biblioteka
Историјат настанка бајке
Пушкин је читао бајку у лето 1831. године Николају Гогољу у Царском селу. Гогољ је писао Григорију Данилевском о томе да му је Пушкин читао „бајке руске народне - не Руслана и Људмилу, него у потпуности руске”.Gogolj, N.V., Pismo Danilevskom, A.S. (2. studenog 1831., Sankt Peterburg), Gogolj N.V., Sabrana djela u 14 tomova, AN SSSR, Institut ruske književnosti (Puškinski dom), Moskva-Lenjingrad, 1937.-1952., tom 10, Pisma 1820.-1835., ur. V. Gippius, 1940., str. 214. И даље о тој бајци: „Једна је бајка чак без стопа, само с римом и незамислива дивота". Гогољева опаска „без стопа” је повезана с тиме што је Пушкин написао бајку акценатским стихом с парном римом, сатиричког монолога за пучко позориште.
Године 1840. руски песник Василиј Жуковски први је објавио ову бајку, али је због цензуре попа заменио трговцем Кузмом Остополом. Тек је 1882. године у сабраним делима уредника П. Јефремова бајка била објављена према рукопису. У издањима за широку публику до почетка 20. века бајка је била објављивана у цензурираној верзији.Bondi, S., Zenger, T., Izmajlov, N., Slonimski, A., Cjalovski, M., Napomene, Puškin A.S., Sabrana djela u 16 tomova, AN SSSR, Moskva-Lenjingrad, 1937.-1959., tom 3, knjiga 2, Stihovi, 1826.-1836., Bajke, 1949., str. 1303-1304
У доба СССР била је призната ауторска верзија, међутим Руска православна црква покушавала је да популаризује цензурисану верзију.Vasiljev, J., RPC vnov' ohotits'a na Baldu, Radio Svoboda, 1. 5. 2011.Jefimova, J., "Skazka o pope i rabotnike jego Balde" A.S. Puškina prevratilas' v "Skazku o kupce Kuz'me Ostalope", 1tv.ru, 2. 5. 2011.
Садржај
Бајка започиње према класичној руској традицији речима :
Живео једном поп један,А био је прави глупан.
Даље се говори о томе како је поп шетао сајмом и сусрео сељака по имену Балда, те га запослио за малу плаћу („За три ударца по глави годишње” - такав је услов поставио сељак). Након тога је Балда почео живети у поповом дому и савесно радити. Након неког времена попа су почеле мучити сумње у договор, те је према савету попадије дао Балди немогућ задатак да избегне ударце :
Кад наједеш се каше своје,Покупи ти дуге моје.
Непоколебљиви Балда је отишао покупити дуг. На обали мора је пронашао ђаволе и лукаво наплатио од њих злосретни дуг, а по повратку затражио од попа своју исплату. Поп се приморао да подметне главу; добио је сва три ударца, а након трећег га је напустио разум.
Бајка завршава : А Балда му рече прекорно:Могао си проћ и јефтино.
Референце
Спољашње везе
Бајка о попу и његовом помоћнику Балди на сајту Lib.ru
Категорија:Бајке Категорија:Руске бајке Категорија:Дела Александра Пушкина