Каја Панчић Миленковић ( Рагодеш, код Пирота, 27. април 1958) српска је књижевница и новинарка.
Биографија Гимназију је завршила у Пироту а касније Филозофски факултет Универзитета у Нишу, одсек социологија. Од 1987. до 1999. године живела је и радила у Урошевцу, а од 1999. године живи у Пироту и ради као новинарка у недељнику “Слобода”.
Пише поезију и прозу. Објавила је неколико збирки поезије.
Чланица је Удружења новинара Србије и Удружења књижевника Србије.
Награде Добитница је награда: Косовски божур, Златни печат правитељствујушчег совјета сербског, Драгојло Дудић, Венедикт Цреповић и Стојан Степановић.
Године 2017. примила је награду „Микина чаша” коју Нишки културни центар додељује у знак сећања на идејног творца Књижевне колоније Сићево, писца Михајла Игњатовића.
Дела Први дан говора (1994) Божји цвет (1995) Мера (1996) Час новије историје (2016) Бескућник у излогу (2017) У два корака (2021) Лица љубави (2021)
Галерија
Референце
Литература
Каја Панчић Миленковић, Бескућник у излогу, Пирот, 2017.
Категорија:Рођени 1958. Категорија:Српски песници Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски новинари Категорија:Књижевници из Пирота Категорија:Чланови Удружења новинара Србије Категорија:Чланови Удружења књижевника Србије Категорија:Чланови Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша