Хакоми је метода психотерапије оријентисана на тело и искуство. Методу је развио 1970-их година Рон Куртц (1934–2011), који је у своју методу интегрисао методе психотерапије тела које су претходно развили Wilhelm Reich и Alexander Lowen.
Историја Експериментални психолог Рон Куртц развио је Хакоми метод касних 1970-их и раних 1980-их како би у овој методи интегрисао принципе западне и источне психологије. Овим обликом искуствене психотерапије он је желое да нагласи неколико кључних концепата и принципа источњачких филозофија, као што су емпатија, присуство и свесност.
Етимологија Реч „хакоми” значи „ко сте” или у облику питања „ко сте ви”? Пореклом је из језика Хопи или Моки индијанских народа из шошонског огранка јутоастека, данас настањених на подручју резервата Хопи у североисточној Аризони. Овај језик је из јуто-астечке језичке породице, и употребљен је да опише суштину хакоми методе: истраживање самоорганизације.
Концепт Хакоми метода нуди алтернативни приступ људима који траже ефикасан пут ка трансформацији и осећају целовитости. Конкретно, даје предност соматском искуству више од неких других врста психотерапије и посматра тело као људски ресурс за приступ свом основном материјалу. Овај ресурс би могао помоћи већем броју људи да имају користи од хакоми методе како би постигли побољшану самосвест и и тако довели до трансформативних промена.
Хакоми метода комбинује психотерапију и системску теорију са источњачком филозофијом и техникама усредсређеним на тело. Куртц у овој методи комбинује пет принципа хакомија: унутрашња свесност, јединство, ненасиље, самоорганизовање, јединство тела и ума. + Основни принципи хакомија Принципи КарактеристикеУнутрашња свесност Према Нианапоники, принципу свесности је „јасно, неометано посматрање онога што се заиста дешава у тренутку стицања искуства (спољашњег или унутрашњег)...без заузимања евалуационог става“.Nyanaponika: „Geistestraining durch Achtsamkeit“, Beyerlein & Schulte, 5. Auflage 2000, S. 26 За разлику од вежбе свесности у терапији понашања према Јону Кабат -Зину, Хакоми примењује стање свесности директно у терапијском раду и тиме продубљује тренутно искуство на различитим нивоима искуства - физичком, емоционалном и са свим чулима. Хакоми метода интегрише свесност директно у терапијски процес од свог стварања 1970 -их. Јединство Принцип јединства заснован је на међусобној повезаности свих ствари и заснован је на теорији сложених адаптивних система.Mitchell Waldrop: „Inseln im Chaos“. Rowohlt Reinbek. 1993 У пракси Хакоми методе то се одражава у фундаментално системском погледу, како у погледу унутрашњег света пацијента, тако и у терапијском односу. Ненасиље У принципу ненасиља, Куртц такође сматра суптилније облике као што су манипулација, сугестија, порив и сукоб насиљем.Рон Куртц је развио посебне технике за ненасилни рад са отпором и унутрашњим препрекама. Он претпоставља да ненасиље гради поверење и ствара сигурност, тако да је могућ дубљи приступ заштићеним унутрашњим подручјима. У исто време, ово такође чини рад терапеуту лакшим и мање напорним.Рон Куртц је развио посебне технике за ненасилни рад са отпором и унутрашњим препрекама. Он претпоставља да ненасиље гради поверење и ствара сигурност, тако да је могућ дубљи приступ заштићеним унутрашњим подручјима. У исто време, ово такође чини рад терапеуту лакшим и мање напорним. Самоорганизовање Принцип самоорганизације постулира да сваки живи систем има способност да се сам лечи. У Хакоми методи, терапеут покушава да прати ове процесе уместо да се оријентише према својим идејама и иде ка одређеним циљевима. Уместо тога, он покушава да створи повољне услове тако да помно посматрани унутрашњи свет самог клијента прецизира правац у којем жели да се креће, како би решио застарела ограничења и створио нова, проширујућа искуства. Јединства тела и ума Начело јединства тела и ума наглашава неодвојивост тела и ума. Изнад свега, нивои и формативна искуства која нису ментално свесна могу се учинити доступним кроз тело. Претпоставка да је људски организам неодвојива целина, којој сви ментални, духовни и физички процеси, играју важну улогу у свим методама фундаменталне телесне психотерапије, допуњени недавним неуробиолошким истраживањима Antonio R. Damasio,Antonio R. Damasio: Ich fühle, also bin ich. Die Entschlüsselung des Bewusstseins, München: List и из L. Cozolino.L. Cozolino: The Neuroscience of Psychotherapy. Building and Rebuilding the human brain. W. W. Norton, New York 2002.
Правни статус методе и неуронаучна истраживања Психотерапија тела која је научно потврђена од стране Европског удружења за психотерапију (ЕАП) као један у низ модалитета у овој грани психотерапије прихватила је и хакоми терапију као један од приступа или модалитета у оквиру психотерапије тела који је признао ЕАП.Body-Psychotherapy In Europe: EABP & the EAP
Тренутна неуронаучна истраживања потврдила су основу за многе темељне аспекте хакомија, укључујући ефикасност пажње, присуства пуне љубави, емпатичког усклађивања, лимбичке резонанције и поновног консолидовања памћења. Док терапеут ради са основном развојном траумом, он користи хакоми у склопу решавања „недостака искуства“, што је често дубок и трансформациони процес за клијента. Ово дубоко дирљиво искуство лечи развојну трауму тако што поново повезује неуронске путеве и консолидује имплицитна сећања на начине који могу подржати појединца да се отвори за нова и задовољавајућа искуства.
Хакоми се може комбиновати са широким спектром терапијских приступа, а ефикасан је за кратку и за дуготрајну терапију у широком спектру примена, укључујући рад са појединцима, паровима, групама и организацијама.
Иако су практичари традиционално користили хакоми терапију код људи чији су приходи изнад федералног прага сиромаштва, ова метода се све чешће коришћена и у непрофитним и другим организацијама како би се допрло до људи у популацији са недостатком услуга здравствених услуга.Shands, V., Ahmed, K., Toro, C., & Anderson, M. (2016). Hakomi and the underserved. Hakomi Forum Professional Journal, 55¬¬–66. https://hakomiinstitute.com/Forum/Issue28/2016_Hakomi_Forum_Shands.pdf
Референце
Литература
Halko Weiss, Greg Johanson, Lorena Monda (Hrsg.): Hakomi - Achtsamkeitszentrierte Körperpsychotherapie. Theorie und Praxis. Klett-Cotta, 2019 Michael E. Harrer, Halko Weiss Wirkfaktoren der Achtsamkeit. Schattauer, 2016 U. Anderssen-Reuster (Hrsg.): Achtsamkeit in Psychotherapie und Psychosomatik. Schattauer, 2007 . Kösel, 1993 Ron Kurtz, Hector Prestera: Botschaften des Körpers. Bodyreading: ein illustrierter Leitfaden. Kösel, 1979 . Synthesis, 1985 . Kösel, 1994 Gustl Marlock und Halko Weiss (Hrsg.): Handbuch der Körperpsychotherapie. Hogrefe-Verlag, 2006 D.J. Siegel: The Mindful Brain. W. W. Norton, 2007 . Vortrag 2006 in Bad Kissingen, Download von der Hakomi Homepage/Literatur (Weblinks) Halko Weiss, Michael E. Harrer, Thomas Dietz: Das Achtsamkeitsbuch. Klett-Cotta, 2010 Halko Weiss, Michael E. Harrer: Achtsamkeit in der Psychotherapie. Verändern durch 'Nicht-Verändern-Wollen' – ein Paradigmenwechsel?. In: Psychotherapeutenjournal 1/2010, S. 15–24
Th. Dietz: Selbst in Führung. 2008
Спољашње везе
Hakomi-Institut Deutschland achtsamkeitinderpsychotherapie.at
Категорија:Психотерапија