мини|Џамија у лето 2026. године Џамија Валиде Султан, односно Џамија Пертевнихал Валиде султаније је османска џамија која се налази у самом центру Сјенице и један је од симбола овог града и општине. Налази се на малом узвишењу прекопута зграде локалне управе, због чега доминира градом. У прошлости је била позната и као Џамија се звала и „куршумли“ или „бијела“ џамија. Саградила ју је породица османског султана Абдул Азиза, због чега и спада у царске џамије. Специфична је и јединствена у архитектонском смислу, јер има куполу без стубова, пречника око 15 метара. У време изградње џамија је имала највећу куполу на Балканом полуострву.

Џамија Султан Валиде једина је царска џамија у Србији и једна од највећих, а према неким мишљењима и један од најлепших исламских споменика у земљи. У време када је грађена била је најзападнија царска џамија у Европи, а њена купола је до пред крај 20. века била највећа купола на Балкану.

Џамија Валиде Султан уврштена је на листу заштићених споменика културе Србије. Поред симболичког, верског, архитектонског и идентитетског, џамија султаније Валиде, као споменик културе има и огроман туристички потенцијал .

Историја Џамија Султан Валиде подигнута је у 19. веку, вероватно 1870. године. Ова грађевина представља врхунац времена када је Сјеница била седиште Новопазарског санџака. Задужбина је султаније Пертевнихал Валиде, мајке 32. турског султана и 111. исламског халифе Абдул Азиза. Поред оне у Сарајеву, има статус „царска“ или „царева“, јер ју је градила султанова породица. У време када је грађена била најзападнија царска џамија у Европи и требала је бити симбол моћи Османлијске државе. Градитељ ове џамије је, заправо, султан Абдул Азиз, али се спомиње његова мајка Пертевнихал Валиде јер је по границама царства требало градити џамије азизије како би се показала моћ и поновно рађање Османлијске државе. У време када је џамија грађена, око 1870. године, била је изузетно велика за потребе овог града, а то је и данас. Сјеница тада није имала ни пет хиљада становника и у једној касаби, прилично сиромашној, која је суштински имала војни карактер, оволика грађевина је својом супериорношћу уливала поверење и давала моралну снагу становништву. Године 1864. Сјеница је постала седиште Новопазарског Санџака, као најзападнијег дела османске државе.

Током Првог светског рата аустроугарска војска је са џамије скинула оловне плоче, како би их користила за прављење муниције. У џамији је 1917. године одржана Сјеничка конференција, а током историје је била центар и других значајних дешавања.

Легенда о постанку џамије Постоји легенда о постанку џамије Султан Валиде, према којој су хајдуци и одметници опљачкали караване с робом Пертевнихал Валиде султаније. Према тој причи, пошто је султанија вратила своју робу и дукате, дала је да се у Сјеници изгради џамија. Објекат има статус споменика културе и под заштитом је државе.

Архитектура 200px|мини|лево|Минарет џамије са шерефетом 250px|мини|десно|Џамија Валиде Султан пре реконструкције, 2008. године Џамија Султан Валиде саграђена је без темеља, од белог камена и материјала са овог поднебља. Има један минарет са једним шерефетом (балконом). Специфична је и јединствена у градитељском смислу јер има куполу без стубова, чији је пречник око 15 метара. Да купола стоји без стубова било је могуће коришћеним природних материјала погодних за екстремне климатске услове, какви су у овом поднебљу честа појава. Купола, које се практично ослања на једну дрвену греду, направљена је тако што је на дрвену конструкцију постављена мешавина блата и сламе, а преко тога су, као заштита од кише и снега, постављени оловни листови. Са унутрашње стране куполе и целе џамије стављао се хоросан (кречни малтер), материјал који се тада справљао од живог креча и коњске длаке. То је изузетно чврст материјал, полупропустљив за ваздух, што је омогућило да дрвена конструкција буде сува и опстане до данас.

Изградња џамије у то време није била завршена због недостатка финансија. На то указују постављене оригиналне камене основе стубова које носе куполе трема. Због тога изнад улазних врата нема тариха (посвета, епиграф), али постоје украси. Пластика са десне стране, у форми концентричних кругова, симболизује универзум, а са леве стране џенет (рај).

Унутрашњост 250px|мини|десно|Купола џамије са дрвеним прозорима у подножју Унутрашњост џамије је била обојена тиркизном бојом, која је у то време била и обележје султана. Од осамдесетих година ентеријер је више пута рестауриран и преправљан. На зидовима данас нема украса, калиграфије ни орнаментике. Огромна купола без стубова прекрива читав основни простор за клањање. Унутрашњост је добро осветљена. У подножју куполе налазе се дрвени прозори, по два са страна и три нивоу михраба (нише у зиду џамије). До данас су сачувани оригинални михраб и дрвени махвил (галерија у џамији), као и дрвени стубови на којима почива део унутрашњост. Џамија данас има подно грејање, а тај начин грејања воденом паром, хипокаустом, био је и предвиђен јер је џамија подигнута на кемене шипове.

Говорница (ђурс или курс) је уклоњена, док је минбер више пута мењан. Изнад махвила, су три кубета, као и оно основно, покривена црним лимом у скорашње време.

Реконструкције У периоду после Другог светског рата на џамији су вршене разне реконструкције, а најобимнија је извршена 2018. године. Ради се о потпуној рестаурацији, којом се овој џамији вратио стари сјај. Током рестаурације коришћени су искључиво оригинални стари материјали, како би џамија добила оригинални изглед, који је имала када је саграђена. Рестаурацију је финансирала Турска агенција за развој и координацију, која је извршила и радове на реконструкцији потпуне промене крова, куполе, трема, ојачавања зидова и стубова, греда и уређење дворишта.

Напомене

Види још Списак џамија у Србији Списак споменика културе у Златиборском округу културни туризам Царева џамија у Сарајеву

Референце

Спољашње везе

Ово је једина царска џамија у Србији, изграђена од белог камена (Б92, 8. март 2023)

Категорија:Џамије у Сјеници Категорија:Споменици културе у Златиборском округу