Тополовац (, или ) је насељено место у северозападној Истри на коме се налазе два насеља Хрвоји () и Чрновац (, или ) које припада словеначкој општини Копар, покрајина јужна Приморска, статистичка Истарско-крашка регија.

Географија лево|мини|305x305пиксел|.Пoглeд пpeкo гpaницe нa Xpвoje (из Kyћибpeгa) мини|280x280пиксел|Чрновац 1950. камена истарска хижа с баладуром Као штa је то случај у Истри са Терабианком и са Компањем и Тополовац је име за подручје с више насеља од којих се ни једно не назива по имену тих подручја. Подручје Тополовца се налази на југоисточном флишном подручју горја Савриније (обронци Ћићарије) 34,4 км североисточно од Копра, а 2,3 км од границе хрватске Истре.

Подручје Типаловца oд 5 км² су западне падине Велог врха (462 м н/в), који се протеже између долине горњег тока Драгоње на северу и долине потока Малинске на југоистоку. Велик број кућа је празан и већина становника живи у ceлимa Чрновац ( Жрњавец на северу Топoловца) и 1,2 км ваздушне линије јужније Хрвоји, који се налази на путу који са југозапада од Момјана преко Кућибрега и Хрвоја води за Белведур, те источно за села Коромачи-Бошкини и Сирчи где се раздваја према југу за Градин и Опртаљ и према северу за Грачишче. Јужно од Хрвоја се налазе Мочуниги. Западна граница Тополовца је напуштена црквица св. Хиеролима која се налази на брду 1 км удаљена од Хрвоја. Занимљиво је да село Белведур, које се налази између Хрвоја и Чрновца, не спада у подруЧје Тополовца

Топоними Својеврсна збрка у називима места у овом крају одраз су историјских околности смењивања власти у 20. веку. Док су под Аустроугарском белеẑили оригинални називи са двојаком ортографијом, српскохрватском и италијанском ,http://contentdm.lib.byu.edu/cdm4/document.php?CISOROOT=/FHSS&CISOPTR=32817&CISOSHOW=32751https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/b9/Rovigno_-_31-45.jpg под Краљевином Италијом се декретомhttp://augusto.digitpa.gov.it/gazzette/index/download/id/1923099_PNC Тополоваз мења у 'италијанскије' . Исто тако када је Тополовац као део СТТ 1954. и де јуре анектиран Словенији, власти мењају назив Тополовац у 'словенскије' . Исто се догодило са селом Чрновац: у АУ / (Церновац), Ит. (Чернова), Сло. .

Хрвоји се у писаним изворима први пут спомињу 1055, под именом Turris CapriacaPucer, Alberto (2005). Popotovanje po Slovenski Istri. Libris Koper. https://plus.si.cobiss.net/opac7/bib/219328768 .

Историја Након мира у Тревизу (1291), Тополовац постаје посед феудалаца из Момјана, породице Дуинати, вазала Аквилејске патријаршије, а 1374. њихови поседи долазе под аустријске војводе. Када 1420. пропада Аквилејска патријаршија, Тополовац и остали феудално поседи Момјана, остају аустријска енклава у млетачком територију све до 1508. када долазе под венецијанску доминацију, а 1585. поновно постаје феуд породицa Вергерио или Верциер (Verzier); крајем 16. века Вергерио продаје феуд баронима Грисони”Annali Storici” y Istria, storia, arte, cultura, Dario Alberi, Edizioni Lint Tpcт

У XVI. и XVII. веку на опустелом земљишту овог дела Истре од последица куге колонизира се Словенима из унутрашњости Далмације.

Након пада Венеције и Hаполеонoвих ратова ово подручје поновно долази под Аустрију.

У Хрвојима је до 1906. била школа са хрватским и италијанским разредима.

Од 1849. код формирања Аустријског приморја Тополовац и околна подручја су у саставу општине Опртаљ у оквиру Маркгрофовије Истре, а исто тако и под Краљевином Италијом спада под Опртаља, да би код дељења Истре након Другог светског рата потпао под HP Словенију.

До 1954. Тополовац је на Слободној Tериторији Трста, а граница према Југославији је била у близини, источно од пута Хрвоји - чрновац. Поглед на Хрвоје са Кућибрега

Знаменитости

мини|331x331пиксел|Цpквa cв. ӡeнoнaНасеља Топаловца су проглашени културном баштином. Цpква св. Зенона је једнобродна, изграђена у барокном стилу вероатно 1756. или 1791. г. Црква је била обновљена 1855, данас није у најбољем стању. 1889. је изграђен нови, самостојећи звоник аквилејског типа, висок 37,5 м. Домаће становништво га је назвало „фажолов турaн” јер је играђен од продаје пауља (истарски фажол). 1919 је у њега ударила муња и доста га оштетила тако да се је 1983, подровао па су га 1997. реконстуисали. Црква св. Хиеронима посвећена локалном свецу из оближњег Зрења, налази се на западном делу Тополовца, али је запуштена и у лошем стању.

Cтaнoвништвo Бpoj cтaнoвникa пo гoдинaмa 199120022011544453

Референце

Категорија:Насеља у Словенији Категорија:Истра Категорија:Општина Копар