Мауро Ферари (; рођен 7. јула 1960) је италијански нанонаучник и академик, инострани члан састава Српске академије наука и уметности од 8. новембра 2018.
Биографија Завршио је основне студије математике на Универзитету Падова 1985, магистратуру и докторат из механичког инжењерства на Универзитету Калифорније 1989. и основне студије медицине на Државном универзитету Охајо 2004. године. Радио је као асистент на Универзитету Калифорније од 1991, као ванредни професор од 1996, као редовни професор на Државном универзитету Охајо од 1998, као председник и извршни директор на Методист истраживачком институту у Хјустону, као председник Европског истраживачког савета од 2020. и као специјални стручњак за нанотехнологију на Националном институту за рак 2003—2005. и имао је кључну улогу у успостављању алијанса за нанотехнологију у раку 2004.Burgess, Rob. 2012. "Understanding Nanomedicine: An Introductory Textbook". Singapore: Pan Stanford. Главни је уредник Biomedical Microdevices: BioMEMS аnd Biomedical Nanotechnology. Инострани је члан Националне академије наука Републике Италије, Европске академије наука, Папске академије за живот, Америчког института за медицинско и биолошко инжењерство од 2008, Америчког удружења за унапређење науке од 2009, Америчког института за медицинско и биолошко инжењерство, Америчког друштва машинских инжењера, Америчког физичког друштва, Америчког удружења за истраживање рака, Друштва за контролисано ослобађање од 2011, Друштва за биомедицинско инжењерство и Међународно друштво за биомедицинску нанотехнологију. Добитник је награде оснивача Друштва за контролисано ослобађање 2011, почасног доктората Универзитета у Палерму 2012, медаље Блез Паскал Европске академије наука 2012, почасног доктората Универзитета у Напуљу 2014, медаље Аурел Стодола 2015. и почасног доктората Универзитета Сент Томаса 2017. године. Своју прву супругу је упознао док су студирали на Универзитету у Падови и преселили су се у Беркли. Док је студирао на Универзитету Калифорније супруга му је преминула од рака. Поново се оженио у Италији 1995. године, заједно имају петоро деце, укључујући два пара близанаца.
Радови Објавио је више од 350 публикација, укључујући седам књига и 41 патент у Сједињеним Америчким Државама и Европи. Јуна 2020. године је са колегама из лабораторије повукао публикације из часописа Science Advances због различитих дуплирања слика које сугеришу могуће научно погрешно понашање.
Књиге
Ferrari M, Granik VT, Imam A, Nadeau J, editors. Advances in Doublet Mechanics. Lecture Notes in Physics, New Series M: Monographs, vol. m 45. Berlin, Heidelberg, New York: Springer Verlag; (1997) Ferrari M. Micro- and Nanofabricated Electro-Optical Mechanical Systems for Biomedical and Environmental Applications. SPIE, The International Society for Optical Engineering; 1999 Jan. Lee A, Lee J, Ferrari M, editors. BioMEMS and Biomedical Nanotechnology. Vol I: Biological and Biomedical Nanotechnology. Springer. (2006) Ozkan M, Heller M, Ferrari M, editors. BioMEMS and Biomedical Nanotechnology. Vol II: Micro/Nanotechnologies for Genomics and Proteomics. Springer. (2006) Desai T, Bhatia SN, Ferrari M, editors. BioMEMS and Biomedical Nanotechnology. Vol III: Therapeutic Micro/Nanotechnologies. Springer. (2006) Bashir R, Werely S, Ferrari M, editors. BioMEMS and Biomedical Nanotechnology. Vol IV: Biomolecular Sensing, Processing, and Analysis. Springer. (2006) Cristini V, Ferrari M, Decuzzi P, editors. Nanoparticulate Delivery to Cancerous Lesions: Advances in Mathematical Modeling. Ferrari M, series editor. Fundamental Biomedical Technologies. Vol. 2. Springer. April (2010)
Чланци из часописа
Патенти
Референце
Категорија:Рођени 1960. Категорија:Инострани чланови САНУ Категорија:Италијански научници