Милош Бабић (Нови Сегедин, 1904 — 1968) био је сликар и графички дизајнер, запослен у фирми „Футур”, познат по радовима за филмске куће и рекламне агенције, чији су се дела налазили на калканима многих београдских зграда. Један је од српских ликовних стваралаца чији опус није био довољно познат јавности када је настајао, у време између два светска рата

Иако је себе сматрао сликаром, он се бавио и графичким дизајном. Без обзира што је Милош Бабић сматрао бављење графичким дизајном нужношћу која му обезбеђивала егзистенцију...његова дизајнерска дела сврставају га (према ликовној критици)... међу пажње вредне представнике међуратног београдског графичког дизајна.

Милошева сликарска дела данас су постала део колекција Градског музеја у Суботици и Народног музеја у Београду, а остварења графичког дизајна Музеја примењене уметности у Београду.

Живот и каријера Рођен је 1904. године у Новом Сегедину, тада граду у Аустроугарској монархији.У родном граду се од 1918. до 1921. године школовао у Школи за примењену уметност, Одсек унутрашње архитектуре.

Када се са породица Бабић 1921. године преселила у Суботицу, Милош је почео да ради на ситним фирмописачким пословима. У Београд се преселио 1923. године, и у њему остао до своје смрти 1968. године, не прекидајући везе са Суботицом. (у коју се враћао да излаже и ради у атељеу који је имао код своје тетке). У Београд је Милош отишао као и многи уметници са простора Балканског полуострва, јер се он као престоница новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, динамично развија и модернизовао, и тиме привлачећи ствараоце из свих југословенских крајева.Суботић, Ирина. „Десет слика Милоша Бабића.“ Зборник за ликовне уметности Матице српске (Subotić, Irina. “Dix tableaux de Miloš Babić.” Matica srpska journal for fine arts) 16 (1980): 388Kovačev Ninkov, Olga. „Oblak u pantalonama.“ Rukovet 5–9 (2010): 27–32.Kovačev-Ninkov, Olga. „Legat Miloša Babića.“ u: Gradski muzej. Legati i poklon zbirke Umetničkog odeljenja Gradskog muzeja. Izbor. Subotica: Gradski muzej, 2008aKovačev Ninkov, Olga. „Povodom 30 godina postojanja legata Miloša Babića u Gradskom muzeju Subotice.Prilog sagledavanju ikonografije deset slika Miloša Babića.“ Museĩon. Godišnjak Gradskog muzeja Subotice br. 7 (2008б): 139–156.

У Београду, Милош Бабић је нашао посао у тек основаном Aтељеу за молерско-фарбарске послове, рекламе, фирме и декорације „Футур“.Subotić, Irina. “Dix tableaux de Miloš Babić.” Matica srpska journal for fine arts) 16 1980: 388;Čolaković Rodoljub, Oto Bihalji Merin i dr. Izdavač Pavle Bihali. Beograd: Nolit, 1978: 187–188 чији власници су били браћа Павле Бихали и Ото Бихаљи Мерин, тада чланови забрањене Радничке странке. У овој фирми се често дискутовало о савременој уметности и друштвеним појавама.Kovačev Ninkov, Olga. „Parallels of Activism: Cubo-Expressionism, Futurism and Constructivism in the Work of Balázs G. Árpád and Miloš Babić.“ Journal. Museum of Apllied Art 2010: 61–70. Иако је и раније био у прилици да присуствује авангардним уметничким иступима, Бабић се у овом атељеу нашао међу личностима активно посвећеним својој друштвено-уметничкој оријентацији.

Није познато колико је дуго Милош Бабић радио у „Футуру“, који је затворен 1927. године. Браћа Бихали су наредне године основала Издавачко предузеће „Нолит“, а он је са њима чинио прве самосталне кораке у комерцијалном графичком дизајну.

Бабић је за мање од деценије прошао пут од младог фирмописца до графичког дизајнера који самосвесно потписује своје радове. Тиме се сврстао у припаднике једне младе и све траженије професије.

После Првог светског рата у новооснованој краљевини долази до убрзаног развоја потрошачког друштва, у коме је савремени вид пословања наметао потребу сталног рекламирања и скромном занатлији и великој компанији. Реклама је сматрана „цветом савременог живота“.Roque, Georges. „The Surrealist (Sub-)version of Advertising.“ u: Wood, Ghislaine (ed.). Surreal Things. Surrealism and Design. London: V & A Publications, 2007:162

Графички дизајн Милош Бабић Предуслови Према мишљењу Бојане В. Поповић, из Музеј примењене уметности, Београду, Милош Бабић се формирао као графички дизајнер...

Плакатер и фирмописац „Бабић“ У таквим условима Милош Бабић је 1930/1931. године основао, или размишљао о покретању, сопствене фирме са називом Плакатер и фирмописац „Бабић“, на адреси на којој је тада становао,у Владетиној улици број 16. Одабрао је старомодне одреднице – плакатер и фирмописац, насупрот, рецимо, Михаилу С. Петрову и Фрањи Радочају, који су 1932. године основали „Пет–Рад“, дефинишући га као „атеље за примењену графику и рекламну уметност.“

Међутим, ликовна решења Бабићевих остварења нису била анахрона. Искуства интернационалног конструктивизма, као и познавање постулата савремене рекламе, с којима се блиско упознао радећи у „Футуру“, била су одлучујућа за његову дизајнерску праксу. Он се бавио уобичајеним видовима оновремене рекламе – плакатима, новинским и биоскопским огласима, рекламним лецима, графичким идентитетом фирми и етикетама за различите производе. Ликовно стваралаштво Бабићеви радови на пољу примењене уметности сматрају се вредним достигнућима међуратног графичког дизајна, а стилска сличност, сличност композиције и мотива на сликама, обележили су његов дизајнерски опус и међуратни циклус стварања.

Као сликар Милош је насликао серију уљаних слика, које одражавају конструктивистичко-футуристички дух модернизма 1930-их, делима подстакнутим присуством на курсевима фигуралног цртања Петра Добровића, којем је аутор присуствовао од 1934. до 1940.

Референце

Спољашње везе Miloš Babić 1904 - 1968

Категорија:Рођени 1904. Категорија:Умрли 1968. Категорија:Српски сликари Категорија:Српски дизајнери