Леукемија власастих ћелија (ЛВЋ) или трихолеукемија (МКБ 10 C91.4 Leukaemia "hairy-cell"Međunarodna klasifikacija bolesti, revizija iz 1975., Knjiga 1. (Ženeva, Svetska zdravstvena organizacija, 1977, pp. xiii- xxiv.) ) је подтип хроничне мијелоидне леукемије или малигне болести крви и коштане сржи, у којој коштана срж ствара превише Б ћелија (лимфоцита), врсте белих крвних зрнаца која се боре против инфекције. Овај вишак абнормалних Б ћелија под микроскопом изгледа "власасто". Како се број ћелија леукемије повећава, производи се мање здравих белих и црвених крвних зрнаца и тромбоцита (крвних плочица).
Леукемија власастих ћелија погађа више мушкараце него жена, а најчешће се јавља код одраслих особа средњих или старијих година.
Етиологија болести је непозната. Постоје подаци о повезаности ЛВЋ са јонизујућим зрачењем. Док се породична предиспозиција претпоставља на основу приказа у литератури појаве болести у оца и сина, мајке и сина, мајке и ћерке и три сиблинга са истим хаплотипом Ал, Б7.
Леукемија власастих ћелија сматра се хроничном болешћу јер можда никада неће потпуно нестати, иако лечење може довести до ремисије болести која може да траје годинама.:chap 78.
Анатомија костију десно|мини|220x220пиксел|Пресјек анатомије ћелија у коштаној сржи мини|220x220пиксел|Скенирајућа електронска микрографија крвних зрнаца. С лева на десно: хумане црвене крвна зрнца, тромбоцити, леукоцити. Кост се састоји од: Компактне кости, која формира спољашњи слој кости. Сунђерасте кости, која се налази углавном на крајевима костију и садржи црвену коштану срж. Коштане сржи, која се налази у центру већине костију и има много крвних судова. Постоје две врсте коштане сржи: црвена (која садржи крвне матичне ћелије које могу постати црвена крвна зрнца, бела крвна зрнца или тромбоцити) и жутс која с углавном састоји од масти.
Нормално, коштана срж се састоји од матичних крвних ћелија (незреле ћелије) које временом постају зреле крвне ћелије. Матична ћелија крви могу постати: мини|3Д приказ различитих врста белих крвних зрнаца Мијелоидне матичне ћелије - стварају једну од три врсте зрелих крвних зрнаца: Црвена крвна зрнца - која преносе кисеоник и друге супстанце у сва ткива у телу. Тромбоците - који формирају крвне угрушке да би зауставили крварење. Гранулоците (бела крвна зрнца) који се боре против инфекција и болести.
Лимфоидне матичне ћелије - од које постаје лимфобластна ћелија, а затим једна од три врсте лимфоцита (белих крвних зрнаца): Б лимфоцити који производе антитела која помажу у борби против инфекције. Т лимфоцити који помажу Б лимфоцитима да производе антитела која помажу у борби против инфекције. Природне ћелије убице које нападају ћелије рака и вирусе.
Етиопатогенеза Леукемија може утицати на црвена крвна зрнца, бела крвна зрнца и тромбоците. Код леукемије власастих ћелија, велики број матичних ћелија постају лимфоцити (врста белих крвних ћелија, које се називају и леукемичне ћелије). Ове леукемичне ћелије које се не могу се добро борити против инфекције, због великог броја који непрестано расте у крви и коштаној сржи, утичу на све мањи простор за здраве беле и црвене крвне ћелије и тромбоците. То може резултовати инфекцијом, анемијом и лакшим облицима крварења. Неке станице леукемије могу се сакупљати у слежени и изазвати њено повећање.
Класификација Када се посебно не наводи, „класични“ облик леукемије власастих ћелија се често подразумева као примарни, али су поред њега описане и две варијанте:
Варијанта леукемије власастих ћелија, коју теже лечити него било коју другу варијанту. Јапанска варијанта леукемија власастих ћелија
Варијанта леукемије власастих ћелија (ЛВЋ-В) Варијанта леукемије власастих ћелија (ЛВЋ-В) је неуобичајен поремећај, који чини приближно 0,4% хроничних лимфоидних малигнитета и 10% свих случајева леукемије власастих ћелија. Док класични леукемије власастих ћелија првенствено погађа мушкарце, код ЛВЋ-В доминације полова не постоји..
Варијантна леукемије власастих ћелија (ЛВЋ-В) се обично описује и као пролимфоцитна варијанта леукемије власастих ћелија. Први пут је званично описан 1980. године у лабораторији Хејхо Универзитета у Кембриџу. Овај варијантни облик леукемије власастих ћелија, представља око 60-75 нових случајева ХЦЛ-В сваке године у Сједињеним Америчким Државама. Иако се болест може појавити у било ком узрасту, средња старост при постављању дијагнозе је преко 70 година.
Слично Б-ћелијској пролимфоцитној леукемији (Б-ПЛЛ) код хроничне лимфоцитне леукемије, ЛВЋ-В је агресивнија болест. Историјски гледано, сматрало се да је мање вероватно да ће се успешно лечити него класични облик леукемије власастих ћелија, а ремисије су биле краће. Међутим, увођење комбиноване терапије са истовременом терапијом ритуксимабом и кладрибином је показало одличне резултате у раном праћењу. Од 2016. године, ова терапија се сматра третманом прве линије избора за многе људе са ЛВЋ-В.
Многи старији приступи лечењу, као што су интерферон-алфа, комбиновани режим хемотерапије „ЦХОП“, и уобичајени агенси за алкиловање као што је циклофосфамид, показали су врло малу корист. Пентостатин и кладрибин који се примењују као монотерапија (без истовременог ритуксимаба) пружају извесну корист многим људима са ЛВЋ-В, али обично изазивају краће периоде ремисије и ниже стопе одговора него када се користе у класичнол леукемији власастих ћелија. Више од половине људи делимично реагује на спленектомију.
Што се тиче развоја Б-ћелија, пролимфоцити су мање развијени од лимфоцита или плазма ћелија, али су и даље зрелији од својих лимфобластних прекурсора.
ЛВЋ-В се разликује од класичне леукемије власастих ћелија углавном у овим аспектима:
Већи број белих крвних зрнаца, понекад прелази 100.000 ћелија по микролитру
Агресивнији ток болести који захтева чешће лечење
Власасте ћелије са необично великим нуклеолом за њихову величину
Производња малог вишка фибронектина који производе класичне лласасте ћелије да би ометале биопсију коштане сржи.
Ниска или никаква експресија ЦД25 на ћелијској површини (алфа ланац интерлеукина-2 [ИЛ-2] рецептора, или п55).
Низак ниво ЦД25, део рецептора за кључни имунорегулациони хормон, може објаснити зашто су ХЦЛ-В случајеви генерално много отпорнији на лечење хормонима имуног система.
ЛВЋ-В који обично има висок удео власастих ћелија без функционалног гена за супресију тумора п53, је нешто вероватније да ће се трансформисати у малигнитет вишег степена. У Великој Британији је претпостављена типична стопа трансформације од 5-6%, слична Рихтеровој стопи трансформације за СЛВЛ и ЦЛЛ. Међу пацијентима са ЛВЋ-В, најагресивнији случајеви обично имају најмању количину активности гена п53. Власасте ћелије без гена п53 имају тенденцију, током времена, да замене мање агресивне п53(+) длакаве ћелије.
Неки докази сугеришу да преуређење имуноглобулинског гена ВХ4-34, које се налази код око 40% пацијената са ЛВЋ-В и 10% пацијената са класичним обликом леукемије власастих ћелија, може бити важнији као лош прогностички фактор од варијантног статуса, са ЛВЋ-В пацијенти без ВХ4-34 реаранжмана који реагују отприлике као и класични пацијенти са леукемијом власастих ћелија.
Леукемија власастих ћелија-јапанска варијанта (ЛВЋ-Ј) Варијанта која се зове леукемија власастих ћелија - јапанска варијанта, или ЛВЋ-Ј, се лакши облик болести који се лечи, углавном кладрибином.
+Резиме морфолошких налаза код: леукемије длакавих ћелија (ЛВЋ) и варијанте леукемије длакавих ћелија (ЛВЋ-В) ЛДЋЛВЋ-ВКОШТАНА СРЖ Целуларност Хиперцелуларни54% (44/82)43% (6/14) Нормоцелуларни18% (15/82)28,5% (4/14) Хипоцелуларни28% (23/82)28,5% (4/14)Образац инфилтрације међупросторни24% (20/82)50% (7/14)интерстицијални са агрегатима21% (17/82)36% (5/14) Листови55% (45/82)14% (2/14)Ниво инфилтрата сржи 75–100%73% (60/82)21% (3/14)25–75%22% (18/82)50% (7/14) Мање од 25%5% (4/82)29% (4/14)Имунобојење за ТРАППозитивно на ТРАП95% (73/77)38% (5/13) Негативно за ТРАП5% (4/77)62% (8/13)Резидуална хематопоеза Изразито потиснуто63% (52/82)21% (3/14) Присутан37% (30/82)79% (11/14)ЦИТОМОРФОЛОГИЈА Цитоплазматске пројекције Присутан94% (67/71)96% (25/26) Одсутан6% (4/71)4% (1/26) Једарни иблик Серија77% (55/71)92% (24/26) Атипична (у облику бучице, неправилна, жлебови)23% (16/71)8% (2/26) Нуклеоли Одсутан79% (56/71)0% (0/26) Мала и неупадљива20% (14/71)38% (10/26) Истакнути1% (1/71)62% (16/26) НАПОМЕНА: ЛВЋ: леукемија длакавих ћелија, ЛВЋ-В: леукемија власастих ћелија-варијанта, Н/А: није доступно.
Клиничка слика Симптоми леукемије власастих ћелија се развијају споро и слични су онима код других врста леукемије, и укључују:
ненамерни губитак тежине, бледу кожу, бол или оток у трбуху (абдомену) Већина клиничких знакова болести је последица цитопеније и увећања слезине или спленомегалије, која настаје као последица абнормалне акумулације белих крвна зрнца у слезини, узрокујући повећање њене величине. Ако је слезина увећана, вероватно ће болесник имати болну квржицу на левој страни трбуха. Увећана слезина може уклонити нормалне крвне ћелије из крви болесника, што доводи до даљег смањења броја нормалних црвених и белих крвних зрнаца и тромбоцита у крви. и проузроковати следече клиничке симптоме: слабост, умор и недостатак даха губитак телесне тежине, грозница и ноћно знојење, слично другим лимфопролиферативним поремећајима, честе инфекције, које су главни проблем и водећи узрок смрти пацијената са ЛВЋ. Ако је присутна висока температура, треба тражити знаке инфекције, јер се сама болест не манифестује појавом грознице. Око 30% пацијената се први пут обраћа лекару због инфекција, а 70% пацијената има инфекције током болести. Леукемија власастих ћелија повезана је са грам-позитивним и грам-негативним бактеријским инфекцијама, као и са атипичним микобактеријским и инвазивним гљивичним инфекцијама. Пријављене су и друге опортунистичке инфекције, као што су легионела, токсоплазмоза и листериоза. хеморагични синдром (лакше крварење или модрице) изазван тромбоцитопенијом, који се јавља код више од четвртине пацијената. мултифакторску цитопенију која је у зависности од инфилтрације коштане сржи власастим лимфоидним ћелијама и фиброзе сржи, карактерише смањеном производњом хематопоетских ћелија. Леукемија власастих ћелија повезана је и са другим системским имунолошким поремећајима укључујући следеће:
склеродерма, полимиозитис, полиартеритис нодоса, еритематозне макулопапуле, пиодерма гангренозум.
Друга неуобичајена стања која могу бити повезана са леукемијом власастих ћелија су:
* стечена антитела на фактор 8,
парапротеинемија и системска болест мастоцита.
Дијагноза Ако лекар опште праксе посумња на леукемију, пацијента шаље лекару специјализованом за поремећаје крви (хематологу) који поставља коначну дијагнозу ЛВЋ на основу следећих процедура:
Физички преглед и историја болести
Физички преглед проверава опште знакове здравља, укључујући проверу знакова болести, као што је инфекција или било шта друго што изгледа необично. Такође ће се испитати историјат здравствених навика пацијената, прошлих болести и лечења.
Комплетна крвна слика (ЦЦ) са диференцијалном крвном сликом (ДЦ)
У овој процедури након што се узима узорак крви у апрувету уметањем игле у вену, у лабораторији се проверава следеће:
број црвених крвних зрнаца број тромбоцита (крвних плочица)
број и врста белих крвних зрнаца
количина хемоглобина (протеина који носи кисеоник) у црвеним крвним зрнцима
део црвених крвних зрнаца у укупној запремини крви
Биохемијски тестови крви
Овим тестовима се проверава узорак крви како би се измерила количина одређених супстанци које органи и ткива у телу ослобађају у крв. Неуобичајене (више или мање од нормалне) количине ове супстанце могу бити знак болести.
Брис периферне крви
Брисом се проверава узорак крви на бластне ћелије, број и типове белих крвних зрнаца, број тромбоцита и промене у облику, величини и броју крвних зрнаца.
Аспирација и биопсија коштане сржи десно|мини|230x230пиксел|Аспирација и биопсија коштане сржи