Термин Латини () био је током средњовијековног и раног нововијековног периода уобичајени назив за сљедбенике Латинске цркве, а у ширем контексту и за следбенике западног хришћанства у цјелини. У својим изворним значењима, полисемични термин Латини првобитно је током античког периода означавао становнике Лацијума, а потом и говорнике латинског језика, односно припаднике античке латинске (староимске) цивилизације у цјелини. Када се хришћанство почело ширити по западним (латинским) областима Римског царства, дошло је до превођења Светог Писма на латински језик, који је уједно постао и богослужбени језик на тим просторима. Тиме је дошло до настанка латинског хришћанства, чији су сљедбеници временом постали познати као Латини. Ширењем латинског хришћанства међу западним народима, назив се почео користити у све ширем контексту, те је тако временом обухватио све западне хришћане који су били сљедбеници Латинске цркве, укључујући не само романске, већ и разне германске, келтске, словенске и друге народе. Назив је добио на значају након Великог црквеног раскола (1054), а поготово након покретања Крсташких ратова и стварања крсташких држава, пошто су западни крсташи међу источним хришћанима били познати управо као Латини. Усљед лошег поступања западних крсташа према православним и другим источним хришћанима, појам Латини је временом добио и негативно значење, поготово након норманске похаре Солуна (1185) и велике крсташке похаре Цариграда (1204), након које је дошло до стварања Латинског царства. Након средњовијековног периода, термин се у истим значењима често користио и у раном новом вијеку, али је временом изашао из употребе у говорним језицима, тако да се данас употребља ријетко, као архаизам.
Током средњег и раног новог вијека, појам Латини је и у српској средини означавао сљедбенике Латинске цркве, а у ширем смислу и западњаке у цјелини. Према правопису савременог српског језика, називи за припаднике вјерских скупина пишу се малим словом, тако да се у случају вјерског означавања користи облик латини (са малим словом).Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 11 (1981), стр. 248-249.
Види још
Грчки исток и латински запад Латинско царство Латинократија Власи (Романи)
Референце
Литература
Категорија:Хришћанска терминологија Категорија:Велики раскол Категорија:Ономастика