Мартин Гарднер (; Талса, 21. октобар 1914 — Норман, 22. мај 2010) био је амерички писац чија су дела дуго била популарна међу људима широког спектра интересовања: од математике и науке, преко љубитеља магије, па све до противника псеудонауке и заговорника скептицизма. Мартин Гарднер поседовао је јединствену комбинацију књижевне ширине, ригорозне логике, математичке интуиције и живахног, занимљивог писања.
За живота, написао је преко 100 књига и велики број колумни за часопис Сајентифик Американ (енгл. Scientific American), по којима је и најпознатији. Сматра се оцем оснивачем модерног скептицизма, као и човеком који је својим несвакидашњим загонеткама стварао велико интересовање за рекреациону математику и математику уопште иако није имао никакво формално образовање из математике сем средње школе.
Гарднер се поред математике интересовао за читав спектар других области међу којима су микромагија, филозофија, религија и књижевност.
Биографија
Младост Мартин Гарднер рођен је 21. октобра 1914. године у Талси, Оклахома, где је његов отац, нафтни геолог, основао нафтну компанију. Као дечак волео је магичне трикове, шах, науку и сакупљао је механичке слагалице. Без помоћи своје мајке у то време, научио је да чита гледајући речи на страници док му је читала књиге о чаробњаку из Оза () Франка Баума (енгл. Lyman Frank Baum). За загонетке се заинтересовао захваљујући књизи Сема Лојда () коју му је отац поклонио, а која је садржала преко 5000 загонетки и трикова.
Похађао је Универзитет у Чикагу () где је и стекао диплому из филозофије 1936. године. 1937. године се враћа у Оклахому, где ће радити као репортер у Талса Трибјуну (), али ће му посао врло брзо досадити, након чега се враћа на Универзитет у Чикагу да би радио у односима са јавношћу.
Придружио се морнарици и служио на разарачу за време Другог светског рата. Док је обављао дужност ноћне страже, смишљао је невероватне приче, укључујући и причу „Коњ на покретним степеницама“, коју је продао часопису Есквајер ().
Гарднерова каријера као писац Након што је био уредник дечијег часописа Амти Дамти (), Мартин Гарднер је започео дугу везу са часописом Сајентифик Американ, која ће га и прославити. Његов први чланак у овом часопису издао је 1956. године на тему флексагона. Флексагон је састављен од трака папира које се могу преклопити на одређене начине како би се приказала лица, поред два која су се већ првобитно налазила на предњој и задњој страни. Када му је издавач предложио да пише колумну о математичким играма, искористио је прилику са задовољством.
Године 1960. издаје своју најбоље продавану књигу, „Анотирана Алиса” која је наставак познате књиге Луиса Керола () - „Алиса у земљи чуда” ( Adventures in Wonderland). Након раскида сарадње са Сајентифик Американом, наставио је да пише колумне за други часопис, по имену Скептикал Инквајрер (), за који је писао све до 2002. године.
Током своје дуге каријере као писац, објавио је велики број књига у којим расправља на тему религије, науке, знања, псеудонаука, као и књига за децу.
Старост Мартин се никада није стварно пензионисао, већ је наставио да пише чланке за бројне часописе на тему математике. 2004. године, након смрти своје супруге, враћа се у Оклахому где ће живети све до своје смрти. Након што је преминуо, постхумно је објављена аутобиографија под именом „Неразређени хокус-покус: Аутобиографија Мартина Гарднера“.
Утицај „Мартин Гарднер био је одговоран за увођење математике у свет на потпуно нов начин претварајући нешто застрашујуће и неприступачно за многе у забаву и игре или још боље - магију. Каже се да је тиме довео више математике до више милиона него ико други.“ (Ричард К. Гуи)„Покупите све што је [Мартин Гарднер] написао. Насмешићете се и научити нешто.“ (Перси В. Диаконис)„За писца и мајстора загонетки Мартина Гарднера, једном се говорило да је на десетине невиних омладинаца претворио у професоре математике - а хиљаде професора математике у невине омладинце.“ (Колм Мулкахи)„Може се, у чисто практичном смислу, изнети случај за Мартина Гарднера као једног од најутицајнијих писаца 20. века. Његова популаризација науке и математичких игара у Сајентифик Американу, током 25 година за време којих је писао за њих, вероватно је помогло стварању више младих математичара и информатичара него било који други фактор пре појаве личног рачунара." (Давид Обербах)
Мартин је имао немерљив допринос у приближавању, популаризацији и промовисању математике међу широким масама, радећи то на сасвим другачији и несвакидашњи начин кроз математичке загонетке и приче. Заслужан је за то што су се кроз његове колумне и друге радове многи признати научници и интелектуалци први пут сусрели и заволели не само математику, већ и логику, скептицизам, филозофију и магију. Само неки од његових обожавалаца и пријатеља били су: Артур Кларк (енгл. Sir Arthur Charles Clarke), Исак Асимов (), Џон Хортон Конвеј (енгл. John Horton Conway) , Роџер Пенроуз (енгл. Roger Penrose), Карл Саган (енгл. Carl Edward Sagan), Салвадор Дали(кат. Salvador Felip Jacint Dalí Domènech)... Такође, као оснивач „Математичке винове лозе", заслужан је за промовисање и пружање подршке и помоћи младим и још неафирмисаним научницима.
Магија, за коју се интересовао још од детињства, представљала је једну од главних тема у његовим радовима. У пољу магичних трикова, загонетки и илузија, дао је немерљив допринос пре свега захваљујући његовим оригиналним идејама и креативности.
Огроман допринос дао је у заснивању и развитку модерног скептицизма, пре свега захваљујући његовом изузетно критичком ставу према свакој врсти псеудонаука, рубним наукама и ирационалном. Био је велики противник свега што је било ирационално и без научне потпоре.
Дела и радови
Током своје издавачке каријере која је трајала преко 80 година, објавио је велики број како колумни и рецензија, тако и преко стотину књига од којих су само две биле на тему фикције: „Лет Петра Фрома“ (1973) и „Посетиоци из Оза“ (1998).
Најзначајније књиге
„Хирови и заблуде, у име науке“ (1957) „Математика, магија и мистерија” (1956) „Анотирана Алиса: Коначно издање” (1999) „Разлози филозофског писца” (1983) „Мартин Гарднер представља” (1993) „Ментална магија: Сигурни трикови да задивите своје пријатеље” (1999) „Колосална књига математике” (2001) „Колосална књига кратких загонетки и проблема” (2005) „Колосална књига игара речи” (2010) „Неразређени хокус-покус: Аутобиографија Мартина Гарднера” (2013)
Најзначајније колумне и чланци
„Флексагон” (1956) „Више о комплексним доминама” (1957) „Трећа колекција мозгалица” (1958) „Математичке игре” (1961) „Шест сензационалних открића која су некако побегла од очију јавности” (1975) „Пенроуз плочице” (1977)
Скептицизам „Модерни скептицизам се развио у научно-заснован покрет почев од Мартиновог класика из 1952. [Хирови и заблуде].” - Михаел Шермер (1997)
„Гарднер је био најсјајнији светионик који је бранио рационалност и добру науку против мистике и антиинтелектуализма који су нас окруживали“. (Стивен Џеј Гоулд)
„Нико живи није урадио више од Мартина Гарднера да рашири разумевање и поштовање према математици. Такође нико није више труда уложио од Мартина да одагна сујеверје." (Џон Дербишир)
Током периода од 60 година, Мартин је посветио велику количину своје енергије писању о рубној науци, скептицизму и рационалности, а већи део онога што је написао завршило је у десетак утицајних књига, од којих је неколико сакупљало колумне, есеје и критике које је писао за часопис Скептикал Инквајрер. Под новим насловом („Хирови и заблуде, у име науке”), покрет скептицизма узео је маха. Данас, ова се књига сматра катализатором развоја светског покрета скептицизма и борбе против псеудонауке и свега што је ирационално.
Средином седамдесетих година, Мартин је удружио снаге са неколико истомишљеника како би основао формалну организацију која ће се супротставити ономе што виде као растућу плиму ирационалности у друштву и медијима, посебно некритичком прихватању окултних и паранормалних тврдњи која се звала Комитет за научно истраживање тврдњи паранормалног (енгл. Committee for Skeptical Inquiry) (ЦСИЦОП). Често се за Гарднера у шали каже да је био једини скептик који је веровао у Бога.
Хирови и заблуде у име науке Ово је била Гарднерова прва издата књига као целина, која је као и многе друге које је написао, настала од есеја који је био добро оцењен и пирхваћен. У овој књизи, он проматра бројна псеудонаучна, окултна веровања са страшћу, хумором и логиком. Његове мете били су пре свега равноземљаши, поклоници хомеопатије, људи који верују у ванземаљце... Књига започиње кратким прегледом идеја „празноверника“ и „псеудо-научника“, нападајући лаковерност популарне штампе и неодговорност издавачких кућа у помагању у ширењу оваквих идеја. Гарднер даље током дела испитује одређене „помодности“ које назива псеудо-научним. Његово дело, постало је својеврсна „библија" будућих скептика, а његово писање постало је изворна књига из које су преузете многе касније студије псеудо-науке.
Магија „Магија карата и магија уопште дугују Мартину Гарднеру много већи дуг него што већина мађионичара схвата.“ (Стив Мич)„Његова енциклопедија импровизованих трикова ће се засигурно наћи на списку омиљених књига сваког мађионичара." (Џо Тарнер)„Мартин је један од сјајних учитеља, не само магије, већ и науке и математике. Иако Мартинов рад у магији није првенствено изум, он је у ствари осмислио одличан материјал и неколико његових креација постали су стандарди сваког мађионичара. Али његов велики дар је прикупљање заиста добрих информација, одвајање пшенице од плеве, затим објашњавање тих идеја вештинама писања које их чине привлачним и разумљивим. Био је проводник - можда је боља реч „синтетизатор“ - за мноштво магичних информација које су се филтрирале у већи магични свет." (Макс Мејвен)
Гарднерова фасцинација магијом започела је када му је отац показао трик. Млади Мартин је био фасциниран када је видео да се физички закони наизглед крше и то је довело до доживотне страсти за магијом и илузијом. У средњој школи писао је за магазин о магији, а за време студентских дана, током 1930-их повремено је изводио магичне трикове за време Божићних празника.
Нека од најзначајнијих дела која је написао на тему магије била су:
„Математика, магија и мистерија" (1956) „Магија стола од Мартина Гарднера" (1998) „Научна магија од Мартина Гарднера: трикови и загонетке" (1997) „Ментална магија" (1999) „Магични бројеви доктора Матрикса" (1985) „Енциклопедија импровизоване магије" (1978) „Математички магични шоу" (1977) „Занимљиви научни експерименти са свакодневним предметима" (1981)
Мартин је читав свој живот гајио велику љубав и интересовање за феномен магије, на чију тему је написао безброј књига и чланака. Његово прво и последње дело, написано 80 година касније, било је на тему магије. Његов први рад на тему магије била је књига по имену „Сфинга“. Мартинова магична интересовања била су усредсређена на магију стола и крупног плана, а од 1930-их је објавио велики број оригиналних магичних трикова. Часопис Меџик () га је уврстио у „100 најутицајнијих мађионичара двадесетог века“, а 2005. године добио је награду за „животно дело“ од Академије магичних уметности (). Мартинова књига „Математика, магија и мистерија“ се и даље сматра класиком скоро 70 година касније. Управо се велики број његових пријатеља, али и чланова Гарднерове „Математичке винове лозе" бавило и интересовало за магију. Због свега овога, можемо са правом рећи да је магија за Гарндера увек била тема која му је највише окупирала пажњу.
Гарднер и религија „У доба када наука тврди да је свеобухватна, а скептицизам делује нагризајуће за веру, Гарднер је био дашак свежег ваздуха." (Карл Гиберсон)
„Колико ја схватам, универзум није ништа сложенији од две купине. Могу једино да се чудим нивоу на који је спала филозофија науке данас." (Мартин Гарднер)