Лагерстремија

thumb|Lagerstroemia indica

Лагерстремија, индијски јоргован (Lagerstroemia indica L.) научни назив рода дао је Лине по Лагерстрему (Magnus von Lagerström, 1691-1759) директору Шведске источноиндијске компаније који му је доставио биљку коју је сакупио.Вукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд Епитет врсте значи индијска, иако је тежиште ареала у Кини. Називи indica, japonica и sinensis често не говоре о прецизном пореклу врсте јер су у Европи осамнаестог века ови појмови били доста апстрактни. Кинески назив врсте је 紫薇 (зивеј).

Опис врсте Листопадни жбун или ниско дрво 7–10 m високо, обично са више стабала од земље и варијабилном округластом или вазоликом круном.Chudnoff, M. (1980): Tropical timbers of the world. Madison, WI: USDA Forest Service, Forest Products Laboratory. [reprinted in 1984 as Agric. Handbk. 607.Washington, DC: USDA Forest Service]. Кора дебла и старијих грана сива и глатка; млади изданци голи, четвороугаони или краткоокриљени.Dirr, M.A. (1998): Manual of woody landscape plants: their entification, ornamental characteristics, culture, propagation and uses. Champaign, IL: Stipes Publishing Company.

Листови наспрамни, наизменични или у пршљену по три, сесилни или са петељком до 2 mm; лиска елиптична, издужено јајаста или суборбикуларна, са кратким зашиљаним врхом и целим ободом, 2,5-7 [-10] × 1,5–4 cm, папираста до слабо кожаста, гола или слабо маљава дуж нерава абаксијално, бочних нерава 3-7 пари, широко клинасте до заобљена основе.

Цветови пречника 1,5-5,0 cm, од јула до септембра, у густим субпирамидалним, терминалним метлицама дугим 10–25 cm, на овогодишњим леторастима; у метлици 25 до 500 цветова.Egolf, D.R. (1990): ‘Choctaw’ Lagerstroemia. . Чашица звонаста, дуга 1 cm, зелена, гола, без епикаликса, са шест троугластих зашиљених режњева, који остају и на плоду. Круница цеваста шесточлана, цев 7–11 mm дуга, глатких голих зидова или са 6 нејасних или изразитих ребара; љубичасте, ружичасте или беле латице наборане, јајасте, 1,2–2 cm дуге, у основи стиснуте у витку петељку 6–9 mm дугу. Прашника 36-42, они су диморфни кончастих филамената. Плодник го, а стубић тучка штрчи изнад прашника.LHBH [Liberty Hyde Bailey Hortorium]. (1976): Hortus third: a concise dictionary of plants cultivated in the United States and Canada. 3d ed. New York: Macmillan.

Чауре елипсоидне до лоптасте, 1-1,3 × 0,7-1,2 cm, са 4-6 карпела; остају на гранама током зиме, садрже преко 20 семена. Плодоноси септембра-новембра. Семе ексалбуминско, ортодоксно, дуго 7–11 mm са крилцем. У килограму 150.000 до 175.000 зрна.Khullar, P., Thapliyal, R.C., Beniwal, B.S., Vakshasya, R.K., Sharma, A. (1991): Forest seed. Dehra Dun, India: Indian Council of Forestry Research & Education.

Ареал У Кини је распрострањена у покрајинама Анхуеј, Фуђен, Гуангдунг, Гуангси, Гуејџоу, Хајнан, Хенан, Хубеј, Хунан, Ђангси, Ђилин, Шандунг, Шанси, Сечуан, Јунан, Џеђанг и Тајван ван Кине расте у Бангладешу, Бутану, Камбоџи, Индији, Индонезији, Јапану, Лаосу, Малезији, Мјанмару, Непалу, Пакистану, Филипинима, Сингапуру, Шри Ланки, Тајланду и Вијетнаму, а широко се гаји широм ових и других топлих региона света.Fang, J., Wang, Z., Tang, Z. (2011): Atlas of Woody Plants in China - Distribution and Climate. Volume I, Springer Heidelberg Dordrecht, London, New York

Биоеколошке карактеристике Лагерстремија је брзорастући хелиофит који толерише и полусенку, али се најбоље развија када има преко 6 сати директне осунчаности дневно; цвета у другој години. Подноси орезивање; орезује се у пролеће, уклањањем грана са прошлогодишњим плодовима. Привлачи инсекте. Најбоље расте на месту заштићеном од ветра и мраза, који могу да оштете цветове. Расте на скоро свим врстама земљишта: песковитом, иловастом или глиновитом, иако јој највише одговара влажно, добро дренирано тло, pH 5,0-6,5.Egolf, D.R., Andrick, A.O. (1978): The Lagerstroemia handbook/checklist. Los Angeles: American Association of Botanical Gardens and Arboreta. Лако се пресађује, подноси сушу и алкална земљишта, али може да има проблема са штеточинама и болестима.Menninger, E.A. (1962): Flowering trees of the world for tropics and warm climates. New York: Hearthside Press.

Примена Широко се користи у хортикултури и пејзажној архитектури топлијих регија због високодекоративних особина: раскошних цвасти, продуженог цветања и атрактивне коре. Због доста великог распона висина може да се гаји у посудама, ако се редовно залива и прихрањује; као дрворедна врста са покривачем тла испод, као жива ограда, у масиву или као солитер посебно за мале просторе. Индијски јоргован може да се гаји и као зељаста перена у суровијој клими свакогодишњим орезивањем на пањ, када не измрзава надземни део, а корен је у земљишту заштићен.Everett, T.H. (1981): The New York Botanical Garden illustrated encyclopedia of horticulture.Volume 5. New York: Garland Publishing.Huxley, A., ed. (1992): The new Royal Horticultural Society dictionary of gardening. Volume 3. London: Macmillan.

Размножавање Генеративно размножавање Семе посејано на 15 °C без претходног третмана клија за 10-15 дана, мада је после једномесечне стратификације на 4 °C клијање уједначеније.Raulston, J.C.,Tripp, K.E. (1995): The year in trees. Portland, OR:Timber Press. Клијавце треба препакирати појединачно у контејнере и умерено прихрањивати. У стакленику расту врло брзо и понекад цветају првог лета после децембарске или јануарске сетве.

Вегетативно размножавање Успешно се размножава зеленим резницама (бирају се леторасти без цветних пупољака, а могу и једнонодусне резнице) током јуна-августа без претходног третмана или третираним са 0,75% IBA; ожиљују се под мистом и у загрејаном супстрату на 21 °C сачињеном од тресета, перлита и песка (1:1:1). Ожили се 80-100% резница.Грбић, М. (2004): Производња садног материјала - Вегетативно размножавање украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. Београд Зреле и коренске резнице представљају успешан начин размножавања.Dirr, M.A., Heuser, C.W. Jr. (1987): The reference manual of woody plant propagation: from seed to tissue culture. Athens, GA:Varsity Press.Hartmann, H.T., Kester, D.E., Davies, Jr. F.T., Geneve, R.L. (2002): Hartmann and Kester’s plant propagation: principles and practices. 7th ed. Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall.

Хетеровегетативно размножавање је изузетно ретко у расадницима, а може да се примени бочно спајање на дебље подлоге кад се жели нпр. комбинација сорти са различитом бојом цветова на истој индивидуи. Размножавање културом ткива такође се користи.Yamamoto, T., Uhara, T., Takemasa, K., Shimizu, Y., Matsumoto, A. (1994): Micropropagation of crape myrtle (Lagerstroemia indica L. ). ..

Унутарврсни таксони Врсте рода Lagerstroemia лако се међусобно хибридизују. Почев од 1962. године, Национални арборетум Сједињених Држава спроводио је опсежан програм оплемењивања и селекције. Између 1981. и 1990. године, Национални арборетум је синтетисао 20 међуврсних сорти лагерстремије, од којих је већина добијена сложеним укрштањима између L. indica и L. fauriei Koehne то су:

‘Muskogee’, ‘Natchez’, ‘Tuscarora’, ‘Tuskegee’, ‘Acoma’, ‘Hopi’, ‘Pecos’, ‘Zuni’, ‘Biloxi’, ‘Miami’, ‘Wichita’, ‘Apalachee’, ‘Comanche’, ‘Lipan’, ‘Osage’, ‘Sioux’, ‘Yuma’, ‘Caddo’, ‘Tonto’ ‘Choctaw’Egolf, D.R. (1981): ‘Muskogee’ and ‘Natchez’ .Egolf, D.R. (1981): ‘Tuscarora’ .Egolf, D.R. (1986): ‘Tuskegee’ .Egolf, D.R. (1986): ‘Acoma’, ‘Hopi’, ‘Pecos’, and ‘Zuni’ .Egolf, D.R. (1987): ‘Biloxi’, ‘Miami’, and ‘Wichita’ .Egolf, D.R. (1987): ‘Apalachee’, ‘Comanche’, ‘Lipan’, ‘Osage’, ‘Sioux’, and ‘Yuma’ .Egolf, D.R. (1990): ‘Caddo’ and ‘Tonto’ .

Ове сорте успешно комбинују врхунске особине цветања L. indica и отпорност на плесни (Erysiphe lagerstroemiae E. West) L. fauriei.. Неколико сорти је наследило живописну кору L. fauriei која се љушти, као и изванредну боју јесењег лишћа.

Референце

Категорија:Дендрологија Категорија:Хортикултура