Такшоњ (, , ), (931—973.), је био предзадњи пагански мађарски владар и наследник у династији Арпадоваца, син Золта и пети по реду Велики везир Мађарске у периоду од 955. до око 973.Chronicon Pictum (Осликани летопис) написан крајем 14. века;
Историја Први писани подаци потичу из мађарске хронике Gesta HungarorumЛетопис Мађара, превео Иван Турочки;коју је написао Анонимус негде око 1200. године. Такшоњ је са војском кренуо у Павију да помогне италијанским краљевима Хугу и Лотару у борби против Византије у Апулији. Истовремено је требало да прими данак који су они плаћали мађарским кнезовима.
После пораза мађарске војске и бици на Лешком пољу 955, Мађари су изабрали Такшоња за великог кнеза. Прво је под неповољним условима склопио мир са победником Отоном I, тадашњим краљем Немачке.
Склопио је мир и са чешким владарима, владарима Кијевске Русије, Печенезима и Бугарима. Истовремено се оженио печењешком принцезом и тиме својом мудром политиком обезбедио мирнији и стабилнији живот својим поданицима. Ово је довело до веће сарадње са западним светом и тада су код Мађара почеле да стижу прве хришћанске мисионарске делегације. Такшоњ је успео да ослаби родовска-племенска уређења која су владала у тадашњој Мађарској и да се наметне племенским кнезовима као апсолутни владар. мини|десно|200п|Такшоњ, литографија из 1828. мини|десно|200п|Такшоњ у Илустрованој хроници. Успостављањем оваквог мира, довело је до већег поверења околног становништва у Мађаре и полако су почела насељавања немађарског становништва у гранична подручја. Такшоњ је за своје владарско седиште одабрао место на источној обали Дунава где се сада налази Пешта.
Иако је долазак хришћанских мисионара учврстио Такшоњеву власт, ипак није се тотално препустио духовним владарима. Бискупе, то јест папине опуномоћенике, је држао под својом контролом. У преговорима са папом Јованом XII склопио је споразум да у Мађарској црква добије сопствено црквено уређење, па је 952. године папа посветио бискупа за Мађарску.Liudprand of Cremona: King Otto (ch. 6.), p. 224.
Такшоњ је уложио велики труд да Мађари не постану вазали и да имају потпуну контролу над својом судбином. с друге стране немачки цар Отон I Велики је хтео да наметне свој утицај, а као оруђе покушао је да користи покрштавање Мађара. Тек појавом Светог Стефан напори Такшоња су се исплатили и Мађарска је ушла у западни свет као јака и независна хришћанска држава.
Род Такшоњев брак са женом „из земље Кумана“Anonymus, Notary of King Béla: The Deeds of the Hungarians (ch. 57), p. 127. договорио је његов отац, према Gesta Hungarorumу. Иако је ово помињање Кумана анахроно, савремени историчари тврде да је Геста изгледа сачувала сећање на туркијско, хазарско, печенешко или поволшкобугарско, порекло Такшоњеве жене. Историчар Ђерђ Ђерфи претпоставља да је печенешки поглавица, Тонузоба, који је добио имања од Такшоља близу реке Тисе, био у сродству са Такшоњевом женом. Имена двојице Такшоњевих синова (Гезе и Михаља) су сачувана. Следеће породично стабло представља Такшоњево порекло и његове потомке.
*Да ли је Менуморут стварна или измишљена особа, предмет је расправе међу савременим научницима.**Хазар, печенез, волшки бугарин и***Кристо пише да је можда била чланица династије Рјурикович из Кијевске Русије.
Пролог Захваљујући Такшоњу, хришћанство је пустило корене у Мађарској и европски утицај и културне везе су ојачале. Такшоњев наследник је био његов син Геза, отац будућег краља Стефана I. На 20-{km}- од Будимпеште је место Такшоњ (место), названо по овом мађарском владару.
Енциклопедија Хунгарика Emese saga : Hungarian prehistory from the beginnings to King St. Stephen (1038)
Референце
Литература
. Wissenschaftliche Buchgesellschaft, Darmstadt. . edition suhrkamp, Frankfurt am Main. . Corvina, Budapest. . Goldmann. . Hg. und Übersetzung von Bálint Balla. Reinhold Krämer, Hamburg.
Категорија:Рођени 931. Категорија:Умрли 973. Категорија:Арпадовци Категорија:Историја Мађарске у средњем веку Категорија:Мађарски владари Категорија:Владари у Европи у X веку