Црква Свете Тројице (тај. โบสถพระตรเอกภาพ) један је од осам храмова тајландске епархије Руске православне цркве, 18. децембра 2011. године на острву Пукет, у акваторији Андаманског мора (делу Индијског океана). Административно припада округу Тамбон у провинцији Пукет на Тајланду. По габариту највећа је православна црква на Тајланду. У склопу порте храма подигнута је зграда Православне богословске школе.
Порекло назива цркве Црква је названа по Светој Тројици (грч. Τριάδα, лат. Trinitas) хришћанској верској догми утврђеној на црквеним саборима из 4. века, по којој је један Бог у трима личностима (грч. ипостас): Оца, Сина и Светог духа.Света тројица, Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд. . Иако се сама реч тројство не налази у Библији, веровање у тројицу (тринитаризам, тројичност), одлика је већине хришћанских цркава и сматра се „централном догмом хришћанске теологије”. Православна црква тврди да је догма о Светој Тројици део вере коју је примила усменим путем од Исуса Христа преко апостола, и да је као таква одувек била део вере Цркве.
Положај и статус мини|268x268пиксел|Сателитски снимак острва Пукет на коме се налази црква Свете Тројице. Црква Свете Тројице се налази на острву Пукет (тај. ภูเก็ต, изговор [pʰūː.kèt]), раније познатом и као Таланг (тај. ถลาง), највећем тајландском острву и једној од 14 провинција Јужног ТајландаСмештен је уз западну обалу Тајланда у акваторији Андаманског мора (део Индијског океана), а са два моста на северном крају острва комуницира са копном. На острву живи око 600.000 становника, који су у етничком смислу веома хетерогени и чине је бројне етничке скупине. Најбројнији су Тајланђани и Кинези, а следе Малајци, Бурманци, Лао, Кмери, европљани и Американци. главни и највећи град је Пукет Сити.
Како се острво налази на важном поморском путу којим су саобраћали трговачки бродови из Кине и Индије, а често се помињало и у старим европским поморским мапама као важна трговачка лука. Захваљујући трговини, али и великом богатству у калају и каучуку Пукет је од најранијих времена био једна од најбогатијих лука Азије. Основна привредна делатност данас је туризам, а Пукет се сматра најважнијом туристичком престоницом Тајланда.
Црква Свете Тројице која је део Фондације Православна хришћанска црква на Тајланду, као и остале цркве на Тајланду под црквеном је јурисдикцијом православног патријарха московског и целе Русије, као гаранта чистоте православне хришћанске вере. 400px|мини|центар|Размештај објеката у порти цркве Свете Тројице на острву Пукет, на плантажи каучука.
Историја Православље на Тајланду је хришћанска деноминација која је се јавила у овој земљи у 20. веку. Православље као веру прихватило је око 0,002% становништва земље (хиљаду људи 2010. године), не рачунајући православне вернике који долазе у ову земљу на одмор или службено у њој бораве. Православље у Тајланду пропагира Епархија тајландска, која је под јурисдикцијом Московске патријаршије и која организационо обједињује већину православних хришћана у овој држави.
Историја руског православља на Тајланду има традицију дугу више од 20 година. Прва парохија Московске Патријаршије – Свети Никола – појавила се у Бангкоку 1999. године. До данас у краљевству постоји 9 руских цркава - две у Патаји, по једна у Бангкоку, на острвима Пукет и Кох Самуи, као и у провинцији Рачабури, где је први и једини манастир Руске православне цркве послује у земљи и храмови у летовалишту Хуа Хин и на острву Чанг.
Први контакти са православљем Године 1863. године дошло је до првих контаката између Руса и Сијамаца - морнара два руска брода која су посетили главни град Сијама, Бангкок. У наредним деценијама сијамско тло посећивали су морнари, путници и дипломате из Русије, представници краљевске куће Романових и вође будистичке сангхе источног Сибира.
О прелазу из 19. у 20. век, може се говорити као о периоду у коме је дошло до контактима двеју земаља у области проучавању међусобних културних феномена.
Тадашња Русија је била једна од најјачих сила на свету, а православље је била државна религија у земљи, али Руска православна црква никада себи није дозволила бесцеремонијално, насилно мешање у политички, културни и верски живот Тајланда (Сијама).Оп. по: Русија-Сиам 1863-1917: Документи и материјали. 1997. С. 121-122. То је због чињенице да је Русија првобитно формирана као евроазијска мултинационална држава, била програмирана самом стварношћу да признаје и поштује друге културне и верске традиције.
Посебну улогу у развоју руско-сијамских односа одиграла је посета Сијаму наследника - цесаревича Николаја Александровича, будућег цара Николаја II који је у периоду од 1890.до 1891. путовао по земљама Истока. и 19-24. марта 1891. на позив краља Чулалонгкорна (Рама В), посетио Бангкок. Следио је и њихов нови сусрет у Санкт Петербургу 1897. године.
Истовремено, у Санкт Петербургу је постигнут договор о успостављању дипломатских односа између две земље. Током посете, неколико десетина Сијамаца упознало се са историјским и културним знаменитостима Санкт Петербурга и Москве, први пут сазнало о Православљу. Сам краљ Чулалонгкорн, принц-наследник Вачиравуд, други принчеви, министри, чланови краљеве пратње, између осталог, посетили су Саборну цркву Христа Спаситеља, храмове Московског Кремља, гробницу породице Романов у Новоспаски манастир.
У првој половини 20. века, током „хладног рата“ између две светске суперсиле – СССР-а и САД, Тајланд је дефинитивно био на страни ове друге силе. Рефлексно, после пада комунистичког режима и распада СССР-а, деценијама пропагиран опрез многих земаља пренео се и на нову Русију. Требало је много времена и труда да Тајланђани схвате суштину онога што се догодило у Русији и нову реалност. мини|268x268пиксел|Архимандрит Олег (Черепанин) један од најзаслужнијих свештеника за ширење православља на Тајланду Каако православље никада раније није било заступљено на Тајланду (Сијаму) стога је стварање нове православне заједнице и појава страног духовника наишла на различите реакције. Власти су прво одбиле државно признање Руске православне цркве на Тајланду као нове верске конфесије.
Након што је новоформирана парохија Светог Николе Руске православне цркве (МП) у Бангкоку поставила малу цркву у помоћној просторији и почела да обавља статутарне службе, поред верника који говоре руски, храм су почели активно да посећују и православни Румуни, који такође нису били задовољни служењем богослужења у католичкој цркви . Од посебног значаја је био долазак у цркву Светог Николе господина Константина Сурескуа, који је у то време био отправник послова Румуније на Тајланду, и његове супруге Корнелије Суреску, дубоко православних и црквених људи. За њима, остали верни Румуни су кренули у Никољданску парохију.
Постепено и тешком муком превазиђена је опрезност тајландских власти према Руској православној цркви, након добрих контакта између Представништва Руске православне цркве и Краљевског дома Тајланда. Касније, захваљујући већем разумевању са тајландским властима, а на основу права приватне својине, постало је могуће изградити прве православе цркве, на Тајланду.
Почетком 2008. године Тајландске власти, имајући у виду вишегодишњу делатност православне заједнице на Тајланду, препознале су је као корисну, у складу са интересима Краљевине, за јачање верских и моралних основа друштва.
Оснивање парохије Када је од 1990-их, Тајланд је постао популарна туристичка дестинација за грађане земаља бившег СССР-а, острво Пукет постало је друга најпопуларнија туристичка рута на Тајланду (на првом месту је била Патаја ). Према речима игумана Олега (Черепанина) , који је први обавио православно богослужење на Пукету:
Врхунац туристичке сезоне на Тајланду пада на православни Божић. Викенд у Русији. Многи хрле у топлије крајеве за новогодишње и божићне празнике. Наравно, Божић је посебан дан за руског православца. Туристи нападају хотелску управу са захтевом да организују православну службу, макар молебан, они пак нападају нас.
Извесно време Руска православна црква, није била у могућности да на Пукету званично региструје парохија, због тога што на Тајланду по тадашњим законским прописима нико од странаца није имао право на приватну својину а постојала су и друга ограничења. То је постало могуће након 20. јуна 2008. године, кда су тајландске власти регистровале православну заједницу на Тајланду као правно лице у формату јавног фонда под називом Православна хришћанска црква на Тајланду (тај. มลนธ ชาว ชน ดงน เทศ ใน ประเทศ ไทยใ ). Само четири дана од регистрације, на првом састанку одбора Фондације Православне Цркве на Тајланду, Данијел (Данаи) Ванна је изабран за њеног председавајућег.
Након што је на Пукету 18. јула 2008. године одржан сусрет више од 30 православних верника који живе у истоименој провинцији, одлучено је да се на Пукету организује православна парохија у име Свете Животворне Тројице у саставу Православне Цркве Тајланда под јурисдикцијом Московске Патријаршије. Том прилоком изабрани су управни органи парохије и усвојена Повеља, која је послата на одобрење председнику Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, митрополиту смоленском и калињинградском Кирилу (Гундјајеву).
Дана 24. августа исте године, представници администрације провинције Пукет посетили су Седиште Фондације Православне Цркве на Тајланду како би се упознали са Православљем и друштвеним активностима Фондације Православне Цркве на Тајланду и са њеном одлуком о изградњи православне цркве на Пукету посвећене Светој Животворној Тројици.
Потом је у Представништву Руске православне цркве у Краљевини Тајланд 26. августа одржан је састанак руководства Фондације Православне Цркве на Тајланду, представника Руске амбасаде на Тајланду и других заинтересованих страна у вези са оснивањем Руског културног центра и школа при храму Свете Животворне Тројице на Пукету. На састанку је одлучено да се наставе консултације на вишем нивоу како би се разговарало о могућем финансирању изградње овог пројекта.
Захваљујући донацијама локалних православних верника, Фондација православне цркве на Тајланду је прибавила комад земље од око 4.200 квадратних метара (2 раја ) у плантажи каучука. Будући да је издавање налога за ову врсту градње, између осталог, захтевало детаљноусаглашавање пројекта са локалним властима, 7. октобра 2008. године ђакон Данијел Ванна је заједно са представником гувернера Пукета, непосредно припремао резолуцију гувернера по овом питању, након што је он лично отишао да прегледа земљиште за изградњу цркве.
Острво Пукет је 10. новембра 2008. године било домаћин званичног састанка председника Фондације Православне цркве на Тајланду, ђакона Данијела Ванне и руководства провинције Пукет, на коме је ђакону Данијелу Ванни уручена писмена потврда од Покрајинска управа о званичној дозволи за изградњу православне цркве на острву и коришћење земљишта православне цркве на Тајланду у верске сврхе. Како се наводи у документу...
специјална комисија се „упознала са плановима активности Православне цркве на Тајланду, испитала земљиште намењено за изградњу храма на њему, интервјуисала становнике оближњих кућа за сагласност за изградњу православне цркве поред њих и нису наишли на препреке таквој градњи.
У документу се посебно истиче одсуство не само православних, већ и хришћанских цркава у близини. Нако што је Даниел Ванна одржао радни састанак у одељењима за земљиште и грађевинарство администрације Пукета, 12. децембра 2008. године, издата је Потврда о власништву над купљеним земљиштем, која је уручена Фондацији Православне Цркве на Тајланду и земљишном одељењу округа Таланг.
Грађевински радови