Хотел „Париз” се налазио на Теразијама, у Београду. Саграђен је 1868. године уз данашњи хотел Касину где је сада налази Теразијски пролаз ка Безистану. Хотел је имао 35 соба с парним грејањем, ресторан, кафану, биоскопску салу, салоне и башту. Срушен је 1948. године.

Историја Хотел „Париз” се налазио на Теразијама 27, и некадашњој Улици Краља Милана 33. Власник је у време градње био Анђелко Алексић-Ћоса, који је на месту где је саграђен хотел држао Ћосину механу.

Други газда је од 1880. године, био инжењер Ђура Љочић који је десетак година раније као студент боравио у Цириху заједно са Николом Пашићем, Светозаром Марковићем, Владаном Ђорђевићем, Симом Лозанићем и другим значајним личностима. По повратку са студија, придружује се Светозару Марковићу и 1871. године оснива лист Раденик, чији је Љочић био уредник и финансијер.

Маја 1899. године хотел прелази у руке Светозара Боторића и другова, а од 1912. Боторић је уписан као власник. Светозар Боторић је био први српски филмски продуцент и у сарадњи са Чича Илијом Станојевићем је направио првенце српске кинематографије. Као пасионирани филмаџија , међу првима у Београду у хотелу париз отворио је стални биоскоп. После смрти у аустроугарском логору 1916. године, наслеђује га његова удовица Славица Боторић, а јануара 1924. Управа фондова га као своје непокретно добро оглашава на продају. Тридесетих година, све до рата власник је Коста Новаковић, који је у дворишту хотела дозидао још једну биоскопску салу.

Хотел „Париз” је срушен после преуређивања Теразија 1948. године, када је сазидана нова зграда на истом месту.

Занимљивости Хотел „Париз” је био елитни београдски хотел, у коме су углавном одседала господа и многа позната имена. Имао тридесетак лепо намештених соба и неколико елегантних салона и био је категорисан као прворазредан. Популарност је ипак стекао пре свега захваљујући изванредном ресторану и кафани. Располагао је и са биоскопском салом и баштом. Београдска буржоазија се ту окупљала и картала се за столовима пресвученим зеленом чохом. Увече се свирала војна музика, а у биоскопској сали точило се пиво.

Чувени руски генарал Черњајев је боравио 1876. а сликар Влахо Буковац био је гост два месеца 1882. године. Приликом боравка у Београду 1929. године, гошћа на вечерњим пројекцијама филма Проклети џез у сали „Париза” била је и славна плесачица Жозефина Бејкер.

Густав Раш бележи да је хотел „Париз” могао одговарати сваком већем средњоевропском граду, а Ђузепе Барбанти-Бродано, да је „може бити најлепши у Београду”.

Првих дана XX века, хотел је реновиран и у собе је уведен телефон. Ипак није могао да задовољи укус неких богатих и пробирљивих гостију. Тако, персијски шах септембра 1900. године у повратку из званичне посете неким европским земљама, није прихватио „Париз” за резиденцију, јер му се није допао, па је одлучио да преноћи у свом спаваћем вагону на железничкој станици.

Просторије хотела „Париз” биле су седиште Радикалне странке, а ту су се одржавале и радикалне забаве.

Референце

Спољашње везе http://www.srbinside.rs/?p=2391

Категорија:Хотели у Београду Категорија:Грађевине на Старом граду (Београд)