Геостратешки и институционални статус Републике Српске омогуђава дефинисање праваца будућег просторног развоја Републике Српске, односно њеног интегралног еколошко-економско-социјалног развоја у реалном институционалном и регијском окружењу.
Положај 250п|десно|мини|Географски положај Републике Српске Република Српска се простире на површини од 24.666 км2 . На овој територији, према непотпуним подацима, живи 1.433.038 становника2 . На истој територији, према резултатима пописа 1991, живело је 1.623.842 становника, односно 11,75% више него 2013. Поредећи данашње стање популације два ентитета Босне и Херцеговине, Републике Српске и Федерације БиХ, а на основу непотпуних података 3 , може да се констатује да становништво РС чини 38% становника Босне и Херцеговине.
Република Српска има повољан положај, али је он отежан: политичком нестабилношћу на подручју западног Балкана, недовољном хармонизацијом односа у оквиру Босне и Херцеговине као функционално (не)делотворне функционалне целине, притисцима међународне заједнице.
Иако је распоред урбаних центара повољан на њега негативно утиче: Неповољне дистрибуције становништва. Лоша повезаност и територијалну кохезија - због специфичног лонгитудиналан облик територије Републике, прекинутог Дистриктом Брчко и отежан морфолошким препрекама у Средњем и Горњем Подрињу, и Источној Херцеговини. неокончано питање границе на Дрини између Босне и Херцеговине и Републике Србије, што се директно односи и на дефинисање територије Републике Српске.
Близина Европске уније (Република Хрватска) и актуелни споразум са Републиком СрбијомСпоразум о успостављању специјалних паралелних односа између Републике Српске и Републике Србије, 2006, дају одређену предност Републици Српској у погледу функционалног повезивања и сарадње на економском и културном плану.
Политички и административни статус мини|РС према Дејстонском споразуму|250x250п Политички и административни статус Републике Српске јасно је дефинисан Дејтонским споразумом и учвршћен до нивоа суштинске аутономије, што јој даје пун капацитет да решава своје развојне проблеме. Tериторија Републике Српске подељена је на 63 јединице локалне самоуправе, од којих шест има статус града (Приједор, Бања Лука, Добој, Бијељина, Источно Сарајево, Требиње), а 57 статус општине.
Највећу територију има град Бања Лука (1.225 км2) односно општина Фоча (1.114,6 км2), а најмању општина Језеро (29,21 км2 ).
Највећи број становника има град Бања Лука (199.191, попис 2013.) односно општина Зворник (63.686, попис 2013.), а најмањи општина Источни Дрвар (109, попис 2013.).
Највећи број насељених места има општина Вишеград (163), а најмањи Источни Дрвар и Источни Мостар (по три насељена места).Уредба о насељеним мјестима која чине подручје јединице локалне самоуправе; Службени Гласник Републике Српске борј 4/12. Проблеми Најзначајнији проблеми РС у политичком и административни статусу су: недовољна функционалност државе Босне и Херцеговине отежано решавање питања и отсуство координациј просторног развоја између Републике Српске и Федерације БиХ (посебно граничних подручја, у којима се налазе јединица локалне самоуправе РС)
Природни ресурси и предео 250px|мини|Територија Републике Српске је богата природним ресурсима, за развој сточарства 250px|мини|Воде и водно земљиште Република Србија највише се налази око токова већих река. Природни ресурси Територија Републике Српске је богата природним ресурсима, распоређени по поједини регијама на специфичан начин. Пољопривредно земљиште Пољопривредно земљиште у РС доминира у Посавини и на подручју Семберије, док се у осталим деловима недовољно користи (смањење количине и бонитета)
Шумско земљиште и шумски фонд Шумско земљиште и шумски фонд доминира у северозападном и источном делу Републике Српске. Оно је изложено вишегодишњим негативним утицајима јер се више сече број стабала него што се обнавља
Воде и водно земљиште Воде и водно земљиште налази се око токова већих река, а специфични видови вода (геотермалне, минералне) налазе се у северном делу Републике Српске.
Међутим временска и просторна неравномерност вода ствара посебан проблем због недостатка вода у оним деловима територије Републике Српске где је и када је најпотребнија.
Минералне сировине Минералне сировине су најчешче тачкасто распоређене на простору Републике Српске.
Њихова експлоатација је неодговарајућа, због, недовољна истраженост рудних ресурса, и недостатка инвеститора.
Предео Предео Републике Српске који је схваћен као укупна слика природних и грађених елемената за сада је у великој мјери очуван, али је у низу случајева недовољно култивисан и угрожен непланском градњом.
Посебан квалитет чине делови нетакнуте природе у пределима високих и средњих планина, које представљају посебно значајан ресурс за будућност Републике Српске.
Природна баштина у Републици Српској је изузетно значајна, и уз разноврсне природне ресурсе и висок степен биолошке разноврсности и геодиверзитета, захтева виши степен пажње ради очувања, уређења и одрживог коришћења.
Нарочито је значајна еколошка и биогеографска вредност појединих предела Републике Српске и потенцијал за ширење мреже националних паркова, паркова природе и специјалних природних резервата, а у оквиру Еколошке мреже „NATURA 2000“.
Тренутно на природну слики Републике Српске негативно утиче недовољна површина заштићених природних добара, као и неразвијеност информационе основе и инструмената за планирање и управљање пределима.
Животна средина
Будућност и снага Будућност РС и њену снагу, чини заштити животне средине која се реализује кроз:
Очување животна средина у неиндустријализованим областима, Обезбеђена заштита и регулација одређених подручја и деоница водотокова (реке Сава, Уна, Врбас, Босна и Дрина) од природних непогода. Опредељеност институција за заштиту животне средине, као и институционална подршка развоју система заштите животне средине и природе.
Позитиван помак учињен је изградњом две регијске депоније.
Слабости Слабости у заштити животне средине представљају:
Постојање еколошких „црних тачака и неколико деградираних простора због непланске експлоатације природних ресурса (експлоатација камена, шљунка, шуме, пољопривредног земљишта). Незадовољавајућа је комунална инфраструктура у бројним насељеним мјестима, нарочито приградским и сеоским, што доводи до загађења вода и ваздуха, посебно у деловима насељених места у којима постоји индустрија или одређени видови пољопривреде. Неадекватно решено уклањање и депоновање чврстог отпада, нарочито у делу селективног прикупљања и третмана. Недовољан надзор над спровођењем прописа из области заштите животне средине, Непостојање довољно ефикасног система финансирања заштите животне средине.
Становништво 250п|мини|Природни прираштај у Републици Српској Најзначајнији развојни проблем Републике Српске је у области демографије и хуманих капацитета као дела развојних ресурса, према веома добро изученим студијама указују на негативан природни прираштај, који прети драстичним умањењем броја становника Републике до 2030. године, као и убрзавање старења становништва и слабљење образовних капацитета у већем делу територије Републике.
У спроведеним студијама уочена је феминизација становништва, поготово у сеоским подручјима, али уз мањи удео активног женског становништва.
Највећи део становништва запослен је у пољопривреди (31,7% укупно запослених, са највише у бањалучкој регији).
Незапосленост као проблем на глобалном нивоу представља и најтежи социјални и економски проблем Републике Српске.
Социјални развој Категорија социјалног развоја дефинисана је референтним стратегијама (здравство, основно и средње образовање, социјално укључивање) а њена просторна димензија је систематски праћена кроз републички и локални информациони систем. Практична ситуација на терену јединица локалне самоуправе указује на озбиљни проблем диспропорције између обима школског простора у великом броју општина и ђака у њима, што је посљедица демографског пражњења дијелова територије Републике Српске. Квалитет услуга у здравству није на потребном нивоу, тј. неуједначен је између појединих територијалних јединица. Доступност јавних служби такође представља проблем у једном броју јединица локалне самоуправе. Специфични проблеми односе се на број културних и спортских објеката, као и студентских домова у универзитетским центрима Републике.
Становање Као основна функција просторног развоја Републике Српске становање данас углавном представља предмет приватне иницијативе, а велики број станова је у приватном власништву. Значајно је што је усвојено шест закона из области становања чиме се до одређеног нивоа дефинише републичка политика и регулише ова социјално значајна тема. Бесправна градња, веома присутна након ратних дешавања, регулисана је Законом о уређењу простора и грађењу, уз отворено питање њеног искорјењивања. Поред тога, значајно је постојање Фонда становања Републике Српске, као темељне финансијске институције за рјешавање проблема становања у Републици, имајући у виду тренутни дефицит од 70.000 станова. Овај дефицит није територијално равномјерно распоређен јер у једном дијелу постоји значајан дефицит, нарочито у већим градовима, а у неким постоји суфицит, и то, прије свега, у руралним подручјима Републике. Колективни центри за смјештај избјеглих и расељених лица постоје у свега седам општина, што не одговара реалним потребама. Посебан проблем чини недостатак политике (стратегије) социјалног становања, која се чини веома значајном за рјешавање низа проблема у Републици Српској, па и за демографски опоравак или регијску кохезију.
Културно-историјска баштина Значајну снагу чини очувана културно-историјска баштина, баштина која упућује на традицију појединих регија Републике Српске, као и разноврсност материјалне и нематеријалне баштине духовног карактера. Значајно је такође постојање развојних и стратешких планова у области заштите културно-историјске баштине, чему је велики допринос дао интегративни приступ разних професија и институција, као и одређени ниво едукације становника. Проблем представља недостатак координације међу службама и комисијама које се баве темом заштите. Недовољна је и валоризација градитељског насљеђа, као и обим градитељских акција на обнови заштићеног фонда.
Ово је у једном смислу посљедица недостатка стручног кадра, а у другом финансијских средстава за конкретне акције обнове и рестаурације. Законска регулатива у овој области захтијева хитну измјену и доношење аката ради уношења савремених принципа заштите материјалне и нематеријалне културне баштине. Међу осталим проблемима вриједи истаћи и проблем урбане обнове градова, обнове старих урбаних језгара, као и вриједних дијелова руралног насљеђа.
Просторна димензија економског развоја Просторна димензија економског развоја Републике Српске су задовољавајуће са становишта повољног геостратешког положаја (близине кључних тржишта, граница са ЕУ, Републиком Србијом, Републиком Црном Гором и Федерацијом БиХ).
Најзначајнији потенцијал економског развоја чине природни ресурси (пољопривредно земљиште, минералне сировине, шуме, воде) али и изграђени ресурси (инфраструктура и супраструктура).
Иако демографска структура (старосна, образовна, квалификациона) има великих слабости у неким деловима Републике Српске, постоји квалификована радна снага, традиција и искуство у неким делатностима, посебно у индустрији, наслеђени из ранијег индустријског периода.
Бројни наслеђени привредни капацитети, од којих већи део има статус браунфилда (слабо регистрованих према савременим принципима категоризације), такође чине могућу основу будућег територијалног развоја Републике Српске.
Проблем представља недовољно или неодговарајуће коришћење природних ресурса, што би обезбедило њихову одрживост и економски развој, као и виши степен добробити за Републику Српску и њене јединице локалне самоуправе.