Opisthocomidae су породица птица и једини члан истоименог реда Opisthocomiformes. Једини живи представник породице је врста хоацин (Opisthocomus hoazin), која насељава Амазон и делту реке Ориноко у Јужној Америци. Откривено је неколико фосилних врста, укључујући једну из Африке и једну из Европе.

Таксономија Породицу Opisthocomidae формално је описао енглески орнитолог, ихтиолог, малаколог и ентомолог Вилијам Свенсон 1837. године у On the Natural History and Relationships of the Family of Cuculidae or Cuckoos, with a view to determine the series of their variation.

Opisthocomidae потиче од старогрчког језика позади и kómē коса, што заједно значи дуга коса позади, а односи се на кресту на глави.

Врсту хоацин (Opisthocomus hoazin) је првобитно описао немачки зоолог Статиус Милер 1776. Било је много расправа о хоациновим односима са другим птицама. Због своје особености добио је сопствену породицу, Opisthocomidae, и свој подред, Opisthocomi.

Временом, ова врста је повезана са таксонима као што су Tinamiformes, Galliformes, Rallidae, Otidiformes, Cariamiformes, Pterocliformes, Columbidae, Musophagidae и другим Cuculiformes и Coliiformes.

Студија секвенцирања целокупног генома објављена 2012. године ставља род Opisthocomus као сестрински таксон кладе састављене од Gruiformes и Charadriiformes.

Генетска истраживања из 2015. године указала су на то да је хоацин (Opisthocomus hoazin) последњи преостали представник птичје лозе која се одвојила и кренула сопственим еволутивним путем пре 64 милиона година, убрзо након догађаја изумирања у којем су нестали нептичји диносауруси. Друга генетска студија из 2024. године, међутим, сугерисала је порекло из периода касне креде (пре око 70 милиона година), али је утврдила да је то рано одвајање заједничко за већину данашњих редова птица, због чега ова врста није ништа „базалнија” од њих.

Друга генетска студија из 2024. године, међутим, сугерисала је порекло из периода касне креде, пре око 70 милиона година, али је утврдила да је то рано одвајање заједничко за већину данашњих редова птица, због чега ова врста није ништа „базалнија” од њих. Та иста геномска студија из 2024. године уместо тога поставља је као сестринску групу са кладом Phaethoquornithes. Утврђено је да је комбинована група сестринска са кладом Mirandornithes. Врсте Ред Хоацини (-{Opisthocomiformes}-) Породица Хоацини (-{Opisthocomidae}-) Род †Foro Olson 1992 – средњи еоцен, Америка Врста †Foro panarium Olson 1992 Род †Hoatzi Thomas 1996 – еоцен, Аргентина Врста †Hoatzi panarium Thomas 1996 Род †Onychopteryx Cracraft 1971 – рани еоцен Врста †Onychopteryx simpsoni Cracraft 1971 Род †Protoazin Mayr & De Pietri 2014 – касни еоцен, Француска Врста †Protoazin parisiensis Mayr & De Pietri 2014 Род †Namibiavis Mourer-Chauviré 2003 – средњи миоцен, Намибија Врста †Namibiavis senutae Mourer-Chauviré 2003 Род †Hoazinavis Alvarenga, Mayr & Mourer-Chauviré 2011 – касни олигоцен и рани миоцен, Бразил Врста †Hoazinavis lacustris Alvarenga, Mayr & Mourer-Chauviré 2011 Род †Hoazinoides Miller 1953 – средњи миоцен, Колумбија Врста †Hoazinoides magdalenae Miller 1953 Род Хоацин (Opisthocomus) Illiger 1811 Врста Хоацин (Opisthocomus hoazin) (Müller 1776) Illiger 1811

Филогенија Филогенетско стабло приказано испод је засновано на раду Хјуза и Бејкера () 1999 и Мајра и Де Пјетрија () 2014. У прошлости породица хоацина је сврставана у ред Galliformes, а касније у ред Cuculiformes. Данас је сврстана у засебан ред -{Opisthocomiformes}-.

Опис Хоацин је величине фазана, укупне дужине до 65 цм, са дугим вратом и малом главом. Има неперјано, плаво лице са кестењастим очима, а на врху главе му је шиљатиа, риђкаста креста. Дугачак, чађаво-смеђи реп има бронзано-зелени врх са широком, беличастом или жућкастом траком на крају. Горњи делови су тамни, чађаво-смеђе-жућкасти са ивицама на покривачу крила и пругасто-жућкастим на леђима и потиљку. Доњи делови су жућкасти, док су доњеи покривачи репа које окружује клоаку, примарна пера, покривачи доњих крила и бокови богато риђкасто-кестенасти, али то је углавном видљиво када хоацин отвори крила.

Гнежђење Хоацини се размножавају сезонски, током кишне сезоне, чији се тачан период разликује у зависности од дела ареала који насељавају. Друштвене су птице и гнезде се у малим колонијама, полажући два или три јајета у гнездо од грана, смештено на дрвету изнад воде у шумама које се сезонски плаве. Младунци се хране храном коју родитељи повраћају, а која је претходно прошла процес ферментације.

Исхрана Хоацини су фоливори, храни се лишћем, а у мањој мери и плодовима и цветовима биљака које расту у његовом станишту, које чине мочваре и речни предели. У потрази за храном, он се пење по гранама и креће се међу њима. Како би одржао равнотежу на гранама, хоацин се ослања на чврсто, кожасто испупчење смештено на доњем делу вољке. Некада се сматрало да се ова врста храни искључиво лишћем Araceae и Avicennia, али је данас познато да конзумира лишће више од 50 биљних врста. Једно истраживање спроведено у Венецуели показало је да се исхрана хоацина састоји од 82% лишћа, 10% цветова и 8% плодова. Било какво храњење инсектима или другом храном животињског порекла искључиво је опортунистичког или случајног карактера.

Оглашавање То је бучна птица која испушта разне храпаве звуке, укључујући стењање, крекетање, шиштање и гуктање. Ови звуци су често праћени покретима тела, попут ширења крила.

Статус Међународна унија за заштиту природе (IUCN) дефинише хоацина као најмање угрожени таксон.

Фосилни записи Када је реч о другим материјалним доказима, неспоран фосилни налаз блиског сродника хоацина представља примерак са универзитета University of California Museum of Paleontology UCMP 42823 - задњи део лобање. Потиче из миоцена и пронађен је у долини горњег тока реке Магдалене у Колумбији, у оквиру познате фауне Ла Вента.

Најстарији запис о реду Opisthocomiformes је врста Protoazin parisiensis, из периода касног еоцена, пре око 34 милиона година пронађена у Роменвилу у Француској. Холотип и једини познати примерак је NMB PG.70, који се састоји од делова коракоидне кости, лопатице и чланка прста стопала. Према филогенетској анализи коју су спровели аутори, род Namibiavis је, иако млађи, базалнији од рода Protoazin. Чини се да су припадници реда Opisthocomiformes у прошлости били много распрострањенији, те да је њихова данашња распрострањеност у Јужној Америци само реликт. До раног или средњег миоцена вероватно су већ изумрли у Европи, јер су геолошке формације из тог периода, које представљају речна или језерска палеоокружења, у каквима данас успева хоацин, дале десетине примерака птица, али ниједан примерак реда Opisthocomiformes. Могуће објашњење за изумирање рода Protoazin у Европи, између касног еоцена и раног миоцена и рода Namibiavis у подсахарској Африци, након средњег миоцена јесте појава грабљивих сисара који живе на дрвећу. Предација од стране ових животиња могла је имати погубан утицај на локалне представнике реда Opisthocomiformes уколико су они, попут данашњих хоацина, били лоши летачи и имали подједнако рањиве стратегије гнежђења. Felidae и Viverridae први пут су стигле у Европу из Азије након повлачења Тургајског мора, што је означило границу између еоцена и олигоцена. Ниједан од ових грабљиваца, а заправо ниједан плацентални грабљивац уопште, није био присутан у Јужној Америци пре Великог америчког биотичког промета,пре 3 милиона година, управо би ово одсуство могло објаснити опстанак хоацина на том подручју.

Референце

Спољашње везе

Opisthocomidae eBird Opisthocomidae Birds of the World Opisthocomus The Internet Bird Collection + The Macaulay Library Opisthocomidae Avibase Opisthocomidae The IUCN Red list Opisthocomidae The BirdLife DataZone Opisthocomidae All about birds Opisthocomidae Oiseaux Opisthocomidae Flickr Opisthocomidae Xeno-canto

Категорија:Породице птица Категорија:Хоацини Категорија:Таксони које је описао Вилијам Свенсон