мини|Реконструкција неолитске куће мини|Ископавања ране неолитске куће у Неа Никомедеји Неолитска Грчка је археолошки термин који се користи за означавање неолитске фазе грчке историје почевши од ширења пољопривреде у Грчкој 7000–6500. п. н. е. Током овог периода десили су се многи догађаји као што су успостављање и ширење мешовите пољопривредне и сточарске привреде, архитектонске иновације (тј. куће типа „ мегарон” и „тсангли”), као и сложена уметност и производња алата. Неолитска Грчка је део праисторије Југоисточне Европе.

Периодизација Неолитска револуција је стигла у Европу почевши од 7000–6500 п. н. е, током периода предгрнчарског неолита Б, када су пољопривредници са Блиског истока ушли на грчко полуострво из Анадолије углавном прелазећи преко острва у Егејском мору. Савремени археолози су поделили неолитски период у грчкој историји у шест фаза: предгрнчарски, рани неолит, средњи неолит, касни неолит I, касни неолит II и завршни неолит (или халколит). Раздобље Приближан датум Предгрнчарски 6800–6500. п. н. е. Рани неолит 6500–5800. п. н. е. Средњи неолит 5800–5300. п. н. е. Касни неолит I 5300–4800. п. н. е. Касни неолит II 4800–4500. п. н. е. Завршни неолит (или халколит) 4500–3200. п. н. е.

Налазишта неолитске Грчке У табели се наводе процењене популације засеока, села и градова неолитске Грчке током времена. Постоји неколико проблема са проценом величине појединачних насеља. Град 7000. п. н. е. 6000. п. н. е. 5000. п. н. е. 4000. п. н. е. 3800. п. н. е. 3700. п. н. е. Неа Никомедеја 500–700 . Сескло 1000–5000 Димини Атина Полиохне Кносос 25 50 500–1000 500–1000 Трапеза Герани Лерна Кефала Алепотрипа пећина Милос Сервија

Предкерамички период, 6800–6500. п. н. е. Предкерамички (или акерамички) период неолитске Грчке карактерише одсуство печених глинених посуда и економија заснована на пољопривреди и сточарству. Насеља су се састојала од подземних колиба делимично укопаних у земљу са заједницама од 50 до 100 људи у местима као што су Аргиса (Тесалија), Дендра (Арголид) и Франхти. Становници су гајили разне усеве (нпр. једнозрну пшеницу, емер пшеницу, јечам, сочиво и грашак), бавили се риболовом, ловом, сточарством (узгојем говеда, свиња, оваца, паса и коза), развијали оруђе (сечива од кремена и опсидијана) и производили накит од глине, шкољки, костију и камена.

Кносос има изузетно дугу историју која почиње током предкерамичког периода. Прва неолитска насеља у области Кнососа настала су 6.500-7.000 година пре нове ере. Артур Еванс, који је открио минојску палату Кносос, проценио је да су током касног 8. миленијума или раног 9. миленијума пре нове ере неолитски људи стигли у ово подручје, вероватно из прекоморских земаља, могуће из Западне Анадолије и основали своје примитивне заједнице на локалном брду.

Вулканско острво Милос је посећивано због експлоатације његовог опсидијана за производњу оруђа и оружја, од мезолита до касног неолита. Природни ресурси са Милоса транспортовани су на велике удаљености широм Егеја, копнене Грчке, западне Анадолије и можда чак до Египта. Најстарији налази опсидијана ван острва јављају се у мезолиту (9000–7800. п. н. е.), у пећини Франхти у Арголиду. Све до завршног неолита (4000. године пре нове ере) нема доказа о насељима на острву Милос. Изгледа да су експлоатацију опсидијана вршиле групе људи које су повремено долазиле на острво, ради периодичних снабдевања каменом за израду алата.

Рани неолит, 6500–5800. п. н. е. Након предкерамичког периода неолитске Грчке уследио је период раног неолита где се привреда још увек заснивала на пољопривреди и сточарству, а насеља су се и даље састојала од независних једнособних колиба у свакој заједници насељеној од 50 до 100 људи. (Основна друштвена јединица био је род или шира породица). Огњишта и пећи су грађени на отвореним просторима између колиба и сви су их користили. Током раног неолита развијена је грнчарска технологија која је подразумевала успешно печење посуда, а обичаји сахрањивања састојали су се од инхумације у рудиментарним јамама, кремације мртвих, прикупљања костију и сахрањивања на гробљима.

Средњи неолит, 5800–5300. п. н. е. Период средњег неолита карактерише нови архитектонски развој као што су куће изграђене на каменим темељима и развој мегаронских станова (правоугаоне једнособне куће са отвореним или затвореним тремовима). Штавише, кућа типа "Тсангли", која је добила име по насељу Тсангли, први пут је развијена током периода средњег неолита; кућа "Тсангли" има два унутрашња подупирача са сваке стране (дизајнирана да подрже кров куће и поделе стамбени простор у засебне просторије за различите функције као што су складиште, припрема хране и просторије за спавање) са низом стубова у центру квадратне собе. У области уметности, мотив меандар-лавиринта налазио се на печатима и накиту из раног неолита и, у мањој мери, средњег неолита. Период средњег неолита завршава се пустошењем појединих насеља пожарима; заједнице као што је Сескло су напуштене, док су заједнице као што је Тсангли-Лариса одмах поново насељене.

Касни неолит, 5300-4500. п. н. е.

Касни неолит I Период касног неолита I карактерише ширење насеља и интензивирање пољопривредне привреде где су крчени жбуње и шуме како би се обезбедили пашњаци и оранице. Током овог периода узгајани су нови усеви као што су хлебна пшеница, раж, просо и овас (храна се припремала на огњиштима и пећима које су се обично налазила у кућама). Животиње попут оваца и коза узгајане су због вуне која је коришћена за ткање одевних предмета. Заједнице је насељавало 100–300 појединаца друштвено организованих у породице, а насеља су се састојала од великих правоугаоних структура кућа типа мегарон са дрвеним стубовима и каменим темељима. Многа насеља била су окружена рововима дубоким 1,5–3,5 метара и широким 4–6 метара, који су изграђени вероватно ради одбране од дивљачи и заштите добара утврђивањем граница самих насеља.

Касни неолит II Након периода касног неолита I је уследио период касног неолита II где се економски и друштвени живот у постојећим насељима наставља непрекидно.

Завршни неолит, 4500–3200. п. н. е. Период завршног неолита (или халколита) подразумева прелазак са неолитске пољопривреде и сточарства на економију засновану на металу раног бронзаног доба. Ова транзиција се десила постепено када је грчко пољопривредно становништво почело да увози бронзу и бакар и користи основне технике обраде бронзе које су се прво развиле у Малој Азији, са којом су имали културне контакте..

Острва Алимија и Родос су имала насеља из неолита. Конкретно у Алимији насеље је било на планини у центру острва, што је пружало савршен поглед на читаво локално подручје и заштиту. Рушевине неолитских камених грађевина откривене су током археолошких истраживања.

Култура Еутресис се развила током завршног периода финалног неолита. Заснивала се на финалној неолитској култури централне и јужне Грчке. Трајала је до Ране хеладике II.  

Друштво Друштвене класе каснонеолитских заједница биле су стриктно подељене на слободне људе и робове; појава која се наставила све до раног микенског периода.

мини|"Мислилац", велика фигура седећег човека, Тесалија, 4500-3300. п. н. е.

Ратовање у неолитској Грчкој

Уништење Сескла Остаци Сескла указују на пожар и разарање, знак оружаног сукоба. Димини се често окривљује за уништење Сескла, али и други узроци могу бити одговорни за пожар у неолитском насељу.

Скелетни остаци Скелетни остаци из пећине Алепотрипа у јужној Грчкој показују нивое повреда који би могли бити повезани са ратовањем. Испитивање 69 скелета из касног и завршног неолита открило је да је више од 10% појединаца имало залечене преломе лобање. Анастасија Папатанасиоу, Кларк Спенсер Ларсен и Линет Нор су напоменули да су „Сви преломи су мали, кружни и добро зарасли у тренутку смрти, и налазе се код одраслих мушкараца и жена и незрелих“; ране сугеришу да су ударци били слични без обзира на године и пол жртве. Неки појединци показују вишеструке преломе, углавном несмртоносне.

Утврђења И Димини и Сескло су имали зидове и упоришта. Слична основна утврђења била су уобичајена у неолитским насељима широм Грчке; знак постојећих опасности и примитивног војног знања. Једноставна утврђења, која чине већину неолитских локалитета, укључивала су мале зидове и ровове, или комбинацију ова два која окружују подручје (барем делимично). Насеље Неа Никомедеја имало је два концентрична јарка. Неолитски Макријалос је имао две линије ровова са пресецима у облику слова „V“; унутрашњи јарак био је дубок око 4 метра и био је ојачан малим каменим зидовима. Најефикаснија утврђења откривена су у Диминију и Сесклу. Сесклов акропољ био је ограђен зидом дебљине 1,5 метара и капијама које су се лако браниле. Диминијев акропољ имао је зидове са уским капијама, које су окруживале мали комплекс.

Генетске студије Археогенетска студија из 2016. године под називом „Рани пољопривредници из целе Европе директно потичу из неолитског Егеја“, проучавала је два мезолитска узорка прикупљена са локалитета Теопетра у Грчкој и пет неолитских узорака са обе стране Егеја; три од њих са северног копна Грчке (места Ревенија, Палиамбела и Клеитос) и два из северозападне Анадолије (локација Барцин). Студија је показала да се пољопривреда у Европи ширила демичком дифузијом, а не транскултуралном дифузијом на аутохтоне ловце-сакупљаче. Такође, рани фармери Егејског мора делили су директну генетску везу са неолитским фармерима из целе Европе, а сви су на крају потицали из пољопривредних заједница западне Анадолије. Ширење ових анадолских пољопривредних заједница на Егејско море и копнену Грчку вероватно је почело најмање средином 8. миленијума пре нове ере, пошто су два мезолитска грчка узорка датирана између 7.605-6.771. п. н. е. поседовала мтДНК хаплогрупу која је примећена код неолитских фармера широм Европе, односно К1ц. Штавише, мтДНК хаплогрупе свих пет неолитских узорака који су проучавани такође су припадале типичним хаплогрупама средњоевропских неолитских фармера и модерних Европљана, али не и мезолитских европских ловаца-сакупљача; наиме Х2б (Ревениа), Х2м (Барцин), К1а2 (Барцин), Ј1ц1 (Палиамбела) и К1а2 (Клеитос). Исто тако, Y-ДНК хаплогрупа два неолитска мушкарца била је Г2а2, типична лоза међу европским неолитским фармерима, али не и међу мезолитским ловцима-сакупљачима. ПЦА анализа је показала да је свих пет неолитских егејских узорака чврсто груписано са узорцима раног неолита из централне и јужне Европе, што потврђује миграцију раних европских фармера из северног Егеја у и широм Европе.

Археогенетска студија из 2017. године, под називом „Генетичко порекло Минојаца и Микенаца“, анализирала је 10 минојских и 4 микенска узорка и открила да обе групе становништва деле најмање 75% свог аутосомног порекла са неолитским фармерима западне Анадолије и Егеја, опште познатим као рани европски фармери. Студија је такође показала да модерни Грци подсећају на Микенце, али са извесним разводњавањем порекла из раног неолита због каснијих примеса.

Галерија

Види још Neolithic Europe Prehistory of Southeastern Europe

Референце

Цитати

Литература

Категорија:Неолит