мини|Територија Републике Српске покрива површину од 25.035 km², што је 2.503.500 ха. На овом подручју сусрећу се различити климатски типови. Северни део територије карактерише умереноконтинентална климатска зона. Већи део Републике Српске карактерише планинска и планинско-долинска варијанта климе. Јужни део Републике Српске карактерише једна варијанта јадранске климе. Разноврсност климатских карактеристика условљава и постојање различитих биоценоза које омогућавају да буде прилично велика број врста флоре и фауне. Ловна дивљач Републике Српске према расположивим подаци о ловним ресурсима говори о значајном биолошкој разноврсности животињског света на овом делу Босне и Херцеговине. Такође, у Републици Српској до данас су успешно преживеле и неке животињске врсте, које су истребљене у многим европским земљам, што је непроцењива вреднсот.Ђорђије Шипчић, Ловни туризам у Републици Српској Специјалистички рад, Ужице, 2014.
И поред тога остварени економски ефекти не одражавају њихов пуни потенцијал, јер се уочава несразмера у приходу од лова у односу на укупни одстрел, с обзиром на неадекватну евиденцију података.
Ловна дивљач у ловиштима и националним парковима у Републици Српској Географски положај и природне карактеристике Републике Српске, омогућавају живот разноврсне дивљачи на целом подручју земље. У ловиштима Републике Српске постоје повољни услови за узгој и коришћење великог броја разноврсних, економски највреднијих и заштићених врста дивљачи које су веома тражене у Босни и Херцеговини, ачи и на иностраном тржишту.
У североисточним, равничарским крајевима Републике Српске, Семберији и Посавини, од ловне дивљачи бораве срне и дивље свиње и ниске, длакаве и перната дивљач. У средишњи део Републике Српској бораве срне и дивље свиње и ниске, длакаве и перната дивљач. Док је подручје Романије и Херцеговине станиште медведа, тетреба, дивокозе, посебне врсте ниске пернате дивљачи која обитава на већим надморским висинама, јаребицу камењарку и љештарку.
+ Подаци о ловним ресурсима у националним парковима у Републици Српској Врста дивљачиКапацитет ловишта Пролећно стање Приплод План одстрелаОдстрел Приход у КМ Срна 1.240 909 222 50 4 16.766 Јеленска дивљач 6 8 2 0 0 0 Дивокоза 1.640 419 67 10 0 12.870 Дивља свиња 300 352 172 136 1 40.917 Зец 110 165 55 39 0 0 Тетреб 120 120 13 13 0 17.702 Вук 7 5 0 0 0 0 Лисица 30 37 7 0 5 0 Јазавац 10 122 0 0 0 Дивља мачка 10 9 0 0 0 0Златица) 8 7 0 0 0 0 Укупно 88.255 У Републици Српској постоји 91 ловиште. У зависности од начина оснивања ловишта, категоријама корисника, ловишта су сврстана у следеће категорије: 6 посебних ловишта којима газдују шумска газдинства и два национална парка; 13 ловишта којима газдују привредни субјекти; 62 ловишта којима газдују ловачка удружења. Како Законом није прописана минимална површина ловишта, као и површине појединачних ловишта, њихова величина се крече у распону од 1.688 ха до 91.731 ха.„Информације о стању и смернице за даљи развој у сектору лова” Министарство пољопеивреде Републике Српске 2008. година
Врсте ловне дивљачи Ловишта Републике Српске располажу седећим врстама дивљачи: Мрки медвед
Медвед, некада понос ових ловишта, преживео је сва зла времена и вратио се враћа тамо где му је место. Када је у питању управљање медведом, мора се истаћи неопходност студиознијег приступа овом проблему. Анализа стања популације медведа у пет ловишта у Републици Српској утврдиле су прилично шаролику ситуацију, која, по свему судећи, не одговара реалности у ловишту. Наиме, нека друштва у ловишту имају онолико медведа колико је капацитета, друга много мање. У појединим друштвима број медведа у ловишту је из године у годину исти.Urošević M., Drobnjak D., Matarugić D., Novaković B., Ilić V.: (2011.) Populacija medveda u nekim lovištima Republike Srpske. 6. Međunarodni simpozijum o lovstvu i održivom korišćenju biodiverziteta. Žagubica. Zbornik radova, pp. 124-128 Вук Вук као врста копненог сисара који је у прошлости насељавао цео европски континент, данас има ареал, који се свео на источну и југоисточну Европу. мини|Евроазијски вук
Вук има различити заштитни статус у Босни и Херцеговини. У Републици Српској је незаштићена, док у Федерацији Босне и Херцеговине има статус ловно заштићене врсте.
Покретање систематских истраживања ове грабежљиве врсте у Босни и Херцеговини један је од императива њене ловне привреде. Највећа густина популације вукова је у северним деловима Динарског масива. Прикупљени подаци показују да је врста распрострањена, углавном у брдско-планинском појасу. Највише у централним и источним деловима Босне и Херцеговине, а то су брда и планински ланци, веома шумовити, богати пашњацима, са добром трофичком основом ( релативно густе популације срндаћа и дивљих свиња). Истовремено, то је најнеразвијенији, ретко насељени део Босне и Херцеговине, у коме се становништво углавном бави сточарством (понегде и номадским сточарством).Gnjato R. (2010). Strategija razvoja turizma Republike Srpske za period od 2010 – 2020. godine. Univerzitet u Banjoj Luci.
У подручјима која обухватају шумовита пространства брдско-планинских подручја вук се у БиХ среће у: централним и источним деловима - 71,43%; јужно медитеранским деловима - 16,33% и западном делу - 7,65%), спорадично (4,59%) - у равничарским деловима Посавине (северна Босна и Херцеговина) и у планинском појасу у зонама изнад горње границе шума. Званични подаци, преузети из ентитетских завода за статистику, указују на значајан пад популације вукова у Босни и Херцеговини. Према овим подацима, могло би се закључити да би број вукова у Босни и Херцеговини могао бити око 300 јединки, те да се тренд опадања наставља. Дивља свиња мини|Мужјак дивље свиње Дивља свиња припада групи животиња које се релативно брзо прилагођавају новим станишта али и животу током узгоја у затвореним просторима, што значајно проширују њихове постојеће површине на простору Републике Српске.Umićević B., Ćeranić A.: (1996.) Modelno lovište za poluintenzivno gajenje divlje svinje (Sus scrofa L.) u brdsko – planinskom staništu. Savetovanje „Savremeni aspekti gajenja, zaštite i korišćenja divljači u funkciji razvoja brdsko – planinskog područja Jugoslavije. Požega. Zbornik radova, pp. 139-145 Поред тога, лако се навикава и прихвата екстра храну. Достизање максималног броја дивљих свиња је релативно лако тако да се у полуинтензивном узгоју дивљих свиња у брдским и планинским ловиштима Републике Српске може вршити и одстрел до 50%, а лов је могућ током целе године. Срндаћ мини|Срндаћ мини|Дивокоза Срнећа дивљач на у Републици Српској се на годишњем нивоу креће око, 31%. Миливоје Урошевић, Драгутин Матаругић, Дарко Дробњак, Зоран Ристић, БМ Урошевић. Ловачки фонд и његово коришћење у Републици Српској Агрознање, књ. 13, бр. 3. 2012, 491-499 Срне живе у одраслим храстовим шумама са подрастом и шибљем. Око 24% јединки борави у шумама граба са појединачним стаблима цера, а 19% проводи време у шуми одраслих храстова и граба без шибља и шибља. У младим културама храста, граба и црног ораха борави 15%, а 11% одраслиј јединики борави у багремовим шуме без жбуња. Према томе овакво понашање срна у Републици Српској се може очекивати у ловиштима где има таквих шума. Дивокоза Једна од препознатљивих карактеристика ловишта у Републици Српској је дивокоза. Дивокоза насељава станишта са веома израженим рељефом у шумском појасу на горњој граници шума и планинских пашњака, као и клисурама и речним кањонима у којима је очувана реликтна вегетација.Marinović Lj.: (1996.) Potencijalna staništa za uzgoj divokoza u brdsko – planinskim područjima Srbije. Savetovanje „Savremeni aspekti gajenja, zaštite i korišćenja divljači u funkciji razvoja brdsko – planinskih područja Jugoslavije“. Požega. Zbornik radova, pp. 179-184 Дивокоза се одликују вертикалним миграцијама, како дневним тако и сезонским. Минимална величина ловишта потенцијалног станишта површине 1.000 -1.500 ха располаже са 100-120 грла.Rapajić Ž.: (1996.) Divokoze na novim i obnovljenim staništima u Bosni i Hercegovini. Savetovanje „Savremeni aspekti gajenja, zaštite i korišćenja divljači u funkciji razvoja brdsko – planinskog područja Jugoslavije“. Požega. Zbornik radova, pp. 72-77 Јелен мини|Јелен Јелени (лат. Cervidae) су породица животиња из реда папкара (Artiodactyla). Породица обухвата 45 врста, између осталих и јелене, срне, ирвасе и лосове. Најупадљивија карактеристика ове породице су рогови који код различитих врста имају различит облик, а углавном их имају само мужијаци. Рогови ове породице битно се разликују од рогова породице шупљорожаца (Bovidae). Грађени су од коштане супстанце, и сваке године израсту нови, док су код шупљорожаца трајни и непрекидно расту цели живот. Лисица мини|Лисица Лисице су сисари мање или осредње величине и припадају неколиким родовима породице паса (лат. сanidae). Имају пљоснату лобању, усправне троугласте уши, зашиљену, благо окренуту њушку и дуги грмолики реп. Дванаест врста припада монофилетској групи „правих лисица“ рода вукова (лат. vulpes). Осталих 25 тренутних или изумрлих врста увек или понекад називају лисицама. Глобална дистрибуција лисица, заједно са њиховом широком репутацијом лукавости, доприноси њиховој истакнутости у популарној култури и фолклору у многим друштвима широм света. Јазавац мини|Јазавац Јазавац или европски јазавац () је врста животиње из рода јазавац (), који припада породици куна. Углавном живи у одајама испод земље које сам копа, а које су ходницима повезане са површином. Тежак је до 25 kg, а дужина му се креће од 90–110 cm. Јазавац је претежно ноћна животиња, тако да има слабо развијен вид, нешто боље равијен слух и одлично развијено чуло мириса. Обично живи у скупинама од по неколико јединки и на својој територији има више јазбина у којима борави. Спада у групу сваштоједа. Током зиме јазавац улази у једну врсту зимског сна, који повремено прекида ради узимања хране или воде. Дивља мачка мини|Дивља мачка То је снажна животиња округле главе са кратком њушком и кратким ушима. У снажној вилици истичу се оштри очњаци. Тело јој је покривено густом длаком сиво-смеђе боје са ретким, попречним тамним пругама. Краћи, дебео реп има тамне прстенове и врх је увек тамно обојен. На предњим ногама има пет прстију, а на задњим четири који су са доње стране увек тамни. На прстима има оштре канџе које може да увуче.
У приобаљу Дрине, у зворничком крају, најезди разних предатора придружиле су се и – дивље мачке! Поред паса луталица и лисица, подручје ове подрињске општине, посебно у атару села Тршић, постало је уточиште и овог предатора. Углавном бораве у речном појасу Дрине, где у потрази за храном најчешће нападају зечеве и фазане који су немоћни пред овим предатором. Неретко су на њиховом удару и млада грла срнеће дивљачи.
Куна (куна златица), (куна белица) мини|Куна Куна златица животиња која нарасте до 80 cm (од чега на реп отпада око 53 cm), а у висину до 20 cm. Достиже тежину од 1,5 кг. У горњем делу и на ногама је тамносмеђе боје. Светла је на стомаку. Испод врата и према предњим ногама је златножуте боје, по чему је и добила име. Поддлака је светлосмеђа, табани и врхови прстију су обрасли длаком. Живи у шупљинама дрвећа или у пукотинама стена. Тамо проводи дан. Ноћу креће у потрагу за храном. Храни се мишевима, пуховима, веверицама, птицама и њиховим јајима, младим зечићима. Одлично се пење на дрвеће, улази у рупе и врло лако добија храну. Једе и неке плодове шумског дрвећа и жбуња. Тетреб (велики тетреб) мини|Велики тетреб Тетреб (лат. Tetrao) је род шумских птица из породице кока (Phasianidae), који обухвата четири врсте. Латински назив рода је највероватније изведен из латинског назива тетреба рушевца (Tetrao tetrix).