мини|<center>Зох-Верхеђ на карти Мађарске и Барање. Зок–Вархеђ (мађ. Zók Várhegy) је праисторијски археолошки локалитет у селу Зок 16 километара југозападно од Печуја, у мађарској Барањи. Налазиште лежи на 168 m високом трапезоидном платоу који се простире у правцу север–југ. Скоро све стране брега падају стрмо ка долини печујског канала, а једини прилаз налази се са југозападне стране са које се, једним блажим успоном, излази на плато.

Истраживања локалитета Прва систематска истраживања локалитета реализована су 1920. године. Уз подршку Министарства просвете Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Народни музеј у Београду је, у периоду од августа до новембра 1920. године, реализовао археолошка ископавања локалитета Зок–Вархеђ под руководством Душана Карапанџића. Систематска ископавања вршена су на освојеним територијама, односно у мађарском делу Барање, која је под контролом српске војске била непуне четири године. У лето 1920. године, српска жупанијска власт у Печују обавестила је Уметничко одељење Министарства просвете, а оно Народни музеј у Београду, да постоји локалитет који је „пребогат материјалом из каменог и бронзаног доба”, па стога предлаже да се што пре организују стручна ископавања и да се грађа пошаље у Београд пре него што дође до повлачења, тј. евакуације Војске Краљевине Србије и администрације из ових области после Тријанонског споразума.Молба В. Петковића, чувара Народног музеја, великом жупану Барањске жупаније, да изађе у сусрет Д. Карапанџићу приликом организације ископавања у селу Зоку. Архива Народног музеја у Београду бр. 270, Кбр. 18. (4. август 1920)Молба Д. Карапанџића, помоћника чувара Народног музеја, Уметничком одељењу Министарства просвете, за обавештење о времену евакуације барањских територија. Архива Народног музеја у Београду бр. 262, Кбр. 18. (30. јул 1920)

За непуна три месеца, истражена је површина од 980 m² где је пронађено преко 3000 значајних археолошких налаза од керамике, кости и камена, који својим стилским карактеристикама указују да је реч о свету баденске и вучедолске културе (крај IV и почетак III миленијума пре н. е.). Најзаступљенији тип посуда откривених током Карапанџићевих ископавања локалитета Зок–Вархеђ представљају шоље, пехари, минијатурне чиније и чиније са крстоликим стопама. Такође, поред керамичких посуда пронађено је на стотине керамичких тегова, глачаних секира и коштаних алатки.Страница сајта Народног музеја у Београду У извештају са локалитета Зок-Вархеђ прецизно је приказао стратиграфију, са издвојеним хоризонтом становања и описом непокретних објеката (зграде и јаме) констатованих на терену.Mitrović, D. J., Vitezović, S. (2017): Zók revisited: Excavations of D. Karapandžić at Zók in 1920. A Janus Pannonius Múzeum Évkönyve 54: 179–190. Pécs

Налази Откривена су два слоја у којима су била насеља.Карапанџић Д.Ђ. (1923): Вар-хеђ - два податка за преисторију Барање. Старинар, трећа серија, књига друга: 157-180

Млађе насеље Млађе насеље чинило је девет кућа распоређених у два реда. Зидови су 30-70 cm дебели, а подови у кућама били су од неколико слојева иловаче и набијене земље. Површински слој премазиван је блатом и запецан ложењем ватре или просипањем жара да би био чврст. У кућама су нађене озидане пећи, у две од њих по две једна до друге. У неким кућама нађено је посуђе и жрвњеви, а у неким их није било, па Карапанџић претпоставља да нису биле за становање. Једна од кућа била је спаљена. Масивни комади црвеног црепа, остаци греда, прућа и трске говоре о начину покривања кућа.

Старије насеље Дубље, старије насеље било је гушће, а куће су кружног облика, и укопане. Мањи број је у облику примитивних колиба, а више је оних са два, три или више одељења. У станове се силазило степеницама, а распоред соба је био у неправилним линијама. У овом слоју нађене су и јаме неједнаке величине и дубина (150-240 cm) које су се шириле ка дну и које су служиле као ђубришта. У једној јами била је и људска лобања и делови нагорелих кости па је вероватно у питању гроб.

Референце

Категорија:Археологија