Велики напад 2014. или Велика рација 2014. године, позната и као Рација 95. бригаде, одиграла се од 1. јула до 10. августа 2014. током рата на истоку Украјине. Према званичним информацијама, јединице украјинске 95. ваздушно-јуришне бригаде, појачане средствима 25. ваздушно-десантне и 30. и 51. механизоване бригаде, извеле су налет дужине 470 км, од чега је 170 км било иза непријатељских линија. Током рације, падобранци 95. бригаде ступили су у оружане сукобе са руском војском.
Позадина
У фебруару 2014, као резултат Евромајдана, украјински председник Виктор Јанукович је смењен са власти. У условима вакуума власти у регионима југа и истока Украјине, уз подршку Русије, активирани су покрети под слоганима децентрализације и федерализације, за давање веће аутономије овим регионима, све до отцепљења (ДНР, ЛНР и ХНР). Потом је уследило припајање Крима Русији и почетак оружаног сукоба у источној Украјини. Оружани сукоб у Донбасу су непријатељства на територији Доњецке и Луганске области Украјине која су почела у априлу 2014. Борбе се воде између оружаних снага и других структура моћи Украјине (као и одређеног броја нерегуларних добровољачких паравојних формација) с једне стране и оружаних формација побуњеника (присталице делимично признате Доњецке и Луганске Народне Републике) – на другој страни. До краја априла 2014. сукоб побуњеника и украјинске војске био је ограничен на периодичне окршаје, рације и нападе на контролне пунктове употребом малокалибарског оружја. Дана 12. маја, након референдума о самоопредељењу одржаних дан раније у Доњецкој и Луганској области, проглашена је независност Доњецке и Луганске народне републике, чије су власти захтевале повлачење украјинских трупа и Националне гарде са њихове декларисане територије. Уместо тога, украјинска оружана група је постепено појачавана оклопним возилима, хеликоптерима и почело је артиљеријско гранатирање. Побуњеници су на ваздушне ударе одговорили ватром из преносних противваздушних ракетних система, обарајући авионе и хеликоптереГазета РБК, 26.12.2014.
Десетодневно примирје Украјинска војска је саопштила да је преузела контролу над Јампилом и Сиверском 20. јуна 20 сати пре једностраног прекида ватре од стране украјинских снага, као део мировног плана украјинског председника Петра Порошенка од 15 тачака.
Мировни план у петнаест тачака Украјински председник Петро Порошенко је 20. јуна најавио мировни план од петнаест тачака. План је позвао на једнонедељни прекид ватре, почевши од 20. јуна, да сепаратисти напусте зграде које су заузели, децентрализацију власти од централне владе у Кијеву и заштиту права на руски језик. Пун текст од петнаест тачака је следећи: Гаранције безбедности за све учеснике преговора. Амнестија за оне који су положили оружје и нису починили тешка кривична дела. Ослобађање талаца. Успостављање тампон зоне од на украјинско-руској граници. Повлачење нелегалних оружаних формација. Сигуран коридор за бекство руских и украјинских плаћеника. Разоружање. Формирање јединица за заједничко патролирање у структури МУП-а. Ослобађање незаконито заплењених административних просторија у Доњецкој и Луганској области. Обнављање функционисања локалне самоуправе. Обнављање централног телевизијског и радио емитовања у Доњецкој и Луганској области. Децентрализација власти (кроз избор извршних одбора, заштита руског језика; нацрт амандмана на Устав). Координација гувернера са представницима Донбаса пред изборе Превремени локални и парламентарни избори. Програм отварања радних места у региону. Рестаурација индустријских објеката и објеката друштвене инфраструктуре.
Руски председник Владимир Путин понудио је одређену подршку том плану, али је позвао Порошенка да уведе сепаратисте у преговоре. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је да Порошенков мировни план „личи на ултиматум“. Порошенко је раније одбио да уђе у преговоре са наоружаним сепаратистима. Посматрачи ОЕБС-а у оквиру Специјалне посматрачке мисије у Украјини састали су се 21. јуна са представником Доњецке Народне Републике како би разговарали о мировном плану. Представник је рекао да ће Република одбацити прекид ватре и рекао да су примарни захтеви владе Доњецке Народне Републике "повлачење украјинских снага из Донбаса" и признање Републике. Међутим, након почетних мировних преговора између сепаратиста, украјинских и руских званичника и ОЕБС-а у Доњецку 23. јуна, Александар Бородај, премијер Доњецке Народне Републике, рекао је да ће његове снаге држати примирје. Убрзо након ове изјаве, сепаратисти у Славјанску оборили су хеликоптер Ми-8 Оружаних снага Украјине, убивши све оне који су били у њему. Следећег дана је Канцеларија председника Украјине издала саопштење у којем се наводи да су побуњеници најмање тридесет пет пута прекршили примирје. Председник Порошенко је такође рекао да размишља о прекиду примирја, а Бородај је рекао да „примирја није било“.
Упркос томе, Порошенко је продужио прекид ватре за три дана од његовог планираног завршетка 27. јуна. Као одговор на ову акцију, демонстранти у Кијеву су у великом броју изашли на улице тражећи да се откаже примирје. Прекид ватре је имао мало стварног утицаја на сукобе између владиних и сепаратистичких снага, са најмање пет владиних војника убијено током примирја. До јула, мировни план је пао на страну и Порошенко је прекинуо примирје након што су се обе стране међусобно оптужиле за поновљена кршења. После ракетног напада у којем је погинуло деветнаест украјинских војника, Порошенко је обећао да ће се осветити сепаратистима: „Милитанти ће платити стотине својих живота за сваки живот наших војника. Ни један терориста неће избећи одговорност“. 11. 7. 2014..
Велики напад
Пад Славјанска и Краматорска
Након што је окончан једнонедељни прекид ватре који је једнострано прогласио украјински председник Петро Порошенко, Оружане снаге су 1. јула обновиле своје операције против побуњеника. Гранатирање је дошло у Краматорску и Славјанску, а владине снаге су поново заузеле гранични прелаз у Должанску, једном од три главна гранична прелаза која су заузели сепаратисти. Владине снаге су такође поново заузеле села Брусивка и Стари Караван. Истог дана, побуњеници у Луганску су рекли да су преузели контролу над Међународним аеродромом Луганск. Дана 1. јула 2014. у Доњецку је дошло до уличне пуцњаве између ривалских фракција проруских милитаната, у којој је једна особа смртно рањена, а две друге у критичном стању. 62 (Donetsk city portal). 2 July 2014.
Портпарол Министарства унутрашњих послова Зорјан Шкиријак рекао је да је више од 1.000 проруских побуњеника убијено првог дана након наставка непријатељстава. Лига.нет, позивајући се на извор укључен у владину војну операцију, известио је да је у акцији убијено преко 400 побуњеника, али да веће бројке које су раније објављене не могу бити потврђене. Сами сепаратисти су пријавили само два смртна случаја у борбама код Николајевке.
Побуњеници су 2. јула напали гранични пункт у Новоазовску. Током напада, на стуб је пуцано из минобацача и избили су сукоби. У борбама је погинуо један граничар, а рањено је још осам гардиста. Владине снаге су 4. јула поново заузеле град Николајевку у близини Славјанска. Као резултат тога, група милитаната повезаних са ДНР-ом је пребегла и придружила се украјинској војсци.
У даљем удару на устанике, владине снаге су 5. јула поново заузеле упориште Славјанск. Командант побуњеника ДНР Игор Гиркин донео је одлуку „због огромне бројчане надмоћи непријатеља“, рекао је премијер ДНР Александар Бородај. Он је рекао да су се снаге ДНР повукле у Краматорск, али је ББЦ Невс известио да су виђени како напуштају своје контролне пунктове у Краматорску. Касније тог дана, Бородај је потврдио да су побуњеници напустили „цео северни сектор“, укључујући Краматорск, и да су се повукли у град Доњецк. Након повлачења Гиркинових снага у Доњецк, он је преузео контролу над ДНР, заменивши тамошње претходне власти у ономе што је описано као „државни удар“.
Након тога, украјинске оружане снаге су поново заузеле градове Друшкивка, Костјантињивка и Артемовск. Усред повлачења побуњеника, градоначелник Доњецка Олександр Лукјанченко рекао је да је најмање 30.000 људи напустило град од априла. У одвојеном догађају, украјинске снаге су саопштиле да су уочиле две летелице у Мариупољу и обориле једну од њих.
Уочи планиране владине офанзиве на град Доњецк који су окупирали побуњеници, кључни путеви који воде у град блокирани су 7. јула. Побуњеници су уништили железничке мостове преко путева, због чега су се урушили и блокирали путеве. Министар одбране Валериј Хелетеј изјавио је 8. јула да „више неће бити једностраног прекида ватре“ и рекао да је дијалог могућ само ако побуњеници положе оружје. На међународном аеродрому Луганск 9. јула дошло је до нових борби. Побуњеници повезани са ЛНР рекли су да су заузели аеродром 1. јула, али је украјинска војска успела да задржи контролу над њим. Више од 10.000 домаћинстава у Луганској области је без гаса због оштећења гасовода, наводи се у саопштењу истог дана регионалног снабдевача гасом.
Наставак офанзиве према Доњецку и Луганску
thumb|Уништена кућа у Донбасу, јул 2014
Сукоби на међународном аеродрому Доњецк настављени су 10. јула. Побуњеници су пуцали из минобацача на аеродром и покушали да га заузму, али су их оружане снаге одбиле. Украјинске снаге су повратиле и град Сиверск, што су потврдили и устаници. Истог дана, градска управа Луганска је известила да је шест цивила повређено у току непријатељстава широм града. Било је и извештаја о фракционизму међу сепаратистима, са неким дезертерством. Према овим извештајима, батаљон Восток је одбацио овлашћења Игора Гиркина. Александар Бородај, премијер ДНР, је, међутим, демантовао ове извештаје и рекао да су то лаж.
Тешке борбе су настављене у Луганској области 11. јула. Тог дана, колону Оружаних снага која се кретала у близини Ровенкија напао је ракетни камион Град који су управљали побуњеници. Ваздушни напад који су покренуле Оружане снаге је на крају успео да уништи ракетни бацач, али тек након што су погинула 23 војника. У одговору на напад, украјински председник Порошенко је рекао да ће „за сваки живот наших војника милитанти платити десетинама и стотинама својих“. Следећег дана, украјинско ваздухопловство је извело ваздушне ударе на положаје побуњеника широм Доњецке и Луганске области. Украјинска влада је саопштила да је 500 побуњеника убијено у овим ударима, за које су рекли да су одмазде за сепаратистички ракетни напад претходног дана. Четири особе су погинуле у Маринки, западном предграђу Доњецка, након што су ракете погодиле подручје града под контролом побуњеника. Украјинска влада и сепаратисти су једни друге окривили за напад.
После кратког затишја након повлачења побуњеника из северног дела Доњецке области, борбе су настављене да нагло ескалирају у источним деловима Доњецке области. Гранате су пале на погранични град Доњецк у Ростовској области, у саставу Русије, 13. јула. У гранатирању је погинуо један цивил. Руски званичници окривили су Оружане снаге Украјине за гранатирање, док је Украјина негирала одговорност и оптужила побуњенике у Донбасу да су извели напад лажном заставом. Русија је рекла да разматра покретање ваздушних напада на владине циљеве у Украјини као одмазду за гранатирање.
thumb|Оштећена стамбена зграда у Доњецку, 14. јула 2014
Украјинске снаге су наставиле да освајају Луганск, окончавајући побуњеничку блокаду Међународног аеродрома Луганск. Званичници ЛНР-а су признали да су изгубили 30 људи током борби у селу Александровка. Град Снижне, који су окупирали побуњеници, погођен је ракетама испаљеним из авиона 15. јула, при чему је најмање 11 људи погинуло, а више кућа је уништено. Побуњеници су окривили Ваздухопловство Украјине, али је украјинска влада негирала било какву умешаност у напад.
Битка у Шахтјорском округу, обарање лета 17 Малезија Ерлајнса и опсада Луганска
thumb|upright=1.364|Рута лета 17 Malaysia Airlines-а