Монголски хрчак () је врста глодара из породице патуљастих хрчака средње величине (). Неки систематичари га приписују патуљастом хрчку Еверсман као источну подврсту. Насељава пустињску степу Гоби и суседне степске регионе Монголије и северне Кине. Musser und Carleton:Allocricetulus curtatus. 2005, S. 1040. Међународна унија за очување природе (IUCN) га класификује као није угрожен.
Угроженост Тренутно монголски хрчак није угрожен, али ако дође до уклањања природних водених ресурса, могао би бити угрожен. Карактеристике тела Дужина главе и тела монголског патуљастог хрчка је 8,5 до 15,3 центиметара. Smith und Hoffmann: Allocricetulus curtatus. 2008, S. 240. Крзно је жућкасто сиво на врху и бело на доњој страни без тамне мрље на грудима. Код младунаца горња површина је пепељасто сива. Flint: Systematik, Beschreibungen, Verbreitung. 1966, S. 11. Реп монголског патуљастог хрчка је дугачак 17 до 28 милиметара, дужина задњих шапа је 14 до 20 милиметара, а ушних шкољки 11 до 18 милиметара. Телесна тежина је од 30 до преко 70 грама. Број хромозома је 20. Zitiert in: Flint: Systematik, Beschreibungen, Verbreitung. 1966 (S. 12)..
Животни стил Активан увече и ноћу. Зими с времена на време хибернира.
Начин исхране Храни се инсектима, семеном, биљкама и ризомима.
Репродукција Почиње у априлу и завршава се у септембру. За то време женка доноси 2-3 легла, у сваком по 5-14 младунаца.
Распрострањеност Монголске степе северно од Алтаја и у суседној Кини, у северозападном Синђангу, северном Гансуу, Нингсјии (Кин, 1991), Анхуију (Лиу ет ал., 1985) и Неи Монголу; видети Џанг и др. (1997, мапирано као C. eversmanni).
Референце
Категорија:Allocricetulus