У септембру 2021. у Београду и другим градовима широм Србије почела је серија еколошких протеста због усвајања измењеног Закона о експропријацији, Закона о референдуму и народној иницијативи и планираног улагања предузећа -{Rio Tinto}- у рудник литијума.

-{Rio Tinto}- је раније добио дозволу да само истражује руднике у близини долине Јадра 2004. године, али је 2017. године Влада Републике Србије потписала уговор о реализацији „Пројекта Јадар”, којим би -{Rio Tinto}- добио дозволу за експлоатацију минерала јадарита. Пројекат је првобитно требало да почне 2023. године. После парламентарних избора 2020, владајућа Српска напредна странка освојила је велику већину места у Народној скупштини. У новембру 2021. године усвојила је Закон о референдуму и народној иницијативи и измене Закона о експропријацији. Оба закона су наишла на снажно противљење јавности, што је изазвало ескалацију еколошких протеста који су почели у јануару.

Протесте од септембра па надаље углавном су организовале еколошке организације, од којих су „Еколошки устанак” и „Крени-промени” добили највише пажње. Протести који су одржани 11. септембра остали су мирни, а тамошње организације су изнеле своја три главна захтева, а то су да влада повуче законе о експропријацији и референдуму и да -{Rio Tinto}- напусти Србију. Протести су потом настављени у новембру, а убрзо након што су изазвали већу пажњу, док је крајем новембра почела серија протеста за блокаду путева широм Србије, који су били насилни и бројни демонстранти су приведени убрзо након протеста. У инцидентима су учествовали владини активисти и наоружани хулигани. Протести су настављени током децембра и јануара, а у њима је учествовало више десетина хиљада људи, укључујући и српску дијаспору. Протесте је подржала већина опозиционих странака, а подршку протестима дали су бројни глумци, научници, спортисти и познате личности, док су неки од њих су и учествовали у протестима. Влада и њене присталице критиковали су протесте и ширили дезинформације.

Председник Републике Србије Александар Вучић, који је првобитно изјавио да неће укидати законе, после ескалације протеста изразио је популистички став, а 8. децембра је повукао Закон о експропријацији и изменио Закон о референдуму, док је 16. децембра Скупштина града Лознице укинула просторни план који је укључивао улагање -{Rio Tinto}--а у рудник, чиме је до даљњег одложио почетак рада -{Rio Tinto}--а, након што га је Вучић прокоментарисао два дана пре гласања. У јануару 2022. влада је поништила све административне акте у вези са овим предузећем.

Позадина

Минерал јадарит открио је -{Rio Tinto}- у децембру 2004. године, у руднику у близини долине Јадра. -{Rio Tinto}- је претходно у јулу 2004. године добио дозволу за истраживање руда за време администрације Војислава Коштунице, а у неколико докумената који су касније потписани проширене су му границе истраживања. Минерал је признала Међународна минералошка асоцијација у новембру 2006. године. Влада Републике Србије је 2017. потписала меморандум са корпорацијом о реализацији „Пројекта Јадар” којим би се -{Rio Tinto}--у ефективно дало власништво над експлоатацијом рудника у долини Јадра. Пројекат је требало да почне 2023, а производња јадарита 2027. године.

У новембру 2021. Народна скупштина усвојила је Закон о референдумима и народним иницијативама и изменама закона о експропријацији. Законом о референдуму и народној иницијативи укинут је општи цензус од 50% који је био потребан за пролазак референдума, а неки политичари спекулишу да ће он бити злоупотребљен у случајевима као што је -{Rio Tinto}-. Председник Александар Вучић је 25. новембра потписао закон и изјавио да га неће укидати. Закон о експропријацији наишао је на противљење, док је такође добио углавном негативне критике. Критиковали су га политичари, активисти и адвокати, који су се позвали на његово повлачење. Владини званичници су изјавили да закони немају никакве везе са предузећем -{Rio Tinto}-.

Повезани протести

Еколошки протести одржани су још у јануару 2021. године, које је Иницијатива „Еко стража” планирала да одржи 10. јануара. Протестима који су названи „Протести за безопасни ваздух” присуствовало је неколико хиљада демонстраната. Неколико професора и активиста, попут Александра Јовановића Ћуте, присуствовало је протестима који су протекли мирно.

Ћута је у марту најавио да он и његова организација „Одбранимо реке Старе планине” планирају да организују протест „Еколошки устанак” 10. априла. Протест је постао привлачан и учествовало је укупно око 60 еколошких организација. Одржан је испред Дома Народне скупштине, а присуствовало му је неколико хиљада демонстраната са захтевом да се обуставе сви пројекти штетни по животну средину, као и да се прописи усагласе са највишим еколошким стандардима. Организације које су учествовале у протестима објавиле су и документ са више захтева за власт. Председница Владе Ана Брнабић критиковала је демонстранте, иако је касније потврдила да је спремна да разговара о захтевима.

Хронологија

2021.

11. септембар Организација „Еколошки устанак” најавила је средином августа да ће 11. септембра организовати протесте у Београду. Подршку протестима дале су и неке опозиционе странке, као што су Странка слободе и правде, Демократска странка, Народна странка, Не давимо Београд, међу којима су глумци Светлана Бојковић, Сека Саблић, Петар Божовић и други академици и јавне личности. Небојша Зеленовић позвао је све да се придруже протестима без обзира на политичко опредељење.

Демонстранти су се око 14 часова окупили у Пионирском парку у Београду са захтевом да -{Rio Tinto}- напусти Србију. Протестима је присуствовало неколико хиљада људи. Ћута је током говора изнео њихове захтеве и нагласио да ће блокирати пут на Бранковом мосту, а ако се механизација појави ка Лозници, кренуће у блокаду путева широм Србије. Поред Ћуте, говорили су Бојковићева, академик Ненад Костић, професор Ратко Ристић, Горњенедељчанин Златко Кокановић, научница Драгана Ђорђевић. Убрзо потом, демонстранти су кренули ка Бранковом мосту где су два сата блокирали саобраћај.

Брнабићева је протесте коментарисала речима да је „екологија веома важна тема и да јој није јасно зашто се дешавају протести када Србија коначно има власт која брине о животној средини”. Потпредседница Владе Зорана Михајловић критиковала је демонстранте оценивши да су „протести искоришћени за промовисање појединаца који желе да направе политичку каријеру кроз екологију”. Вучић је демонстранте упоредио са антиваксерима. Демократска странка позвала је покрет „Еколошки устанак” да се огради од говорника који је навео да је Зоран Ђинђић „криминисао законе о приватизацији”. Дан касније Ћута је изјавио да сматра да је то апсолутно неприкладно.

6. новембар Следећи протест најављен је за 6. новембар, а одржан је испред зграде Радио-телевизије Србије. Дан пре протеста, нацртани план „Пројекта Јадар” су у јавност пустили узбуњивачи. Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) дозволило је РТС-у да рекламира поруку -{Rio Tinto}--а у вези са пројектом, иако је одлука наишла на противљење 30 организација које су захтевале да је укину јер је наводно прекршила Закон о оглашавању. Демонстранти су тражили од РТС-а да уклони рекламе за пројекат, а присуствовало је неколико активиста. Протест је остао миран.

19. новембар мини|Целостранични оглас Риа Тинта у Политици 8. октобра 2021., који позива на рударење литијума Испред зграде РТС-а одржан је још један протест 19. новембра, али је овај пут протесте планирала организација „Крени-промени”. Присуствовало је неколико стотина демонстраната, који су тражили од РТС-а да емитује спот против -{Rio Tinto}--а. РТС је јавно одбио да емитује снимак.

22—24. новембар Организација „Еколошки устанак” најавила је 21. новембра да ће организовати протесте у Макишу на дан када почне изградња београдског метроа. Ћута је позвао и остале вође опозиције да заједно протестују, што су они прихватили. На протестима су, поред опозиционих вођа, учествовали и активисти и организације. Демонстранти су на сат времена блокирали пут на градилиштима, иако није било инцидената и нису ометали раднике. Вучић је демонстранте назвао „згубиданима”.

Дан касније, „Скупштина слободне Србије” позвала је на одржавање протеста испред Дома Народне скупштине након што су усвојили Закон о експропријацији и Закон о референдуму и народној иницијативи. Протесту је присуствовало неколико стотина људи, а протекло је мирно. Они су тражили од Народне скупштине да укине оба закона. У протестима је учествовала и Бојана Новаковић.

Саво Манојловић, директор кампање организације „Крени-промени” саопштио је да су послали петицију са 68.000 потписника који су против закона о референдуму, а преко 200.000 потписника против -{Rio Tinto}--а. Истог дана одржани су протести испред Новог двора на којима је учествовало више хиљада демонстраната. Манојловић је био главни организатор протеста, иако су поред њега говоре одржали и глумица Јелена Ступљанин, адвокат Божо Прелевић, пољопривредник Драган Клеут. Демонстранти су тражили од Народне скупштине да укине закон о референдуму, а узвикивали су слогане против -{Rio Tinto}--а. Вучић је протесте прокоментарисао изјавом да закон нема везе са корпорацијом -{Rio Tinto}-.

27—29. новембар

Убрзо након што су протести завршени 24. новембра, организација „Еколошки устанак” и многи други позвали су на одржавање протеста 27. новембра на којем ће два сата блокирати главне путеве широм Србије. Организација „Крени-промени” саопштила је да ће блокирати мост Газела, као и мост у Новом Саду, док су друге организације и демонстранти блокирали путеве у другим већим градовима широм Србије. Организације су позвале полицију да стане на њихову страну, али је током протеста полиција блокирала демонстранте и била је присутна полицијска бруталност.

Саопштено је да је хиљаде демонстраната виђено широм Србије где су узвикивали пароле против владе и -{Rio Tinto}--а. Демонстранти су захтевали исте захтеве као и раније, а путеве су блокирали сат времена. Неколико демонстраната је ухапшено током протеста, а пријављено је да је маскирани мушкарац напао демонстранте. Највише пажње привукао је насилни инцидент у Шапцу, где су непознате особе булдозерима покушале да пробију групу демонстраната, али је један демонстрант успео да заустави булдожер. Демонстрант је убрзо приведен, али је два дана касније пуштен из притвора. Десили су се и бројни инциденти и привођења, где су наоружани хулигани и провладини активисти напали демонстранте, док је међу нападачима био и посланик Српске напредне странке.

„Скупштина слободне Србије” и главне опозиционе странке захтевале су да се демонстранти ослободе, а неки и да се приведу наоружани хулигани који су напали демонстранте. Током протеста, Српска напредна странка одржала је свечану скупштину, на којој су неки од присутних наводно били позитивни на ковид 19. Вучић је ширио дезинформације да је само 120 грађана блокирало мост Газела и тврдио да су демонстранти ишли на протесте да би напали, док је Брнабићева протесте упоредила са „невиђеним разарањем и фашизмом” и запретила грађанима кривичним пријавама. Протесте је критиковао и министар унутрашњих послова Александар Вулин, који је навео да „протести немају везе са заштитом животне средине” и позвао полицију да примени насиље. Милош Вучевић је тврдио да наоружане хулигане није послао СНС.

Дан касније, у Београду су одржана још два протеста. Они су остали мирни и присуствовало им је неколико хиљада Београђана, а тражили су ослобађање демонстранта који је зауставио булдозер. Заменик градоначелника Горан Весић критиковао је протесте рекавши да је „мањина малтретирала десетине хиљада људи током протеста”.