Василије Васа Поповић (Бершићи, 1777 – Београд, 1832) био је кнез Пожешке нахије и један од најближих и најоданијих сарадника кнеза Милоша Обреновића.

Биографија Рођен је 1777. године у Бершићима, у тадашњој Рудничкој нахији. Био је брат од ујака кнегиње Љубице, која се према њему односила као према рођеном брату.

Васа Поповић је био присутан у Такову током подизања Другог српског устанка, у ком је учествовао као писар Јована Обреновића. Био је један од ретких писмених људи у то доба. Уживао је велико поверење кнеза Милоша и био је један од његових најближих сарадника. Кнез Милош је 1819. године поставио Васу Поповића за главног кнеза у Пожешкој нахији, а Поповић је на овом положају остао све до своје смрти 1832. године. Као кнез вршио је управну и судску власт, старао се о прикупљању пореза и одржавању реда и безбедности у Пожешкој нахији. Како је његова нахија била погранична, кнез Васа Поповић је организовао и помоћ за српске породице које су избегле из области под директном османском влашћу. Такође, имао је и мрежу доушника који су му јављали какве прилике владају у Османском царству, а пре свега у областима суседним Пожешкој нахији. Међу доушницима су се налазили и Турци. Обавештења која су његове уходе прикупиле Васа Поповић је потом достављао кнезу Милошу, о чему сведочи сачувана преписка.

На основу појединих хроничара, Васа Поповић је „припадао странци туркофила”, „која је саветовала кнезу Милошу да се мудро нагађа с Турцима а мање да слуша упутства из Русије”.

Кнез Васа је посебно бринуо о црквама и школама. Осим што је утицао на то да се 1823. сагради црква у Чачку, у том месту је отворио и школу коју је 1826. посетио књижевник Јоаким Вујић. У Чачку је уређивао улице, ћуприје, јавне установе. Године 1824. успоставио је заједнички суд за Пожешку и Рудничку нахију. За себе је саградио конак налик на оном од кнеза Милоша у Пожаревцу, мада мањих димензија. Године 1830. отпочео је и изградњу конака у Карановцу (данашњем Краљеву), у који је планирао да се пресели са породицом.

Сарадња са Вуком Караџићем Поред сарадње са кнезом Милошем, био је сарадник и велики пријатељ Вука Караџића. Кнез Васа Поповић је у Крагујевац довео старца Милију Колашинца од којег је Вук записао неколико песама, укључујући и ону о Страхињићу Бану. Такође, помогао је Вуку док је боравио у Црнући где је скупљао и записивао песме, загонетке и обичаје рудничко-таковског краја – послао му је списак села свих нахија, а вредно је прикупљао и претлату на његова дела. Вук је то касније записао: „Покојни Васа Поповић, послао ми је неколико пута око сто написаних табака јуначких песама, које су, као што се види, писала четири писара”. Рекао је и да је Васа био човек из власти који је највише подржавао његово скупљање народних песама и умотворина. Такође, Вук је истакао да је кнез Васа био самоук и да је „научио писати вежбајући писање по оним великим белим печуркама што расту на буквама”. Године 1829. заједно су били чланови тзв. „Законодателне комисије”.

Смрт Након смрти Васе Поповића, кнегиња Љубица део његове новчане заоставштине (4000 дуката) преусмерила је ка грађењу цркве у Брезни, поред које је он сахрањен.

Радош Љушић, истакнути историчар и универзитетски професор, о Васи Поповићу је у више наврата писао. У једној књизи га је описао: „Васа Поповић је био брат од ујака кнегиње Љубице и самоуки писар. У оно време била је то лепа препорука за напредовање у служби. Био је писар код војних старешина током Првог устанка, а после Другог устанка – локални старешина и дугогодишњи управник Пожешке нахије. Поповић је био један од најпризнатијих старешина, марљив, вредан и поуздан. За све време своје службе уживао је благонаклоност кнеза Милоша и био је његов тајни саветник, те је боравио, осим у Чачку, седишту своје нахије, и у Крагујевцу, престоници Србије. До краја живота остао је у срдачним и пријатељским односима са кнегињом Љубицом... Кад је умро у Београду (1832), кнез Милош га је оплакао као једног од својих најбољих пријатеља и другова.”

Данас, у архиви САНУ чува се око 280 писама кнеза Васе, док је у Вуковој преписци регистровано 60 његових писама.

Галерија Надгробна плоча кнеза Васе Поповића

Референце

Категорија:Горњомилановчани Категорија:Рођени 1777. Категорија:Умрли 1832.