Апостолски симбол вере (лат.: -{Symbolum Apostolorum}- или -{Symbolum Apostolicum}-), или Апостолско исповедање вере, односно Апостолски кредо је симбол (сажетак) хришћанске вере, претежно коришћен на Западу.
Највероватније потиче из Галије у 5. веку, где се развио из Староримског симбола, старог латинског креда из 4.века. У литургијску употребу латинског обреда је ушао у 8. веку и временом се проширио у многе гране западног Хришћанства, прво Римокатоличку цркву, а након периода протестантске реформације у лутеранске, англиканске, презвитеријанске, конгрегационе и методистичке цркве, као и Цркву моравске браће.
Краћи је од Никејско-Цариградског символа вере, који је усвојен 381. на Другом васељенском сабору у Цариграду, али такође утврђује веру у свето Тројство. Не осврће се на неке христолошке дилеме које су дефинисане Никејско-цариградским кредом – не описује божанствену природу ни Христа ни Светога духа. Због овога, у средњовековној цркви је сматран старијим од Никејског (Никејско-цариградског) символа вере. Име Апостолски кредо се први пут јавља у једном писму са Миланског синода 390. године Папи, у ком се изражава веровање да је сваки од дванаесторице апостола допринео делу овог Симбола вере.
Изворни текст
Извор на латинскомПревод на српски 1. Верујем у једнога Бога Оца свемогућега, Творца неба и земље,
2. и у Исуса Христа, Сина Његовог јединорођеног, Господа нашег,3. који је зачет по Духу Светоме, родио се од Марије Девице,
4. страдао под Понцијем Пилатом, био распет, умро и био погребен,5. сашао у Ад*, у трећи дан васкрсао из мртвих,
6. узнео се на небеса, седи са десна Богу Оцу свемогућему,7. који ће опет доћи да суди живе и мртве.
8. Верујем у Духа Светога,9. свету Цркву католичку**, заједништво светих,
10. опрост греха,11. васкрсење тела,
12. и живот вечни. Амин.
-{*}- у неким преводима 'сишао над пределе смрти'
-{**}- протестантске цркве најчешће придев 'католичку' преводе као 'саборну' или 'свеопшту'
Употреба у Западном хришћанству Апостолски кредо се користи у директном и интерогативном облику у многим западнохришћанским црквама, посебно у ритуалима везаним за крштење и евхаристију.
У Римокатоличкој цркви је постао алтернативни кредо од издања Римског мисала из 2002. године у којем се препоручује: „Уместо Никејско-Цариградског креда, посебно током поста и у Ускрсно доба, крсни Симбол Римске цркве, познат као Апостолски кредо, се може користити.“ Претходно је Римски мисал прописивао само Никејско-Цариградски кредо као део Свете мисе, осим у Дечјим мисама.
Референце
Литература
Категорија:Хришћанство