Индустрија рударства у Русији једна је од водећих светских рударских индустрија и чини велики проценат производње Заједнице независних држава низа минералних производа, укључујући метале, индустријске минерале и фосилна горива. Русија се 2005. године сврстала међу водеће светске произвођаче или је била значајан произвођач широког спектра минералних сировина, укључујући алуминијум, арсен, бакар, магнезијум, азот, паладијум, силицијум, никл и ванадијум.Richard M. Levine and Glenn J. Wallace. "The Mineral Industries of the Commonwealth of Independent States" . 2005 Minerals Yearbook. U.S. Geological Survey (December 2007). This article incorporates text from this U.S. government source, which is in the public domain.
2005. године руска економија је имала значајне користи од високих цена нафте, гаса и метала. Приходи од нафте чинили су око 14% БДП-а. После индустрије фосилних горива, следећа водећа грана минералне индустрије, по свом доприносу националној економији, био је металуршки сектор, који је допринео са 19% вредности индустријске производње, и чинио је 11,1% вредности индустријског капитала и запошљаво 9,3% индустријске радне снаге. У 2005. години укупно је 1.071.000 људи било запослено у сектору вађења минерала што је чинило 1,6% радне снаге у земљи. Улагање у вађење минерала и металургију чинило је око 20% укупних инвестиција у руску економију.
Законодавство О новом закону о подземним ресурсима расправљало се од 2005. године. Претходни закон из 1992, измењен и допуњен, не намеће никаква посебна ограничења за компаније са страним учешћем, са изузетком дијаманата и радиоактивних материјала, али изгледа да ће се то променити на штету страних компанија, посебно оних заинтересованих за велика улагања или стратешка лежишта, попут лежишта бакра Удокан или налазишта злата Сухој Лог.
Списак савезних налазишта припремила је Федерална агенција за природне ресурсе у августу 2008. године и састоји се од 985 копнених налазишта, укључујући 163 поља угљоводоника. Актуелно руско законодавство наводи да депозити имају федерални или стратешки значај ако садрже резерве уранијума, дијаманата, посебно чистих кварцних сировина, никла, берилијума, тантала, литијума, ниобијума и платине. Ова налазишта такође укључују поља са обновљивим резервама преко 70 милиона тона нафте, 50 милијарди кубних метара природног гаса, 50 тона златних жила, 500.000 тона бакра.
Производња У 2005. години вредност производње рудника и ископавања, укључујући вађење минералних горива, порасла је за 1,3% у поређењу са 2004. годином; када се искључе минерална горива, која је пала за 3,2%.
Структура Производња у сектору минерала била је високо концентрисана 2005. године. За више од 10 минерала, већину производње водила је једна компанија. Гаспром је контролисао готово целокупну производњу природног гаса у Русији, Рударско-металуршка компанија Norilsk Nickel произвела је више од 90% руског метала никла и платине, а компанија АЛРОСА произвела је готово сав дијамант у земљи. Министарство природних ресурса известило је да су индустрија бакра и других минерала такође високо концентрисане, али да је ситуација боља за угаљ и алувијално злато. Упркос овој концентрацији, руске металуршке и рударске компаније су средње величине у поређењу са онима у другим земљама; у сектору челика руски произвођачи су углавном мањи од својих међународних колега.
Трговина Вредност извоза минерала расте последњих година; а 2005. године сектор минерала је чинио више од 70% вредности извоза. Минерална горива су по вредности била далеко водећа категорија извоза. У 2005. години минерални производи су чинили око 12% укупне вредности увоза, од чега су метали увезени из и изван Заједнице независних држава више од 70%.
Минерални ресурси Истражено је приближно 20.000 руских налазишта минерала, а више од једне трећине су рудници. Министарство природних ресурса навело је озбиљне проблеме у том сектору, који су укључивали исцрпљивање резерви и ниску стопу откривања нових резерви. Систем извештавања о резервама у Совјетском Савезу (и који је Русија врло често користила за извештавање о ресурсима) заснован је на успостављању параметара бушења како би се утврдила извесност резерви. За разлику од методе која се користи у земљама са тржишном економијом, ова метода не укључује употребу тржишно заснованих економских критеријума за утврђивање изводљивости развоја ових ресурса користећи тренутну технологију под превладавајућим тржишним условима. Према томе, подаци о резервама засновани на совјетској методи не могу се упоређивати са дефиницијама резерви у тржишној економији. Штавише, совјетски подаци о резервама многих минералних сировина или су држани у тајности или их је било тешко добити, а исто важи и за руске податке о минералним ресурсима. Међутим, од 2005. руске компаније почеле су да траже излаз на западна тржишта и берзе како би прикупиле новац у већим количинама и јефтиније него у Русији. Укинути су бројни закони о државној тајни, што је навело неке руске компаније да почну извештавати о својим резервама и ресурсима у складу са кодексом Аустралијског заједничког одбора рудних резерви Аустралијског института за рударство и металургију.
Метали
Алуминијум РУСАЛ је била водећа руска компанија за производњу алуминијума у Русији и, заједно са СУАЛ-ом, који је био другопласирани домаћи произвођач алуминијума и водећи домаћи произвођач боксита, контролисао је сва руска предузећа за производњу алуминијума, глинице и боксита. Планови за РУСАЛ тражили су спајање њихових ресурса са ресурсима СУАЛ-а и швајцарске компаније Glencore како би постали Уједињена компанија РУСАЛ. Ово спајање започело би нову фазу у развоју РУСАЛ-а и учинило га глобалним лидером у производњи алуминијума.
РУСАЛ је инвестирао у проширење и модернизацију својих производних погона. Био је ангажован на пуштању у рад топионице алуминијума Хакас, капацитета 300.000 т/год. Планови за РУСАЛ такође су захтевали модернизацију топионице алуминијума у Сајаногорску у 2006. години ради повећања производње алуминијума и легура и модернизацију рафинерије глинице Николајев у Украјини ради повећања производње на 1,6 Мт/год глинице. РУСАЛ је такође планирао да настави да проширује производне капацитете у рафинерији глинице Ачинск, повећавајући производњу на 1,1 Мт/г глинице. У инвестиционе пројекте компаније укључен је и пројекат Коми Алуминијум, који је покренуо СУАЛ. Пројект предвиђа развој, изградњу и рад комплекса боксит-глиница у Републици Коми, користећи материјал из лежишта боксита у Средњем Тиману. Пројектни капацитет комплекса је 6 Мт/год боксита и 1,4 Мт/год глинице. Завршетак овог пројекта знатно би смањио зависност руске индустрије алуминијума од иностраних земаља.
Бакар Више од 51% руске производње бакра производи фирма Norilsk Nickel из руде коју компанија копа. Остатак потиче од знатно мање количине руде ископане на планини Урал и велике количине секундарног материјала. Како се руде богате никлом у Norilsk Nickel исцрпљују, Norilsk Nickel ће се пребацити на вађење већих количина руда, а то ће бити првенствено руде које имају већи садржај бакра у односу на садржај никла од руда богатих никлом, али нижи садржај оба метала. Ова промена могла би повећати производњу бакра док Norilsk Nickel покушава да одржи ниво производње никла. Чини се да је стратегија Norilsk Nickel да до 2010. године да одржи производњу руда богатих никлом, што може одложити значајан пораст производње бакра.
Водећи произвођач бакра у Уралској планини - Уралска рударска и металуршка компанија - контролише велики број рударских и металуршких предузећа на Уралу. Компанија је планирала да развије своју сировинску базу и да повећа производњу бакра у концентрату на 105.000 т у 2010. са 72.000 т у 2003. Производња рудника на Уралу би се такође повећала јер се развој рудника одвија у компанији Russian Copper Company Limited, која је била трећи произвођач бакра у земљи и која је такође контролисала рударска и металуршка предузећа у региону Уралске планине. Развој великог лежишта Удокан у Читинској области још увек је на чекању. Резерве на Удокану и суседним налазиштима крећу се од 10 до више од 20 Мт бакра у руди са 0,7% до 4% бакра.
Злато Русија је имала потешкоћа у ширењу производње злата, јер су се резерве у постојећим предузећима исцрпљивале, а компаније за вађење злата су имале веће потешкоће у добијању дозвола за копање нових налазишта. Раније су јединице локалне самоуправе могле да издају такве лиценце, али 2005. године ове лиценце су могле да се добију само преко руског Министарства природних ресурса са седиштем у Москви. Налазишта садрже 18,2% државних резерви, али су знатно исцрпљена, и већина постојећих рударских поступака вероватно неће преживети после 2011. године. Међутим, налазишта и даље доприносе са скоро 50% годишње производње. У 2005. години нису пуштена у производњу нова налазишта злата.
Више од половине руских ресурса злата у стенама налази се у лежиштима Мајскоје, Наталкинскоје, Нездањинскоје, Олимпијада и Сухој Лог у Сибиру и на руском Далеком истоку. Више од 66% руске производње злата долази из само шест источних региона (Амур, Иркутск, Хабаровск, Краснојарск, Магадан и Република Саха (Јакутија)). Током последње 4 године, стране компаније су контролисале 15% до 18% руске производње злата, што је био највећи удео било које робе у руској рударској индустрији. Ова предузећа у страном власништву произвела су укупно између 30 и 36 т/ год злата. Међу водећим руским произвођачима злата, Bema Gold Corp., Highland Gold Mining Ltd., High River Gold Mines, Kinross Gold Corp., и Peter Hambro Mining Plc., биле су стране компаније и/или под страном контролом. Очекивало се да ће пројекти које развијају ове стране фирме значајно допринети расту руске производње злата у наредних 5 година и могли би повећати руску производњу злата на око 250 т/год ако се сви успешно развију. Најнапреднији међународни пројекат био је развој лежишта Купол од стране Bema Gold Corp, где је планирано да производња почне 2008. године. Значајне количине злата као нуспродукта произведене су рударским операцијама у планини Урал и операцијама Norilsk Nickel-а у Источном Сибиру на полуострву Тајмир (165.000 унци у 2005. години).
Гвожђе и челик Русија је четврти светски произвођач челика након Кине, Јапана и Сједињених Држава. Русија дели водећу улогу са Јапаном као водећим светским извозником челика. Од 1998. до 2005. руска производња челика повећала се за више од 50%. Између 1998. и 2005. године, улагања у сектор челика су се знатно повећала, што је побољшало економске показатеље за челичане и омогућило им да побољшају квалитет производа. Ипак, сектору челика и даље су потребна улагања како би се побољшала његова конкурентност и проширио производни капацитет. Према руској анализи, челичане у земљи могу се поделити у три категорије на основу нивоа технологије коју користе. Млинови у првој категорији су три највећа у земљи (Магнитогорск, Северстал и Новолипетск), који такође имају највиши технолошки ниво. На пример, ова прва група млинова има најмањи проценат производње отвореног типа, највећи ниво континуираног ливења и производи најквалитетнији асортиман производа од челика. Млинови челика другог нивоа су Чељабинск, Нижњи Тагил, Кузњецк, Оскол, Уралск и Западно-сибирски млин. Водећа холдинг компанија за челик у земљи била је Евраз (компанија која је регистрована у Луксембургу) која је поседовала и три водеће челичане у Русији (Кузњецк, Нижњи Тагил и Западни Сибир). Руски трећепласирани произвођач челика, Северстал, разговарао је о спајању са луксембуршким Арцелором, делом да би осујетио непријатељску понуду за преузимање компаније Арцелор од стране компаније Mittal Steel из Индије, која је консолидовала челичане широм света.
Руде гвожђа