Шпијун који је дошао са хладноће (), понекад преведено и као Шпијун који се склонио у заветрину, британски је шпијунски трилер из 1965. године, којег је режирао Мартин Рит и који је базиран у целости на истоименом роману енглеског писца Џона ле Кареа. Роман су адаптирали сценаристи Пол Ден и Гај Троспер.

Радња филма је смештена 1962. године у јеку Хладног рата и прати обавештајца Службе за тајну обавештајну делатност (MI6) Алека Лимаса (Ричард Бартон) који је, након изражавања незадовољства својим радом у Берлину, послат на тајну мисију са циљем да се инфилтрира у комунистичку шпијунску организацију као лажни дефектор и да изнутра заустави рад источнонемачког тајног агента Мундта (Питер ван Ајк). Глумачку поставу још чине и Клер Блум (у улози Лимасове девојке Ненси Пери) и Оскар Вернер (у улози тајног агента Фидлера).

Филм је био критички и комерцијални успех и сматра се једним од врхунаца шпијунског жанра.

Радња Алек Лимас (Ричард Бартон), бивши оперативац Управе за специјалне операције током Другог светског рата, сада агент Службе за тајну обавештајну делатност (MI6) задужен за надгледање оперативне гране службе у Западној Немачкој, присуствује убиству Карла Римека. Римек је био последњи британски двоструки агент који се успешно инфилтрирао у Источну Немачку, и још један у низу жртава најбољег источнонемачког оперативца, Ханса-Дитера Мундта (Питер ван Ајк).

Огорчен, Лимас се враћа у Лондон по позиву „Контроле” (Сирил Кјузак), вође контраобавештајне организације Циркус, који покушава да га убеди да се пензионише. Лимас одбија сматрајући да није способан да живи живот за канцеларијским столом. Контрола, схвата да не може да убеди Лимаса да одустане, и даје му последњу мисију; да се инфилтрира у Источну Немачку и заустави Мундтов рад. Лимас прихвата ову мисију. Да би био врбован од стране источнонемачких агената у Великој Британији, Лимас одлази у Биро за незапослене где добија посао у библиотеци Института „Блентајер” за психичко истраживање. На свом новом послу, Лимас упознаје Ненси „Нен” Пери (Клер Блум), чланицу Британске комунистичке партије, и њих двоје се зближавају. Ван посла, Лимас глуми улогу депресивног, огорченог бившег агента који се окренуо алкохолу да би привукао источнонемачке симпатизере. Једног дана након посла, да би његова лаж добила на веродостојности, Лимас напада продавца (Бернард Ли) којем дугује новац и одлази у затвор. По изласку, Нен и он започињу праву везу. Касније тог дана га у парку примећује Еш (Мајкл Хордерн), комунистички симпатизер, који га позива на вечеру. Еш упознаје Лимаса с Диком Карлтоном (Роберт Харди), агентом тајне организације Веза () који нуди Лимасу петнаест хиљада британских фунти за неке информације о његовом раду за Службу. Једини предуслов је да Лимас следећег јутра пође са Карлтоном у Холандију, да би упознао тајног агента Фидлера.

После вечере, Лимас одлази у Челзи, до стана Џорџа Смајлија где сазнаје за план да се Мундт обори користећи Фидлера, Мундтовог подређеног, који сматра да је Мундт издајица. Касније, те вечери Лимас одлази код Нен и опрашта се од ње, а следеће јутро са Карлтоном одлази у Хаг да би упознао Фидлера. У Хагу га не дочекује Фидлер, већ тајни агент Питерс (Сем Ванамејкер), који испитује Лимаса о његовом раду за Службу. Лимас говори Питерсу да је његов рад претежно био банковни и да је он потписивао чекове за британске двоструке агенте, мада да он никад није упознао ниједног од тих агената и да су сви они радили под песудонимима. Питерс одлучује да су Лимасове информације довољно важне за Фидлера и шаље га за Источну Немачку. Лимас сазнаје да је тражен у Енглеској као нестала особа, и да је Контрола највероватније пустио ту информацију.

У Источној Немачкој, Лимас коначно упознаје Фидлера који га поново испитује о његовом раду за Службу. Лимас оклева да открије нове информације Фидлеру, али њих двојица заједно долазе до закључка да је Мундт заправо британски тајни агент. Лимас сумња у ову тврдњу пошто је био задужен за берлинску грану Службе и био је упознат са свим агентима. Фидлер и Лимас се зближавају упркос њиховим супарничким идеологијама. Мундт затим неочекивано долази у њихово склониште и хапси Лимаса и Фидлера због завере. Фидлер успева да објасни своја сазнања својим надређенима и Мундт је заузврат ухапшен.

Тајни трибунал је организован да суди Мундту, и Фидлер као тужилац користи Лимасове информације да прикаже Мундта као двоструког агента који је сам поставио Римека на позицију из које би он могао да највише информација извлачи за Британију, а затим га убио када је Фидлер почео да сумња на њега. Мундтов адвокат (Џорџ Восковец) проналази грешке у Лимасовом сведочењу а затим као изненадног сведока изводи Нен Пери, која је мислила да је позвана у Немачку по налогу Партије за културолошку размену. Нен пуца под притиском испитивања и признаје да ју је посетио Џорџ Смајли и да је добила новчану помоћ од стране британске владе по налогу Лимаса. Лимас, схвативши тежину ситуације, признаје да је заправо тајни агент Уједињеног Краљевства и да никад није био дефектор, а Фидлер је ухапшен и убијен као завереник против Мундта.

Те исте ноћи, Мундт ослобађа Алека и Нен из притвора и даје им инструкције како да побегну назад у Западну Немачку преко Берлинског зида. Мундт објашњава Лимасу да он заправо јесте британски тајни агент и да је цела поента Алековог доласка у Немачку била ликвидација Фидлера који је почео да сумња у Мундтов легитимитет. Лимас схвата да је све што му је рекао Контрола била лаж и да је послат у Немачку само као пион. На путу до зида, Алек и Нен упадају у свађу, јер Нен не може да схвати како је он хладнокрвно прихватио Фидлерово убиство, иако су до тог тренутка били на истој страни. Лимас јој одговара: „Шта ког ђавола мислиш да су шпијуни? Морални филозофи који мере све што ураде са речју Карла Маркса или Бога? Нису. Они су гомила јадних бедних копилади као што сам ја, мали људи, пијанице, педери, незадовољни мужеви, државни службеници који се играју „Каубоја и Индијанаца” да мало улепшају њихове одвратне мале животе. Је л' мислиш да седе као монаси у ћелији, вагају добро са злим? Јуче бих убио Мундта јер сам мислио да је био зао и мој непријатељ. Али данас не. Данас је зао и мој пријатељ.” Лимас и Нан долазе до Берлинског зида где им је Мундт рекао да оду да би прескочили зид када рефлектор није уперен у њега. Али, док се Лимас пео на зид, рефлектор се окренуо ка њима и Мундтови оперативци су убили Нен, јединог цивила који је био сведок шпијунског живота. Са друге стране зида, Смајли дочекује Лимаса и говори му да пређе у Западну Немачку и врати се у Енглеску. Схвативши ко га чека са друге стране зида, Лимас почиње да се спушта низ зид. Игноришући молбе обе стране да се попне назад на зид и побегне, Лимас се спушта ка Ненином беживотном телу и сам бива убијен од стране Немаца.

Улоге

Главне улоге

Ричард Бартон — Алек Лимас Клер Блум — Ненси ”Нен” Пери Оскар Вернер — Фидлер

Споредне улоге

Питер ван Ајк — Ханс-Дитер Мундт Сем Ванамејкер — Питерс Руперт Дејвис — Џорџ Смајли Сирил Кјузак — Контрола (К) Џорџ Восковец — Источнонемачки адвокат одбране Мајкл Хордерн — Еш Роберт Харди — Дик Карлтон Бернард Ли — господин Петмор, продавац Том Стерн — Оперативац Централне Обавештајне Агенције (CIA) Беатрикс Леман — Председница тајног трибунала Езмонд Најт и Стив Питас — Судије трибунала Најал Макгинис и Џорџ Микел — Чувари Контролне тачке Чарли Скот Финч — Немачки водич Ен Блејк — Госпођа Крејл, радница у библиотеци Ричард Марнер — Официр немачког полицијског одреда „Volkspolizei” Ворен Мичел — господин Занфрело Ненси Невинсон — госпођа Занфрело Ричард Калдикот — господин Пит Мајкл Рипер — господин Лофтхаус

Кастинг Мартин Рит је желео да карактер Алека Лимаса буде Канађанин (а не Британац као у оригиналном роману) да би га тумачио амерички глумац Берт Ланкастер, чему се Џон ле Каре противио. Он је сматрао да Американац не може да уверљиво испуни улогу која је специфично писана за Британца. Ле Каре је желео да Лимаса глуми британски глумац, неко као Питер Финч или Тревор Хауард. Ричард Бартон је одабран за главну улогу када је ле Каре присуствовао представи Хамлет на Бродвеју где је Бартон глумио улогу духа краља Хамлета. Ле Каре је о процесу кастовања Бартона рекао: „[...] И Бартонов перформанс је био сјајан. И имали смо најбоља седишта у сали. И у његовој гардероби је био јако шармантан и рекао ми је да је моја књига најбоља ствар још од не знам ни ја чега. [...] Али оно што сам се питао у овој олуји међусобних комплимената је било: Како ће овај прелепи, громогласни, баритонски велшки глас и овај троструки алфа мужјак таленат стати у карактер пропалог, средњовечног британског шпијуна који није познат по свом шарму. класичној артикулацији или изгледу грчког бога?”Бартон је у почетку лобирао да улога Лимасове партнерке Лиз Голд оде његовој тадашњој жени Елизабет Тејлор. Након неуспеха да се пронађе споразум (По ле Кареовим речима режисер Мартин Рит ју је лично одбио), Елизабет Тејлор је напустила пројекат, а име карактера је промењено из Лиз Голд у Нен Пери да би се избегле било какве заблуде о Тејлориној улози у филму. Ле Каре је рекао да је ова промена наступила из „очигледних разлога”. Тензија се развила између Елизабет и глумице која је евентуално кастована у улогу Нен, Клер Блум, делом зато што је Клер била у вези са Бартоном током педесетих година 20. века. Између сцена које је снимала са Бартоном, Блум је своје време проводила у својој камп-приколици да би избегла сусрете са Елизабет.

У интервјуу за Criterion колекцију, Џон ле Каре је изнео своју жељу да улога Нен Пери буде дата Рити Тушингам уместо Клер Блум:„[Рита Тушингам је била] помало шашава, неко ко би могао да одглуми радничку класу, помало усамљена, савршен регрут за Комунистичку партију.”О Блум је ле Каре касније додао:„[Клер Блум је била] превише лепа, отмена. [...] она је пружала женски фокус који је био неопходан причи, и зрачи невероватном самоувереношћу. Она је знала да је [Ричард Бартон] неће надглумити у истом кадру. Ја мислим да је она одглумила прелепу улогу невероватно добро.”О Клер Блум и њеној улози у филму амерички писац Дејвид Плејнт је касније написао: „Клерина префињена лепота показује се као синоним за префињеност културе коју она представља као глумица.”

За улогу продавца Петмора аудицију је имао британски глумац Дејвид Лоџ, који је у својим мемоарима тврдио да је „тотално упропастио шансу” пред Мартином Ритом.

Током педесетих, Мартин Рит је стављен на црну листу Холивуда због сумње да је комуниста или комунистички симпатизер. Због овог догађаја, Рит није желео да унајмљује глумце који су стали на страну Холивуда током овог прогона. При бирању глумаца за филм, Рит је често постављао питање: „Где је он био кад нам је био потребан?” да би сазнао да ли је неки глумац подржавао Холивуд или осуђенике као што је био Рит. Ле Каре сматра да је због овога Рит кастовао глумце као што су Сем Ванамејкер, Клер Блум и Оскар Вернер, који нису били толико популарни у време снимања филма, али су зато били на црној листи заједно са Ритом. Слично Риту, Бартон је позвао своје пријатеље да имају аудиције, па су Мајкл Хордерн и Роберт Харди кастовани у мањим улогама.

Настанак

Сценарио